Kriptovalute su poslednjih godina odnele veliki deo popularnosti kada je u pitanju finansijsko tržište, ulaganje, trgovina. Mnogima su ove, takozvane digitalne valute, privlačne zbog nepostojanja središnjeg registra ili insititucije koje regulišu to pitanje, tako da se transkakcije između dve strane mogu obaviti bez posrednika. Međutim, to je stvorilo potrebu za novim zakonodavstvom EU kako bi se povećala zaštita od rizika.
Zato je EU poslednjih godina radila na Uredbi o tržištima kriptoaktive (MiCA), zbog koje bi blok trebalo da bude prva jurisdikcija na svetu sa prilagođenim i sveobuhvatnim kripto zakonom – koji obećava pravnu sigurnost, izazove usklađenosti i globalne implikacije. Ova regulativa bi trebalo da stupi na snagu do kraja ove godine.
Parlament i Savet postigli su privremeni sporazum u junu 2022. koju je parlament zvanično odobrio u aprilu 2023. godine, a zemlje članice EU u Savetu u maju 2023. godine, čime je završen ceo zakonodavni postupak. Ostalo je još da u potpunosti stupi na snagu što će se desiti do decembra 2024. (20 dana nakon prihvatanja, plus 18 meseci). To znači da će do kraja 2024. godine, sve komponente MiCA regulative aktivno da upravljaju kripto-poslovnim operacijama unutar EU.
EU staje na kraj divljem kripto zapadu?
MiCA-in dolazak naišao je na veliki odjek u svetu. Francuski ministar finansija Bruno Le Mer pozdravio je to kao "obeležje" koje će "stati na kraj divljem kripto zapadu", dok je izvršni direktor Binance-a Changpeng "CZ" Zao pozdravio "jasna pravila igre" za kripto razmene.
Nove kripto mere, koje imaju za cilj da olakšaju pravnu sigurnost za kompanije i privuku više investicija u region, primenjivaće se u 27 zemalja koje zajedno predstavljaju skoro jednu petinu globalne ekonomije.
Oko 150 stranica Uredbe zasnovano je na postojećim pravilima EU za trgovinu hartijama od vrednosti – a usaglašenost bi mogla da se pokaže teškim za kompanije koje su nove u regulativi. Ali to nije samo kopija pravilnika za akcije i obveznice.
Svaka kompanija koja želi da ponudi kripto usluge u okviru bloka – bilo da se radi o čuvanju, trgovanju, upravljanju portfoliom ili savetovanju – moraće da bude ovlašćena od strane jednog od 27 nacionalnih finansijskih regulatora EU.
Svaka kompanija koja nudi kripto imovinu javnosti takođe će morati da objavi belu knjigu koja je poštena i jasna, upozoravajući na rizike bez obmanjivanja potencijalnih kupaca.
MiCA ne ubacuje kriptovalute u postojeće regulatorne okvire, već prilagođava postojeća pravila tako da se uklapaju u inovativne instrumente koji se mogu koristiti za plaćanja, ulaganja i još mnogo toga. Za razliku od prospekta hartija od vrednosti, na primer, kripto bele knjige se mogu objaviti pre nego što ih regulatori odobre. Okvir takođe sadrži odredbe za suzbijanje zloupotrebe tržišta i insajderskog poslovanja – slično kao u slučaju tradicionalnih finansija.
Dok poštuju zajednička pravila, nacionalni regulatori će u praksi vršiti većinu sprovođenja, a države EU bi mogle da se takmiče u privlačenju kripto biznisa tako što će regulaciju učiniti spretnijom.
Podsticaji za evropsku kripto industriju
Kripto industrija EU u velikoj meri podržava MiCA, ali potencijalni troškovi neispunjavanja standarda su visoki. Oni za koje se smatra da ne poštuju obaveze potencijalno se suočavaju sa kaznama od milion evra koje bi mogle da budu i do 12,5 odsto godišnjeg prometa.
Zauzvrat, licencirani kripto provajderi dobijaju "pasoš" za rad u bloku koji broji oko 450 miliona ljudi.
Takođe dobijaju sigurnost u vezi sa pravilima igre – koja neki vide kao vitalna za ubeđivanje pravno opreznog sektora tradicionalnih finansija da se upusti u kriptovalute.
Kontroverze
Prvobitno predložen od strane nadzornih organa EU 2019. nakon što je talas inicijalne ponude novčića izazvao strahove od prevare i manipulacije, a zatim su vlade i zakonodavci razmatrali nekoliko godina, MiCA-ino putovanje još uvek nije završeno.
Zakon je izazvao kontroverze tokom njegovog usvajanja, a još uvek postoje pitanja koja treba rešiti, kao što je zaštita životne sredine. U pitanju je, kako je mnogi opisuju, energetski veoma intenzivna tehnologija, koja ima veliki negativan uticaj na životnu sredinu, što je izazvalo velike kontroverze. Zato, kako bi se smanjio štetan uticaj kriptovaluta na okolinu, pravila MiCA-e obvezuju pružatelje usluga povezanih s kriptoimovinom da objave svoju potrošnju energije.
Takođe je otvoreno pitanje da li će EU uspeti da primeni svoja pravila protiv kripto kompanija u inostranstvu.
Globalni uticaj
MiCA bi mogao imati uticaj i van granica EU. Jedan od razloga je "efekat Brisela": multinacionalne kompanije često preferiraju da rade sa jednim skupom standarda, tako da pionirska pravila EU u oblastima kao što je zaštita podataka na mreži brzo postaju globalna norma.
Zakonodavci u inostranstvu mogu biti inspirisani kripto primerom bloka. Početkom 2023. godine, dvostranačka delegacija osoblja iz američkog Kongresa čak je posetila Brisel da bi dobila savete o regulativi. Zakonodavci i lobisti na mestima kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD tvrde da bi jasan okvir EU mogao da privuče biznis i da su im potrebni sopstveni zakoni da bi bili u toku.
Šta je sledeće za kripto regulaciju u Evropi?
MiCA se primenjuje od 30. decembra 2024. godine, a odredbe o stabilnoj valuti stupaju na snagu šest meseci ranije u junu – pauza osmišljena da industriji i regulatorima da vremena da se pripreme. Ali MiCA neće biti "zadnja reč".
Drugi zakoni EU takođe utiču na kripto sektor, baveći se pitanjima kao što su pranje novca, izbegavanje poreza, bankarski kapital, sajber bezbednost i trgovanje hartijama od vrednosti zasnovano na tehnologiji distribuirane knjige.
Do sredine 2025. Komisija će izvestiti o tome da li su potrebni dodatni zakoni da bi se zadovoljile NFT i decentralizovane finansije, a šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard je već pozvala na nastavak koji bi se bavio kripto pozajmljivanjem i ulaganjem.
(JA/EUpravo zato)
