Od početka godine broj migranata koji su ilegalno ušli u BiH drastično se povećao - čak 70 posto.
Samo u prva dva meseca otkriveno je 3550 migranata koji su ilegalno ušli u tu zemlju. To su službeni podaci Granične policije BiH. Većina njih putuje bez putnih isprava i želi stići u neku od država Evropske unije (EU), najčešće Njemačku, Italiju, Austriju... Oni dolaze u BiH, koja je, pak, i sama u evropskom vrhu po iseljavanju.
Merhinisa Zukić, predsednica Unije za održivi povratak i izbeglice u BiH, izjavila je da je u poslednjih 10 godina ovu zemlju napustilo oko 600.000 stanovnika.
Ako se ovakav trend nastavi, procene su da će BiH do 2060. izgubiti od 50 do 70 posto stanovništva.
O iseljavanju iz BiH, ali i zemalja Balkana, pišu i inostrani mediji. Nedavno je nemački Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ), između ostalog, napisao kako su političari u regionu zapadnog Balkana kasno shvatili ozbiljnost demografskog stanja te da se utrkuju oko dovođenja stranih radnika.
"Nova stvarnost staviće društva u balkansom regionu pred teške izazove", upozorava FAZ, "jer će doseljenici iz Azije i Afrike rađati decu, kupovati nekretnine, negovati svoje tradicije i religije i promeniti izgled gradova na jugoistoku Evrope, na što u tom delu nisu navikli".
Novine naglašavaju da je "očigledan konfliktni potencijal". Kako će ove probleme rešiti BiH kada se s njima suočavaju i daleko razvijenije zemlje EU?
Upravljanje migracijama i stabilnost Evrope
Za prof. dr. sc. Anđelka Milardovića, voditelja Instituta za evropske i globalizacijske studije (INEGS) i osnivača i direktora Evropskog centra za migracijske studije (ECMS), pitanje migracija je ključno za Evropu, posebno u ovoj izbornoj godini.
"To je hamletovsko pitanje današnje Evrope i EU. Evropa se zbog demografskog sloma našla na raskrsnici. Depopulacija, starenje i iseljavanje prave nerešivu političku geometriju. Zbog depopulacije osuđena da uvozi radnu snagu kako bi ekonomija funkcionisala", navodi Milardović za Dojče Vele.
Podseća da u Evropu stižu regularni, prisilni (migracije podstaknute ratovima) i migranti koji ilegalno ulaze na evropsko tlo.
"Da bi Evropa sačuvala stabilnost", smatra, "mora još bolje regulisati i upravljati migracijama".
"Migracije utiču na promenu identiteta Evrope"
"Migracije već sada utiču na promenu identiteta Evrope, a u budućnosti još više. Za to nisu krivi oni koji dolaze, kriva je Evropa koja se dovela u ovu situaciju", kritičan je ovaj stručnjak o odnosu EU prema migracijama.
O evropskom pristupu integraciji doseljenika kaže kako postoji okvirna strategija, i da svaka članica sledi sopstvene nacionalne interese pokušavajući da izbalansira između okvirne EU strategije i nacionalnih strategija integracije.
"Mislim da se EU nije proslavila integracijom stranaca. Da se proslavila, ne bismo danas u Francuskoj, Nemačkoj i šire u EU-u imali paralelna društva. Ono što zagovaram u okviru INEGS-a je jezička integracija stranaca kao pretpostavka njihove celokupne integracije. Bez jezika stranci su socijalni otok u okviru simboličke stvarnosti neke kulture društva. Strani su sebi i drugima", smatra Milardović.
Šta Evropa želi od migranata?
Ali pitanje je šta Evropa želi od migranata. Da li je to jeftina radna snaga ili su visoko obrazovani stručnjaci? Milardović smatra da će veštačka inteligencija uticati na promenu strukture radne snage i generisanje novih migracija, kako unutar EU, tako i na globalnom nivou prema EU.
Ipak, stav ovog politologa nije optimističan za budućnost članica EU po ovom pitanju.
Osvrćući se na stanje u Hrvatskoj, upozorio je na, kako kaže, promašenu javnu politiku u poslednjih 30 godina.
"To je oteralo obrazovanu, mladu populaciju i podstaklo uvoz neobrazovane i manje kvalifikovane radne snage. Kakva je onda budućnost Hrvatske i ostalih članica EU ako podstiču iseljavanje najobrazovanijih i uvoz neobrazovanih ili skromno obrazovanih? Po meni distopijska", kaže Milardović.
"Gastarbajteri" su drugačiji
Ali poređenje s nekadašnjim "gastarbajterima" u Nemačkoj 60-ih godina prošlog veka je drugačija.
"Oni iz Hrvatske i prostora bivše Jugoslavije, Italije, Španjolske, uveliko su integrisani. A šta je sa pripadnicima turske populacije koja godinama živi u Nemačkoj i nije do kraja integrisana? I tu Nemačka nije uspela jer ima nedovršeni model integracije stranaca", zaključuje ovaj profesor.
U međuvremenu evropske države pooštravaju mogućnosti korišćenja socijalnih prava, na šta zapravo računa značajan broj migranata, a evropska administracija ograničava ulaz strancima i migrantima.
Čini se da je Evropa, pritisnuta problemima, za razliku od 2015. i masovnog otvaranja granica, posebno u Nemačkoj, puno opreznija.
Težnje za promenom socijalno-demografske strukture
Dr. sc. Sandi Dizdarević, docent na predmetima Kriminalistička psihologija i Kriminalistički intervju, Metodika istraživanja i dokazivanja terorizma i ratnih zločina, smatra da su potezi pojedinih zemalja zakasnilii i da se usložnjava sigurnosno i socijalno pitanje.
"Zasigurno je da će se migrantska populacija politički instrumentalizovati i da će politički subjekti koristiti ovaj fenomen za promociju i ostvarivanja benefita kod glasačkog tela, ali i da političari unutar EU koji podržavaju ovakve migracije imaju ekonomske interese zbog jeftine radne snage i za niže kvalifikovane poslove", kaže Dizdarević za DW.
To, kako zaključuje, vodi diskriminaciji, segregaciji i getoiziranju, što smatra ozbiljnim sigurnosnim problemom u današnjoj Evropi.
(M.A./EUpravo zato/Index.hr)
