Od istorijskih diplomatskih veza koje datiraju još iz 1889. godine, preko strateških bilateralnih poseta i sporazuma, do zajedničkih kulturnih i obrazovnih inicijativa, Beograd i Ankara grade odnose koji prevazilaze rivalitet u sportu.
Dok košarkaši u sredu na terenu, u okviru prvog kola Evropskog prvenstva, budu jurili pobedu, podsetićemo se kako su politički predstavnici dve zemlje godinama unazad pleli mrežu saradnje koja povezuje Balkan i Anadoliju, pokazujući da su odnosi Srbije i Turske stabilni, ali i živo prilagodljivi izazovima savremenog vremena.
Zvanični diplomatski odnosi između Srbije i Turske uspostavljeni su 1889. godine, a od tada su se razvijali kroz različite istorijske faze. Tokom perioda Osmanskog i Kraljevine Srbije, a kasnije Kraljevine Jugoslavije, odnosi su bili ograničeni, ali su ipak postojali formalni diplomatski kontakti i trgovinska razmena. Nakon osamostaljenja Turske i formiranja Republike 1923. godine, odnosi su se postupno normalizovali, a značajniji razvoj dogodio se nakon 2000-ih godina, kada su politički i ekonomski interesi dve zemlje postali komplementarni.
U poslednjim decenijama, saradnja se intenzivirala kroz redovne diplomatske posete, bilateralne sporazume i regionalne inicijative. Među ključnim događajima i posetama ističu se:
- Poseta predsednika Tomislava Nikolića Ankari 2012. godine, tokom koje je razgovarano o unapređenju ekonomske saradnje, sigurnosti u regionu Balkana i intenziviranju političkog dijaloga. Turska je izrazila podršku stabilnosti u regionu, dok je Srbija naglasila značaj jačanja bilateralne trgovine i infrastrukture
- Poseta predsednika Aleksandra Vučića Ankari 2017. godine, koja je označila produbljenje političkih i ekonomskih veza kroz potpisivanje više memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti infrastrukture, energetike i privrede. Tema sastanaka bila je i jačanje regionalne stabilnosti, posebno u kontekstu migrantske krize i bezbednosnih izazova na Balkanu.
- Poseta predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Beogradu 2019. godine, ali i 5 godina kasnije, kada su potpisani ključni bilateralni sporazumi, uključujući memorandume o saradnji u oblasti infrastrukture, energetike i ekonomskih investicija.
Dodatni kanali saradnje uključuju redovne susrete ministara spoljnih poslova i visoke diplomatske delegacije, konsultacije i koordinaciju stavova u međunarodnim forumima kao što su Ujedinjene nacije i OEBS, aktivno praćenje zajedničkih regionalnih projekata, uključujući transportnu i energetsku infrastrukturu, ali i inicijative za obrazovanje i kulturu.
Ove aktivnosti pokazuju da politička saradnja Srbije i Turske nije samo formalna, već uključuje i konkretne akcije na više nivoa, od strateških ekonomskih pitanja do regionalne bezbednosti i kulturnih inicijativa.
Investicije pokazuju da saradnja ide uzlaznom putanjom
Od 2010. do 2021. godine, turske investicije u Srbiji iznosile su 220,9 miliona evra, čime je Turska bila 21. po veličini stranih ulagača. Prema podacima iz maja 2022, turske kompanije realizovale su značajan broj projekata i zapošljavaju preko 6.000 radnika. Najveći priliv investicija zabeležen je od 2015. godine, najpre u tekstilu, a danas i u automobilskoj, građevinskoj, mašinskoj industriji, bankarstvu i turizmu. Čak 70 posto ukupnih turskih direktnih investicija ostvareno je u periodu 2018–2021, dok je 2021. priliv kapitala iznosio 50,3 miliona evra.
Trgovinska razmena takođe raste: u 2021. ukupno je iznosila 1,73 milijarde evra, što je 31,2 posto više nego 2020, sa rekordnim uvozom iz Turske od 1,44 milijarde evra i izvozom Srbije od 289,7 miliona evra (pokriće uvoza izvozom 20,1 posto), što je dovelo do deficita od 1,15 milijardi evra. Trend rasta nastavio se i početkom 2022, kada je u prvih četiri meseca robna razmena dostigla 585,2 miliona evra (rast 50,8 posto).
Podaci do 2024. pokazuju da se trend nastavlja: izvoz Srbije u Tursku u prva tri kvartala te godine procenjuje se na oko 700 miliona evra, što je više od 80 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Iako zvanični podaci o turskim direktnim investicijama za 2022–2024. još nisu dostupni, prethodni trendovi pokazuju da turski kapital i dalje stiže u ključne sektore srpske privrede.
Turski navijači dobro znaju zašto Srbiju zovu "sportska nacija"
Neće turskim košarkašima biti lako večeras na terenu i to ne samo zbog uloge favorita koju naši "orlovi" imaju, ni sportske bravura koju pokazuju pod obručima. Neće im biti svejedno jer su upoznati sa epitetom koji se Srbiji često kači, da je "sportska nacija", a to su baš u Turskoj, godinama unazad, pokazivali i dokazivali brojni naši sportisti koji su igrali za različite ondašnje klubove dopinevši osvajanju titula i pehara.
Istanbul još pamti našeg najtrofejnijeg trenera, Željka Obradovića, koji je sedam sezona sedeo na klupi Fenerbahčea, sa kojim je osvojio ukupno 11 titula, uključujući istorijski prvi trofej Evrolige 2017. godine. Tada je u timu imao i našeg košarkaša Nikolu Kalinića, koji je boje ovog kluba branio od 2017. do 2021. godine.
Fudbalski svet istih boja pamti Filipa Kostića, koji je prošle godine na pozajmici u Fenerbahčeu, odigrao 35 utakmica u svim takmičenjima, postigao dva gola i zabeležio devet asistencija.
Sada već "penzionisani" Duško Tošić, sa Bešiktašom je osvojio dva prvenstva Turske, a bio je i proglašen za najboljeg defanzivca u toj ligi, pre nego što je odlučio da kopačke okači o klin.
Među srpskim sportistima koji su ostavili snažan trag u turskom sportu posebno mesto zauzima odbojkašica Tijana Bošković, jedna od najboljih na svetu u svom sportu.
Nakon decenije provedene u dresu Ezačibašija, početkom ove godine postala je članica turskog kluba Vakifbanka iz Istanbula. Osim što je više puta dobijala titule MVP-ja, što je priznanje ličnog učinka, srpska odbojkašica je osvojila čak osam klupskih priznanja sa Edžzadžibašijem, zbog čega je u Turskoj jedna od omiljenih sportistkinja među domaćim navijačima.
Kultura i obrazovanje
Srbija i Turska su tokom poslednjih godina potpisale nekoliko ključnih sporazuma. Samo 2024. godine, prilikom posete turske delegacije Beogradu, koju je predvodio predsednik Redžep Tajip Erdogan, potpisi su stavljeni na 11 memoranduma i protokola, među kojima su sporazumi o saradnji u oblasti vanrednih situacija, energetike, kulture i medija.
Među sklopljenim dogovorima našli su se Memorandum o razumevanju između Ministarstava sporta, Memorandum o razumevanju u oblasti omladine između Ministarstva omladine i turizma, Akademski memorandum o razumevanju između Istorijskog instituta Beograd i Ataturkovog vrhovnog saveta za kulturu, jezik i istoriju Turskog istorijskog društva.
Jedan od najvažnijih dokumenata je Protokol o kulturnoj saradnji, koji su potpisali ministri kulture Srbije i Turske. Ovaj protokol obuhvata različite oblike saradnje, uključujući organizovanje filmskih programa, izložbi, pozorišnih predstava i koncertnih turneja. Takođe, predviđa se razmena delegacija i stručnjaka u oblasti kulture, što doprinosi dubljem međusobnom razumevanju i poštovanju kulturnih vrednosti.
U junu 2022. godine, Srbija i Turska su potpisale Sporazum o borbi protiv nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima u cilju sprečavanja nelegalnog uvoza, izvoza i prenosa vlasništva kulturnih dobara, čime se štiti kulturno nasleđe obe zemlje. Iste godine potpisan je i okvirni sporazum između Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije i Generalne direkcije za kulturno nasleđe Turske, kojim se omogućavaju zajednički projekti na očuvanju i restauraciji kulturnih spomenika, kao i razmenu iskustava u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.
(EUpravo zato.rs)
