Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. moglo bi da bude poslednje u Severnoj Americi ukoliko se ne donesu hitne mere prilagođavanja klimatskim promenama, pokazuje nova studija koja upozorava na pretnje ekstremnih vremenskih uslova.
Izveštaj "Pitches in Peril", koji su sprovele organizacije "Football for Future" i "Common Goal", otkrio je da je 10 od 16 stadiona domaćina pod veoma visokim rizikom od ekstremnog toplotnog stresa. Do 2050. godine, gotovo 90% severnoameričkih stadiona domaćina moraće da se prilagodi ekstremnoj vrućini, dok će se trećina suočiti sa potražnjom za vodom koja je jednaka ili veća od trenutno dostupne količine.
Izveštaj, koji predstavlja prvu usaglašenu procenu klimatskog rizika Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) za sva mesta održavanja Svetskog prvenstva 2026. ističe i rizike za stadione 2030. i 2034. godine.
Domaćini Svetskog prvenstva u fudbalu će 2030. biti Maroko, Španija i Portugalija, a 2034. Saudijska Arabija.
Studija razmatra uticaj klimatskog zagrevanja na terene na kojima su svoje prve korake napravili fudbaleri poput Lionela Mesija i Kristijana Ronalda.
"Kao neko ko dolazi iz Španije, ne mogu da ignorišem klimatsku krizu. Fudbal je oduvek okupljao ljude, ali sada podseća i na ono što možemo da izgubimo", rekao je pobednik Svetskog prvenstva 2010. Huan Mata, podsećajući na prošlogodišnje razorne poplave u Valensiji.
Ovogodišnji Svetsko klupsko prvenstvo u SAD pokazalo je zabrinjavajuću sliku budućnosti, sa uslovima koje su igrači opisali kao nemoguće. Turnir su obeležili ekstremne vrućine i oluje, što je nateralo Fifu da uvede dodatne pauze za rashlađivanje i osveženje.
Prema izveštaju, 14 od 16 stadiona u SAD, Kanadi i Meksiku je 2025. godine premašilo bezbednosne pragove za najmanje tri velika klimatska rizika - ekstremnu vrućinu, obilne padavine i poplave.
Trinaest stadiona već sada svako leto beleži bar jedan dan sa temperaturom koja premašuje Fifin prag za pauzu za osveženje od 32°C po tzv. WGBT indeksu - međunarodno priznatom pokazatelju toplotnog stresa kod ljudi izloženih direktnom suncu.
Temperature u Atlanti, Dalasu, Hjustonu, Kanzas Sitiju, Majamiju i Montereju tu granicu premašuju dva meseca ili više.
Deset stadiona svakog leta beleži bar u jednom danu 35°C, prema indeksu WGBT, što klimatolozi označavaju kao granicu ljudske prilagodljivosti ekstremnoj vrućini, pri čemu su najteže pogođeni Dalas (31 dan) i Hjuston (51 dan).
Iako će stadioni u Dalasu i Hjustonu rizik od vrućine ublažiti krovovima, klimatske pretnje nadilaze elitne objekte.
Izveštaj navodi da bi stadion Mohameda Salaha u Egiptu mogao da iskusi više od mesec dana nesnosne vrućine svake godine, dok bi teren na kojem je odrastao kapiten Nigerije Vilijam Trust-Ekong do 2050. mogao da beleži 338 dana ekstremne vrućine godišnje.
"Kako zalazimo dublje u deceniju, rizici će nastaviti da rastu ukoliko ne preduzmemo drastične mere, poput pomeranja takmičenja u zimske mesece ili hladnije regione", rekao je Pirs Foster, direktor Centra za klimatsku budućnost Pristli u Lidsu.
Izveštaj od 96 strana poziva fudbalsku industriju da se obaveže na neto nultu emisije do 2040. godine i da objavi kredibilne planove dekarbonizacije. Takođe, na organizatore takmičenja se apeluje da stvore fondove za prilagođavanje. Kako se navodi, 91% od 3.600 ispitanih navijača u sve tri zemlje domaćina želi da Svetsko prvenstvo 2026. postane uzor kada je reč o održivosti.
(EUpravo zato/Guardian)
