Srpska atletičarka Angelina Topić, osvojila je srebrnu medalju u otvorenom skoku uvis na Evropskom prvenstvu u Rimu. Naša predstavnica je preskočila 197 centimetara, i tako osigurala drugu poziciju na prestižnom evropskom takmičenju.
Ona je ovim skokom napravila najbilji rezultat u karijeri, pošto je pre dve godine u Minhenu uspela da završi na trećoj poziciji, dok je sada bila i bolja, ali nije mogla protiv Jaroslave Mahučik
Prve tri serije, Angelina je prošla krajnje jednostavno, da bi se prve poteškoće osetlie na visini od 192 centimetra, koju je morala preskočiti iz drugog pokušaja. Kada je naša sportistkinja preletela 195, medalja se i te kako osećala u vazduhu.
Kada je na red došla visina od 197 centimetara, mlada Srpkinja se pomučila, ali je uspela iz trećeg pokušaja da je preskoči, čime je obezbedila srebro. Potom je "odsedela" visinu od 199, jer je bila previše umorna, a 201 joj je na kraju bio veliki zalogaj.
Srpkinja je prvi put u karijeri preskočila 197 centimetara, ali dalje od toga nije mogla.
Angelina je pre dve godine na Evropskom prvenstvu u Minhenu uspela da bude bronzana, a tada je preskočila 193 centimetra. Sa 195 druga je bila Marija Vuković, a zlato je takođe uzela Jaroslava Mahučik. Sada će naša mlada šampionka prvi put u karijeri otići na Olimpijske igre, a tamo će konkurencija biti još veća. Ipak, ako opet bude skakala na 197 centimetara moći će da se nada najvećim dometima.
A ko je Angelina Topić?
Iako ima tek 18 godina - rođena 26. jula 2005. godine - Angelina je već dobro poznato ime srpskim ljubiteljima atletike (na ovom takmičenju bila je najmlađa, jedina rođena posle 2001. godine).
Premda potiče iz poznate atletičarske porodice od oca Dragutina Topića i majke Biljane Topić (nekada Mitrović), svoje mesto na mapi uspešnih srpskih sportista sama je zavredila. Ipak, u tekstu o njoj ne bi trebalo preskočiti pominjanje i uspeha njenih roditelja. Otac Dragutin i danas drži tri svetska rekorda u skoku uvis - jedan juniorski i dva seniorska. Tokom impresivne karijere Dragutin Topić skakao je samo nekoliko centimetara niže od seniorskgo svetskog rekorda koji je postavio kubanski atletičar Havijer Sotomajor. Iz Dragutinove karijere izdvajaju se zlato na svetskom prvenstvu za juniore, zlata na Evropskim prvenstvima na otvorenom i u dvoranu, zlato sa Univerzijade...
Takođe, nastupio je na šest Olimpijskih igara što je veoma neobično za takmičare u skoku uvis, jer njihova karijera ne traje predugo. Najveći uspeh mu je četvrto mesto u Atlanti 1996. godine, kada je za tri centimetra ostao bez medalje. A tu i nije kraj porodičnim uspesima Topića.
Angelinina majka je Biljana Topić (nekada Mitrović), koja je tri puta nastupala na Olimpijskim igrama i to u dve discipline. Davne 2000. godine u Sidneju bila je deo štafete na 4x100 metara, da bi se u Pekingu i Londonu takmičila u troskoku. U svojoj novoj disciplini, nakon što se godinama bavila sprinterskim disciplinama, Biljana je zabeležila najbolje rezultate karijere, piše Mondo. Najveća medalja joj je bronza sa svetskog prvenstva u Berlinu 2009. godine, a Biljana trenutno drži tri nacionalna rekorda - u troskoku na otvorenom i u dvorani, kao i u sprinterskoj štafeti.
Angelinini dosadašnji uspesi
Devojka koja je sa Evropskog prvenstva u Rimu donela srebro, već je ranije donosila medelja. Pre bronza u Minhenu, na Svetskom prvenstvu za juniore u Kaliju takmičila se protiv tri godine starijih devojaka i uspela da završi na trećoj poziciji.
Srpska atletičarka Angelina Topić proglašena je krajem prošle godine u Vilnjusu, Litvanija, za zvezdu u usponu za 2023. godinu. Na taj način, Topićeva je dobila još jedno veliko priznanje jer je postala praktično najbolja mlada atletičarka sveta, što i nije preveliko iznenađenje ako znamo šta je sve uradila do sada.
Tada se izjavila da i mnogi drugi zaslužuju da budu tu gde i ona i da nas čeka plejada sjajnih mladih atletičara.
"Sećam se pre takmičenja da sam rekla da ću samo da izađem i da će da mi bude zabavno. To sam i uradila. I pretpostavljam da Bog ima svoje puteve. Kao što sam rekla, isuskstvo koje sam stekla je neverovatno i ne bih ga ni za šta menjala. Hoću da kažem da je čast samo što sam ovde sa toliko neverovatnih i talentovanih ljudi, to je nešto za mene sjajno. Mnogi drugi zaslužuju da budu tu gde sam sada ja, zato što imamo predivnu generaciju toliko talentovanih atletičara. Hoću da vam se zahvalim i nastaviću da radim da budem još bolja!", rekla je Topićeva tada na gala večeri.
Nagrada "Zvezda u usponu" ustanovljena je 2007, a samo je jednom pripala srpskom atletičaru, 2013. godine kada je Emir Bekrić sa 22 godine, neočekivano, došao do bronzane medalje na 400 metara s preponama na Svetskom prvenstvu u Moskvi.
Zbog uspeha koje je ostvarila tako mlada, Angelina Topić uzor je mnogim mladim sportistima u Srbiji, ali i šire. Ona međutim nije samo to, već je i inspiracija koja pokazuje da je u sportu sve moguće – iz male i ne tako bogate zemlje uspela je da ostvari velike evropske uspehe, a sprema se I za svetske.
Ipak, često se mogu čuti i komentari da je za uspeh potrebna podrška, što je i tačno. Iako prvi korak moramo da načinimo sami, na evropskom i svetskom putu uspeha potrebna nam je pomoć i podrška porodice, društva i države.
EU podrška mladima u Srbiji
Program Erasmus slavi 30 godina, a tokom tri decenije, ovaj vodeći program EU za obrazovanje, obuku, omladinu i sport pružio je za 9 miliona ljudi, posebno mladih, mogućnosti da steknu nova iskustva i prošire svoje horizonte odlaskom u inostranstvo.
Trenutni program Erasmus+, koji traje od 2021. do 2027. godine, ima budžet od 26 milijardi evra i pruža priliku za preko 4 miliona ljudi da se školuju, obučavaju, steknu radno iskustvo i volontiraju u inostranstvu. Srbija je postala punopravni član programa Erasmus+ od 2019. godine.
Erasmus+ pruža bespovratna sredstva za aktivnosti u oblastima obrazovanja, obuke, omladine i sporta. Takođe podržava mrežu Euridice, koja opisuje obrazovne sisteme u Evropi i nudi komparativnu analizu nacionalnih sistema i politika od ranog detinjstva do obrazovanja odraslih.
Sve o ulovima finansiranja i mogućnostima koje EU pruža mladima potražite na stranici eumogucnosti.rs.
(JA/EUpravo zato)
