Od kraljevskih pisama do košarkaškog duela: Srbija i Portugal ukrštaju koplja na terenu, kakvu tradiciju imaju države?

Teško da će išta narušiti tradiciju diplomatskih odnosa Srbije i Portugala dugu više od 140 godina. Ipak, na parketu Evropskog prvenstva u košarci danas neće biti mesta za protokol i formalnosti, bar na to ukazuju poruke košarkaša i trenera oba tabora.

Zvanični diplomatski odnosi uspostavljeni su 1882. godine, razmenom pisama kralja Milana Obrenovića i portugalskog kralja Luiša Prvog. Više od jednog i po veka kasnije, politički odnosi dve zemlje ocenjuju se kao dobri. Senku na te veze bacilo je portugalsko priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova 2008. godine, ali bilateralni kontakti nisu narušeni.

Tokom poslednje decenije zabeleženo je nekoliko važnih poseta. Pre dve godine, upravo uoči obeležavanja jubileja uspostavljanja diplomatskih odnosa, u Srbiji je boravio ministar spoljnih poslova Portugala Žoao Gomeš Kravinjo, koji se tom prilikom sastao sa predsednikom Vučićem.

Od aktuelnih globalnih tema, o kojima su tada razgovarali, do situacije u region, ali i modaliteta intenziviranja saradnje između dve zemlje, čula se potvrda prijateljskih odnosa i "obećanje" da će se raditi na tome da se veze još više učvrste.

Predsednik Tomislav Nikolić boravio je u Lisabonu 2017. godine, dok je godinu dana kasnije tadašnja premijerka Ana Brnabić razgovarala sa portugalskim premijerom Antonijom Koštom. U istom periodu ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastajao se sa kolegama u Lisabonu.

U novije vreme saradnja se dodatno proširila kroz oblasti inovacija i tehnologija. Na samitu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju u Beogradu 2024. učestvovala je portugalska ministarka za omladinu i modernizaciju Margarida Balseiro Lopes, dok su predstavnici Srbije, uključujući ministra finansija Sinišu Malog i ministarku nauke Jelenu Begović, nastupili na prestižnom Veb samitu u Lisabonu iste godine.

Kakvi su ekonomski odnosi Srbije i Portugala?

Ekonomski odnosi Srbije i Portugala razvijaju se postepeno, uz rast trgovinske razmene poslednjih godina. Samo u periodu januar-septembar 2021. izvoz iz Srbije u Portugal iznosio je 21,57 miliona evra, dok je uvoz dostigao 46,6 miliona evra.

Godinu dana ranije ukupna robna razmena vredela je 77,5 miliona evra, što je rast od gotovo osam odsto u poređenju sa 2019. Iako portugalska ulaganja u Srbiju još nisu značajnija, prema podacima Narodne banke Srbije u periodu 2010-2019. iznosila su 3,6 miliona evra, prisutna je tendencija otvaranja prostora za nove projekte i partnerstva.

Poštanska marka sa Nobelovcima

Pošta Srbije je 2022. godine izdala prigodnu poštansku marku povodom 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Portugala.

Ova emisija simbolizuje dugogodišnje prijateljstvo i saradnju između dve zemlje. Na markama su prikazani portreti nobelovaca Iva Andrića i Žozea Saramaga, kao najistaknutiji predstavnici književnih tradicija svojih nacija.

Oba pisca su dobitnici Nobelove nagrade za književnost i međunarodno su prepoznati kao kulturni simboli svojih zemalja.

Muzika koja spaja srpsku tradiciju i portugalski fado

Kroz muziku, Portugalci su srpskoj publici približavali svoj kulturni identitet i tradiciju. Nastupi Marize, jedne od najpoznatijih fado pevačica, kao i Ricardo Parreira Fado Tria, u Beogradu su donosili autentičan zvuk fado muzike, od emotivnih vokalnih interpretacija do karakterističnog ritma gitara.

Ovi koncerti nisu bili samo prilika za uživanje u muzici, već i kulturni događaji koji su publiku uvodili u portugalsku umetničku baštinu i način izražavanja.

Svojevremeno je upravo pevačica Mariza, koju nazivaju kraljicom fado muzike, rekla da se u Beograd, gde je održala niz koncerata, oseća kao princeza i "kao kod svoje kuće" jer je publika toliko doživljava kao svoju.

Na taj način, kroz svaki ton i aranžman, stvoren je simbolički most između Srbije i Portugala, pokazujući kako umetnost može povezivati narode van formalnog diplomatskog okvira.

Srpski sportisti koji su "tresli portugalske mreže"

Srpski fudbaleri ostavili su značajan trag u portugalskim klubovima tokom poslednjih godina. Na prvom mestu je Ljubinko Drulović, koji je u Portugalu proveo čak 11 godina, nastupajući za Žil Visente, Porto, Benfiku i Penafiel. Tokom karijere u Portugalu pet puta je bio šampion, četiri puta osvajao Kup, a osam puta Superkup, a u Benfici je nosio i kapitensku traku.

Nakon kratkog povratka u Srbiju, Drulović se na poziv predsednika Penafiela vratio u Portugal i završio karijeru.

Na listi istaknutih Srba u portugalskom fudbalu je i Ivan Đurđević, koji je pet godina igrao za Vitoriju, Farense i Belenense, postigavši 16 golova, pre nego što je karijeru nastavio u Poljskoj kao trener. Lazar Rosić stigao je u Bragu 2016. iz Vojvodine i igrao tri sezone, uključujući pozajmicu u Nasionalu, pre nego što je od 2019. do 2022. nastupao za Moreirense.

Neizostavna je i figura Ljubomira Fejse, koji je sedam godina bio stub Benfike, pet puta osvajao šampionat, dva puta Kup i tri puta Liga kup, čineći deo tadašnje srpske kolonije u klubu.

Konačno, Nikola Stojiljković, koji je iz Čukaričkog otišao u Bragu 2015. godine, nastupao je i za Boavistu i Farense, postigavši ukupno 20 golova za tri portugalska kluba.

Filmsko platno kao prilika za širenje potencijala

Pamtimo i saradnju u filmskoj industriji koja, iako nije intezivirana, pokazuje kako umetnost može spajati dve zemlje i van muzičkih i diplomatskih okvira.

"Srpski film" bio je priznat na portugalskom Fantasportu u Portu, gde je osvojio Specijalnu nagradu žirija, potvrđujući interes portugalske publike za srpsku kinematografiju.

Osim tog ostvarenja, pred portugalskom publikom 2022. na festivalu dokumentarnog filma DocLisboa godine našao se i "Another Spring" reditelja Mladena Kovačevića o temama migracija i identiteta.

Ovi primeri pokazuju da filmska saradnja, kroz nagrade, koprodukcije i festivale, stvara dodatni most između Srbije i Portugala, jačajući kulturnu razmenu i otvarajući prostor za buduće zajedničke projekte.

(EUpravo zato.rs)