Kafa nije neprijatelj, ali ni bezazlena navika: Šta lekari žele da znamo o kofeinu?

U novom tekstu Američkog medicinskog udruženja (AMA), lekari različitih specijalnosti, izdvojili su najvažnije činjenice koje bi svako trebalo da zna o kofeinu.

Kofein je prirodni stimulans koji se nalazi u zrnu kafe, listovima čaja, kakau, guarani i biljci mate. Međutim, danas se dodaje i gaziranim pićima, energetskim napicima, suplementima, pa čak i pojedinim lekovima. Zbog toga mnogi ljudi unesu mnogo više kofeina nego što misle, naročito ako tokom dana kombinuju više različitih proizvoda.

Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) smatra da je za većinu zdravih odraslih osoba bezbedno do oko 400 miligrama kofeina dnevno, što odgovara približno količini dve do tri veće šolje kafe, u zavisnosti od načina pripreme.

Ipak, lekari naglašavaju da ne postoji univerzalna granica. Neki ljudi već posle jedne šoljice osećaju nervozu, ubrzan rad srca ili drhtavicu, dok drugi bez problema podnose znatno veće količine.

"Ukoliko ste nervozni, možda je od previše kofeina", objašnjava neurolog dr Nikol Klark.

Jedan od njihovih saveta jeste da se kofein ne unosi odjednom u velikoj dozi, već u manjim količinama tokom prepodneva.

"Jedna od stvari koju ljudi ne shvataju jeste da je najbolji način ako ga koristite u malim, čestim dozama", rekla je neurolog dr Šenon Кilgor iz Palo Alta. "Dakle, 20 miligrama do 100 miligrama odjednom, za razliku od standardne američke šolje kafe."

Konzumacija u kasnim popodnevnim ili večernjim satima otežava uspavljivanje i narušava kvalitet sna, čak i kod osoba koje imaju utisak da im kafa "ne smeta". Pošto efekti kofeina mogu da potraju satima, stručnjaci preporučuju da se poslednja kafa popije ranije tokom dana.

Кofein "se u velikoj meri metaboliše, pri čemu se oko 3 odsto ili manje izlučuje urinom", rekao je dr Кilgor. "Efekat obično traje oko četiri do pet sati, ali može dramatično da varira od sat i po do čak devet sati, u zavisnosti od genetskih faktora i istovremene primene sa drugim lekovima, uključujući oralne kontraceptive, i pušenje."

Povećava budnost, ali i izazvati anksioznost

Kofein blokira dejstvo adenozina, supstance koja podstiče osećaj pospanosti, pa zato povećava budnost i koncentraciju. Kod nekih ljudi privremeno popravlja raspoloženje, a postoje istraživanja koja ukazuju da male količine imaju pozitivan uticaj na motivaciju.

"U malim dozama kofein, pomaže kod depresije", objašnjava dr Klark. Razlog je taj što kofein "stimuliše dopamin, hemikaliju u vašem mozgu koja igra ulogu u zadovoljstvu, motivaciji i učenju".

Međutim, isti mehanizam kod osetljivijih osoba može da izazove nervozu, osećaj napetosti, ubrzan rad srca ili da pogorša simptome anksioznosti.

"Što se tiče zdravlja srca, krvni pritisak i srčani ritam se povećavaju sa unosom kofeina", rekla je internistkinja dr Nerisa Fernandes sa Univerziteta Raš. "Molim pacijente da ne piju kofein oko 60 minuta pre pregleda, posebno ako ih pratim ili lečim od visokog krvnog pritiska."

"I kafa i čaj povezani su sa mnoštvom zdravstvenih prednosti, uključujući manji rizik od kardiovaskularnih bolesti, manji rizik od dijabetesa tipa 2 i duži životni vek", objašnjava kardiolog dr Stiven Devris sa Gejpls instituta, a kako dodaje, najveće koristi postižu se ako se piju u umerenim količinama, od dve do pet šoljica dnevno.

Pored kofeina, ovi napici sadrže i polifenole, prirodna jedinjenja sa snažnim antioksidativnim i protivupalnim dejstvom.

Dejstvo na lekove

Lekari upozoravaju da mnogi ne razmišljaju o tome da kofein menja i dejstvo pojedinih lekova. Na primer, može da utiče na apsorpciju preparata gvožđa i lekova za štitastu žlezdu. Zato je važno da lekar zna koliko kofeina unosite svakodnevno, posebno ako koristite terapiju za ADHD, antidepresive ili druge stimulativne lekove.

Ljudi koji svakodnevno piju velike količine kafe često razviju toleranciju na kofein, zbog toga nagli prestanak može da izazove glavobolju, umor, pospanost i razdražljivost.

Ukoliko shvatite da ste preterali, preporučuje se postepeno smanjivanje unosa, na primer mešanjem obične i bezkofeinske kafe ili smanjivanjem broja šoljica tokom nekoliko dana ili nedelja.

Kofein nije ni univerzalni neprijatelj zdravlja, ni čudesni saveznik. Za većinu ljudi može da bude deo zdravog načina života, ali samo ako se konzumira umereno i u skladu sa sopstvenim zdravstvenim stanjem. Ono što odgovara jednoj osobi ne mora da odgovara u drugoj, zbog čega stručnjaci savetuju da osim količine, obratimo pažnju i na to kako naše telo reaguje na omiljenu šoljicu kafe.

 (EUpravo zato/AMA)