Plaćeni odmor je zakonom zagarantovano pravo svakog radnika na svetu. S druge strane, broj plaćenih radnih dana koje možete da odustustvujete sa posla je nešto što svaka firma, svaki sektor ili na kraju krajeva, svaka država sama reguliše. Neki standardi, međutim, ipak postoje. Kakvi su standardi u Srbiji, Evropi ili Americi?
Za početak, da definišemo godišnji odmor. U najširem smislu, pod godišnjim odmorom smatra se period godine u kojem zaposleni prestaje sa svojim radnim aktivnostima kod poslodavca kako bi se odmorio i rekreirao, a poslodavac je dužan da mu za isti period obezbedi naknadu zarade.
Ovog prava se niko ne može odreći, odnosno da pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđivo ustavno pravo zaposlenih u Srbiji.
Što se tiče dužine odmora u Srbiji, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana, dok maksimum nije regulisan. Makar ne u zakonskom smislu. Poslodavci, naime, mogu opštim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko može iznositi godišnji odmor, što oni najčešće i čine. Država je isto učinila kao poslodavac, odnosno kada je reč o zaposlenima u državnim organima. Njihov odmor ne sme biti duži od 30 radnihdana. Što se tiče privatnog sektora, on je pitanje za sebe, te u svakoj firmi postoje posebna pravila od kojih je jedno od najzastupljenijih – zaposleni ne može da uzme više od dve nedelje godišnjeg odmora u kontinuitetu.
Kada je u pitanju Amerika, ova zemlja je karakteristična po malom broju dana godišnjeg odmora, te su kod njih pravila takva da radnici u prvoj godini rada u kompaniji imaju prosečno 11 dana plaćenog odmora godišnje, a nakon pet godina, taj broj se povećava na 15 dana.
I dok se dve nedelje odmora mogu učiniti raskošnim po američkim standardima, zaposleni u zemljama članicama EU imaju zakonsko pravo na anjmanje četiri nedelje plaćenog odmora godine, a neke zemlje zahtevaju od poslodavaca da svojim radnicima daju više.
Od Francuske do Austrije, ovo su devet evropskih zemalja gde kompanije moraju da obezbede svojim zaposlenima najmanje pet nedelja plaćenog odmora godišnje:
Francuska: 30 dana
Francuzi su poznati po tome što ozbiljno shvataju svoj odmor. S pravom, jer je to zakonski: zaposleni u Francuskoj dobijaju 2,5 dana plaćenog odmora svakog meseca rada u kompaniji, što čini ukupno 30 radnih dana godišnje. Između 1. maja i 31. oktobra, radnici su zakonom obavezni da uzmu između dve i četiri nedelje uzastopnog odmora, poznatog kao "glavni odmor."
Andora: 30 dana
Putnici iz celog sveta provode svoje odmore u Andori, maloj kneževini smeštenoj između Francuske i Španije, najpoznatijoj po svojim skijalištima. Meštani takođe uživaju u velikodušnim pogodnostima odmora. Radnici u Andori koji su zaposleni u kompaniji duže od šest meseci imaju pravo na 30 kalendarskih dana plaćenog odmora godišnje, a najmanje dve nedelje godišnjeg odmora moraju se uzeti uzastopno.
Ujedinjeno Kraljevstvo: 28 dana
Gotovo svi radnici u Ujedinjenom Kraljevstvu (uključujući Englesku, Škotsku, Vels i Severnu Irsku) imaju zakonsko pravo na 5,6 nedelja plaćenog odmora godišnje. Za zaposlene sa petodnevnom radnom nedeljom, to iznosi 28 dana. Međutim, poslodavci mogu odlučiti da uračunaju javne praznike u godišnji odmor zaposlenog.
Moldavija: 28 dana
Radnici u Moldaviji, zemlji u istočnoj Evropi, imaju zagarantovanih 28 kalendarskih dana plaćenog odmora godišnje, ne računajući javne praznike. Iako se period odmora može podeliti i koristiti tokom godine, radnici su obavezni da uzmu najmanje jedan dvonedeljni odmor, prema moldavskom zakonu o radu.
Luksemburg: 26 dana
Radnici u Luksemburgu, maloj evropskoj zemlji koja se graniči sa Francuskom, Nemačkom i Belgijom, imaju zagarantovanih 26 radnih dana plaćenog odmora — nešto više od pet punih nedelja. Za razliku od nekih drugih zemalja, Luksemburg omogućava svojim radnicima da uzmu ceo godišnji odmor odjednom, pod uslovom da su zaposleni u svojoj kompaniji najmanje tri meseca.
San Marino: 26 dana
San Marino je jedna od najmanjih zemalja na svetu, ali njene pogodnosti za odmor su značajne. Nezavisna republika usred Italije garantuje svojim radnicima 26 radnih dana plaćenog odmora godišnje. Pored toga, San Marino slavi 20 državnih praznika — što znači da zaposleni mogu uzeti ukupno 46 dana plaćenog odmora u jednoj godini. Zajedno, radnici u San Marinu dobijaju drugi najveći broj plaćenih dana odmora na svetu, prema studiji Resume.io.
Švedska: 25 dana
Nakon što švedski radnici rade u kompaniji punu godinu, zakonski im je zagarantovano 25 dana ili pet nedelja plaćenog odmora. Tokom letnjih meseci, radnici u većini industrija mogu uzeti do četiri uzastopne nedelje plaćenog odmora. Švedski radnici čak dobijaju nešto veću platu za dane kada uzimaju odmor. Plus, mogu preneti do pet dana odmora u narednu godinu.
Danska: 25 dana
Danska je 2020. godine uvela novi Zakon o odmoru, koji omogućava zaposlenima da akumuliraju 2,08 dana odmora svakog meseca. Ukupno to iznosi 25 radnih dana, odnosno pet nedelja plaćenog odmora godišnje. Tokom leta, zaposleni imaju pravo na tri nedelje kontinuiranog plaćenog odmora između 1. maja i 30. septembra, prema globalnoj platformi za zapošljavanje Boundless HQ.
Austrija: 25 dana
Radnici u Austriji imaju pravo na 25 radnih dana, odnosno pet nedelja plaćenog odmora godišnje. Nakon 25 godina rada u kompaniji, godišnji odmor zaposlenih se povećava na šest nedelja.
(JA/EUpravo zato/CNBC)
