Španija je ukinula godišnju nagradu za borbu s bikovima što je izazvalo nezadovoljstvo konzervativaca koji se zalažu za očuvanje te vekovne tradicije.
Iako je jedni smatraju i oblikom umetnosti, kritičari se zalažu za ukidanje borbe sa bikovima jer strahuju za zdravlje životinja.
Tamošnje vlasti su saopštile da su svoju odluku o ukidanju nagrade zasnovale na "novoj društvenoj i kulturnoj stvarnosti u Španiji" gde je porasla zabrinutost zbog dobrobiti životinja, a posećenost većina arena je opala.
Pojedini zvaničnici su naglasili i da "mučenje ne treba da se nagrađuje javnim novcem".
Sukob levičara i konzervativaca
Nacionalna nagrada je iznosila 30.000 evra i dodeljivala se slavnim toreadorima ili kulturnim udruženjima povezanim s tradicijom borbe s bikovima. Nedavno je to postalo odlučujuće pitanje u španskim kulturnim ratovima, sukobljavajući levicu i desnicu.
Borha Semper, portparol opozicione konzervativne Narodne stranke (PP), rekao je novinarima da odluka vlasti pokazuje da se "ne veruje u kulturnu raznolikost ili slobodu", i da će njegova stranka vratiti nagradu čim ponovo dođe na vlast.
Vođa PP-a za regiju Aragon Horhe Askon je rekao da će uvesti drugu nagradu.
"Tradicija bi trebalo da bude nešto što nas spaja, a ne razdvaja", rekao je.
Protivljenje borbama s bikovima poraslo je i u Južnoj Americi, gde je tradicija izvezena u 16. veku, pa u južnoj Francuskoj, gde se proširila u 19. stoleću.
Kako su Španci razvili borbu sa bikovima?
Borbe sa bikovima su u srcu španske kulture već vekovima.
Ipak, teško je reći kada se započelo sa ovim običajem. Još u praistoriji su se bikovi verski obožavali ili prinosili kao žrtve bogovima u Mesopotamiji i u određenim delovima Mediterana.
Iberijska plemena su potom počela da organizuju događaje u kojima su se ljudi borili sa bikovima. U to vreme su Grci ovakve borbe smatrali spektaklom, o čemu svedoči i freska iz 2.000 godine pre nove ere u Knososu.
Kasnije su u borbama uživali kalifi koji su u 12. veku vladali Andaluzijom. Na taj način je Alfonso VII de Leon i Kastilja (1105-1157) proslavio svoje venčanje sa Berengarijom od Barselone.
Bik je puštan u grad ili na gradski trg, a onda bi se aristokrata borio sa njim, jašući konja i noseći dugačko koplje.
Postojale su osobe koje su bile zadužene da dokrajče životinju, pa su prozvani matadorima (matar na španskom znači ubiti, a toro označava bika). Ta profesija je potom na severu Španije postala veoma unosna i poštovana, pa su ih monarsi unajmljivali za brojne svečanosti.
Crveni ogrtač
Stručnjaci smatraju da su moderne borbe sa bikovima počele 1726. kada je Francisko Romero, poznati matador iz Ronde, počeo da koristi mač i prepoznatljivi crveni ogrtač. Nakon toga učesnici više nisu ulazili u borbu na konjima.
Do kraja 18. veka je narod sve više tražio borbe sa bikovima tako da je aristokratija izgubila monopol nad tim aktivnostima. Borbe sa bikovima su postale poštovana i časna profesija.
Početkom 19. veka su bile celodnevne: matadori su se borili sa 12 ili 14 bikova u dve sesije, ujutru i uveče.
Potom je ustaljena norma od šest do osam bikova - media korida, a 1868. je izgrađena prva arena u Valensiji.
Junak Huan Belmonte
Huan Belmonte (1892-1962), buntovnik rođen u romskoj porodici u Trijani, smatra se ocem modernog stila španskih borbi sa bikovima.
Kada nije motrio na očevu tezgu, što se često događalo, sanjao je o tome da postane veliki borac sa bikovima.
Sa svojim prijateljima bi noću provaljivao na rančeve gde bi se sa ogrtačima suočavali sa bikovima. To je imalo i svoju cenu: često su zadobijali ozbiljne povrede ili bi ih jurili besni farmeri.
Prvog bika je ubio u julu 1910, a debitovao je pred publikom dve godine kasnije.
Kada je postao profesionalac, uneo je revoluciju svojom neutrašivošću. Stajao bi na svega nekoliko centimetara od bika. Samo 1933. i 1934. je proboden 12 puta u najmanje 30 borbi.
Mnogi smatraju da bi stvari bile drugačije da nije bilo toreadora i matadora poput Belmonta. Možda bi borbe sa bikovima mnogo ranije bile potpuno iskorenjene.
Uprkos svemu, i danas u Španiji postoje mladići koji sanjaju da budu slavni toreadori jer im to povećava adrenalin, a i čini važan deo njihove istorije i kulture.
(EUpravo Zato/Spain Traveller)
