Sto dana pre početka Olimpijskih i Paraolimpijskih igara, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je za BFMTV/RMC da je Francuska uložila „dve milijarde evra" u javna sredstva za izgradnju objekata potrebnih za Igre.
„Stambeni prostori, kancelarije, sportski objekti. Ove dve milijarde evra već su generisale više od šest milijardi evra poslovanja. Postavili smo 2.000 kompanija da rade i otvorili nova radna mesta", naveo je on.
Zvanični budžet za Olimpijske i Paraolimpijske igre 2024. trenutno se procenjuje na 8,8 milijardi evra, što je povećanje od 15 odsto u odnosu na cifru objavljenu kada je Francuska podnela svoju ponudu 2017.
„Tokom prethodnih izdanja Igara, određeni budžeti su bili pomnoženi sa sedam ili osam, tako da ne bih rekao da je bilo proklizavanja u slučaju Francuske. Ovo povećanje se može objasniti inflacijom", rekao je za France 24 Kristof Lepeti, šef ekonomskih studija u Centru de droit et d'economie du sport (CDES).
U izveštaju o Olimpijskim igrama objavljenom u julu 2023. godine, Revizorski sud je objasnio da je „povećanje rashoda od budžeta za ponude delimično rezultat inflacije koja je bila mnogo veća nego što se očekivalo. Međutim, dve trećine ovog povećanja nije posledica odstupanja menadžmenta ili nepromišljenih promena u projektu, već očiglednog potcenjivanja budžeta tu svrhu".
Prema poslednjim podacima, Organizacioni komitet Igara (OCOG) ima na raspolaganju 4,4 milijarde evra za doček sportista i organizaciju takmičenja, od čega 97 odsto iz privatnih izvora.
Dodatnih 4,4 milijarde evra, od kojih je 50% javno finansiranje, takođe se daje SOLIDEO-u, (Societe de Livraison des Ouvrages Olimpikues), koje je odgovorno za nadgledanje izgradnje i renoviranja sportske i nesportske infrastrukture.
Ukupno se očekuje da će budžet za takmičenje iznositi nešto više od 10 milijardi evra, ili 0,4% francuskog BDP-a, kako Bruno Kavalije iz ODDO-BHF-a ističe za Les Echos.
Ovo je cifra slična onoj za Olimpijske igre u Londonu 2012. godine , i ona sada ne uzima u obzir „indukovane troškove" za državu, posebno u smislu obezbeđenja javnih prostora.
U Francuskoj se očekuje više od 15 miliona posetilaca tokom takmičenja, iako bi moglo doći do „efekta istiskivanja", a neki turisti odlažu putovanje zbog izuzetne gužve u zemlji. Da li će poslovanje koje su ostvarile igre moći da nadoknadi iznose koji su uloženi?
Da li će Igre biti profitabilne?
Prema izveštaju ODDO-BHF-a, uticaj Igara će verovatno imati „veoma ograničene, ako ih uopšte ima, ekonomske koristi na srednji rok".
„Ne očekuje se značajan makroekonomski uticaj", navodi se u studiji, „ali će biti mikroekonomskih i sektorskih uticaja", na primer u sektorima medija, hotela, zabave, ugostiteljstva, pića, robe široke potrošnje, imovine i transporta.
Uz sve to, „Igre treba da finansiraju Igre", kako predsednik Emanuel Makron godinama govori.
Prema studiji konsultantske kuće Asteres, očekuje se da će rashodi povezani sa organizacijom Igara generisati 5,3 milijarde evra prihoda od poreza i socijalnog osiguranja, što je iznos koji je u velikoj meri ekvivalentan javnoj potrošnji.
Ovo je konzervativna procena, prema firmi koja ne uzima u obzir uticaj konkurencije na turizam ili atraktivnost zemlje.
Sve u svemu, Olimpijske igre bi mogle da podrže francuski rast tokom leta, sa rastom BDP-a od 0,5% u trećem tromesečju, pre nego što bi se vratio na 0,1% u naredna tri meseca.
Na kraju krajeva, biće teško napraviti potpunu sliku stvarnih finansijskih prihoda pre nego što se sve završi i nove studije budu sprovedene.
„Ne organizujemo sportski događaj da bismo generisali ekonomski rast, već iz geopolitičkih i društvenih razloga, da bismo pozicionirali Francusku na međunarodnom nivou", dodaje Kristof Lepeti.
Sve što ostaje je da Pariz obezbedi da nikakvi organizacioni ili bezbednosni problemi ne poremete događaj.
Olimpijske i Paraolimpijske igre će trajati od 26. jula do 8. septembra.
(M.A./EUšravo zato/Euractiv.com)
