Koliko su kriptovalute popularne, toliko je njihova regulacija još uvek pod znakom pitanja. Mnogo država u svetu još uvek ne zna kako da se ophodi prema ovoj vrsti transakcija i ulaganja, pa uspostavljaju različita pravila – manje ili više efektna, ili ih uopšte ne uspostvaljaju. Evropska unija pionir je u regulisanju te oblasti jer je prva velika jurisdikcija u svetu usvojila sveobuhvatan set zakona, a koji bi trebalo u potpunosti da stupi na snagu krajem 2024.
Jedna specifična oblast fokusa kada je u pitanju regulisanje kriptovaluta je poštovanje plaćanja poreza. Dok se poreski propisi o kriptovalutama uveliko razlikuju od zemlje do zemlje, neke nacije su se pokazale kao posebno prijateljske prema kripto investitorima i trgovcima. Među njima je Švajcarska, na čiju se regulative ugledala Evropska unija. U ovoj zemlji na kraju 2023. godine postalo je moguće plaćati porez u kriptovalutama, kao i kazne i sve druge fakture od opštine u za sada jednom gradu i jednom kantonu. Ovo je zemlju smestilo na prvo mesto u trci za uvođenjem kriptovaluta u tradicionalne bankarske sisteme.
Švajcarska je i inače poznata po promovisanju upotrebe i inovacija u tehnologiji kriptovaluta, čime je stekla titulu "Kripto dolina".
Kako funkcioniše?
Privatni investitori u zemlji ne plaćaju porez na kapitalnu dobit na dobit od transakcija kriptovalutama, pod uslovom da su ispunjeni određeni kriterijumi, kao što je držanje kriptovalute duže od šest meseci i neuključivanje u profesionalne aktivnosti trgovanja.
Ipak, kripto aktivnosti mogu biti podložne porezima na prihod i bogatstvo pod određenim uslovima. Na primer, nagrade za rudarenje, nagrade za ulaganje i ispuštanje podležu običnim porezima na dohodak. Ako se kripto aktivnosti kvalifikuju kao deo poslovnog bogatstva, onda se dobit oporezuje, a gubici se mogu odbiti.
Švajcarski kanton Cug je jedno od najprometnijih mesta koje vrvi novim kripto startapovima, gde stanovnici i preduzeća mogu da plaćaju porez u kriptovalutama. Martin Buri iz PwC Švajcarska rekao je za Euronews Biznis na engleskom, da se porezi na prihod u Cugu mogu platiti bitkoinima ili iterijumom do iznosa od 1,5 miliona švajcarskih franaka (1,56 miliona evra).
"Ipak, poreska osnovica se utvrđuje u švajcarskim francima i zatim se pretvara u kriptovalutu", rekao je on i dodao da očekuje da će ovo pravilo ostati još dugo.
Drugi primer je grad Lugano, u kantonu Ticino, gde je gradska skupština nedavno proširila listu poreza i opštinskih naknada koje se mogu platiti u kriptovalutama (prihvataju Bitkoin BTC i Tether USDT).
Konkretno, Lugano je usvojio sistem u kojem stanovnici skeniraju QR kod na fakturi, a zatim biraju koji mobilni novčanik žele da koriste za plaćanje. Takve mere su neverovatno korisne za gradsko stanovništvo koje razume kriptovalute: oko 15 odsto stanovnika koristi kriptovalute u svom svakodnevnom životu, pošto u gradu postoji i više od 300 prodavnica i mesta koja prihvataju kripto plaćanja, uključujući restorane.
Iako je ovo primer prema kojem se ravna regulativa EU, propisi o porezima na kriptovalute uveliko se razlikuju od zemlje do zemlje u svetu. Neke zemlje/države su čak usvojile prijateljskiji pristup.
El Salvador nudi značajne poreske olakšice, uključujući oslobađanje od kapitalne dobiti i poreza na prihod na dobit od bitkoina.
Slično, Dubai je stvorio okruženje za porez na prihod i kapitalnu dobit od nula procenata za pojedinačne kripto investitore, podržano sveobuhvatnim pravnim okvirom za regulisanje virtuelne imovine.
Singapur ne nudi porez na kapitalnu dobit na dobit od kriptovaluta za pojedinačne investitore, iako se poslovne aktivnosti koje uključuju digitalnu imovinu oporezuju kao prihod.
