Objavljivanje imena profesionalnih sportista na internetu zato što su prekršili antidoping pravila krši propise EU o zaštiti privatnosti GDPR, izjavio je jedan od najviših pravnih savetnika Evropske unije.
Novo mišljenje pravobranitelja Suda pravde EU, Dina Špilmena, odnosi se na slučaj u Austriji, gde četvoro profesionalnih sportista koji su prekršili antidoping pravila tvrde da bi objavljivanje njihovih podataka na internetu bilo u suprotnosti sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka (GDPR).
Prema austrijskom zakonu, na sajtovima nacionalne antidoping agencije i prateće pravne komisije moraju da se objave ime sportiste, sportska disciplina, trajanje suspenzije i razlozi za isključenje.
Špilmen je, prema saopštenju suda, izrazio "ozbiljne sumnje" u potrebu da se svi ti podaci javno objavljuju, naglašavajući da svaki zakon koji nalaže objavljivanje ličnih podataka mora biti proporcionalan.
On je naveo da bi i objavljivanje pseudonimizovanih podataka na internetu imalo odvraćajući efekat na sportiste i sprečilo kršenje antidoping pravila, a da bi istovremeno štitilo privatnost pojedinca.
Ovo mišljenje nije obavezujuće, ali će uticati na konačnu odluku Suda pravde EU.
Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) stupila je na snagu 2018. godine i predstavlja najstroži okvir u svetu kada je reč o upravljanju ličnim podacima. Ona obavezuje sve institucije, kompanije i organizacije u državama članicama EU da prikupljaju, obrađuju i objavljuju podatke na način koji je proporcionalan i opravdan, a svaka zloupotreba ili preterano izlaganje ličnih podataka može da se tretira kao kršenje zakona. GDPR se primenjuje ne samo na privatne kompanije, već i na državne organe i sportske institucije.
Jedno od ključnih načela GDPR-a jeste "minimizacija podataka", što znači da se može objaviti ili obrađivati samo onaj obim ličnih informacija koji je neophodan za postizanje određenog cilja. Kada je reč o sportistima i antidoping pravilima, to podrazumeva da javnost ima pravo na informacije koje štite integritet sporta, ali se istovremeno mora voditi računa da sportistima ne bude narušeno pravo na privatnost i zaštitu ličnog integriteta. Upravo to je suština dileme u austrijskom slučaju.
(EUpravo zato)
