"Jezik Evrope je prevođenje", tvrdio je čuveni italijanski pisac Umberto Eko.
Može se reći da je u institucijama Evropske unije to svakodnevna realnost. Evropska unija predstavlja oko 450 miliona ljudi koji govore različitim jezicima.
Svaki građanin EU ima pravo da zatraži informacije ili postavi pitanja na bilo kom od 24 zvanična jezika, a institucije moraju da odgovore na tom jeziku. Svaki zvanični dokument, uredba i zakon moraju biti prevedeni na sva 24 jezika.
Za to su neophodni prevodioci, a u evropskim institucijama ih ima na hiljade.
Evropski parlament, Evropska komisija i Savet Evropske unije zajedno zapošljavaju oko 4.000 prevodilaca, što Evropsku uniju čini najvećim poslodavcem lingvista na svetu.
Njihov posao je ključan.
Posebno u slučaju pravnih tekstova, prevodioci moraju da budu precizni i koriste iste reči za iste pojmove.
"Preciznost je važna", rekao je jedan prevodilac koji prevodi sa engleskog na holandski.
"Ogromna je razlika da li u direktivi piše da države članice treba nešto da urade ili da treba da povećaju napore da bi postigle određeni cilj", precizirao je.
Prema njegovim rečima, najveći deo njihovog posla zapravo je terminologija, odnosno pronalaženje odgovarajuće reči.
"Možete prevesti 1.000 reči za pet sati, a onda provesti jedan sat na samo jednom jedinom izrazu", napomenuo je prevodilac.
Da bi održali doslednost, prevodioci održavaju javnu bazu sa milionima termina, koja svake godine raste.
"Kada prevodim novi izraz, gledam kako ga definišu istraživački centri i akademska zajednica. Ako ne koriste istu reč, ja odlučujem koju ćemo koristiti i ona zatim postaje standard za sve buduće propise u kojima se taj termin pojavljuje", objasnio je.
Šta se događa kada se jezičke verzije razlikuju?
Prema pravu Evropske unije, svi jezici su ravnopravni, što znači da engleska, francuska, malteška ili finska verzija imaju jednaku pravnu snagu. Kada postoje razlike u tumačenju, sudovi ih obično rešavaju poređenjem. Takvi slučajevi dešavaju se redovno.
U jednom poznatom slučaju, čovek koji je živeo u Holandiji, a radio za holandsku kompaniju u Belgiji, povredio se u autobusu dok je bio na dužnosti. Tužio je svog holandskog poslodavca, koji nije imao osiguranje ni u jednoj zemlji.
Holandski sud morao je da odluči da li se u tom slučaju primenjuje holandski ili belgijski zakon o osiguranju, ali je imao dilemu oko holandske verzije relevantne uredbe, pa se obratio Sudu pravde Evropske unije. Sud je utvrdio da holandska verzija zaista sugeriše nešto drugo u odnosu na ostale jezičke verzije.
Nakon presude Suda pravde iz 2021. godine, nacionalni sudovi moraju da budu svesni mogućih jezičkih razlika i mogu da proslede takve slučajeve Sudu na tumačenje, ili da sami pokušaju da ih razreše.
Kako AI utiče na prevodioce?
Poslednjih godina veštačka inteligencija je preuzela deo posla prevodilaca. Broj prevodilaca u Evropskoj komisiji, na primer, opao je sa više od 2.400 u 2014. godini na oko 2.000. Ali prevodioci smatraju da njihova profesija neće biti potpuno automatizovana.
"Veštačka inteligencija je svakako učinila naš posao efikasnijim. Ali ljudska komponenta ostaje nezamenljiva. Ako se dogodi greška, želite da postoji lice koje je odgovorno, a ne samo mašina", rekao je prevodilac.
Mnogi bi mogli da postave pitanje zašto se uopšte oni toliko trude da se održi višejezičnost, a deo odgovora je jednostavan: to je zagarantovano osnivačkim ugovorima Evropske unije.
"To je pitanje poverenja", rekao je drugi prevodilac.
"Prosečan Italijan teško će verovati Evropskoj uniji koja donosi odluke o njegovom životu, ako ih ne pruži na njegovom jeziku", objasnio je.
Nemoguće je da se u EU govori samo jednim jezikom
I dok mnoge birokrate sanjaju da svi pređu na jedan jezik (što bi verovatno bio engleski), to bi bilo politički i kulturno nemoguće u uniji od 27 država. Jezik je i dalje ključni deo identiteta.
To bi bilo nemoguće i u praktičnom smislu. Bez prevodilaca, ništa ne funkcioniše u Evropskoj uniji. To se jasno videlo na nedavnom sastanku Saveta ministara životne sredine, gde su se dogovorili oko spornih klimatskih ciljeva za 2040. godinu. Pregovori su trajali do 2.30 ujutru, kada su diplomate konačno saopštile novinarima da je postignut napredak, ali nisu mogle da kažu šta je tačno dogovoreno, jer su prevodioci ranije otišli kući.
Zbog toga je zvanično saopštenje o postignutom dogovoru moralo da sačeka jutro.
(EUpravo zato/European Correspondent)
