Iako ga često nazivamo "hormonom zadovoljstva", njegova uloga je mnogo složenija od samog osećaja sreće.
Nas vodič ka ciljevima
U najdubljim delovima mozga, u strukturama koje naučnici nazivaju ventralno tegmentalno područje (VTA) i substantia nigra-e (tzv. crne supstance), neuroni proizvode dopamin i pokreću mehanizme koji mozgu daju uputstva da nagrađuje trud, pojača interes ili nas vodi ka ciljevima.
Dopamin je mentor našeg mozga, on utiče na intezitet naših sećanja, posebno ona koja su snažna ili nova, i zato su putovanja, početak zaljubljenosti ili naučeni izazovi duboko ukorenjeni u našoj svesti.
Takođe, reguliše pažnju, impulse i fokus, funkcije presudne za učenje, kreativnost i svakodnevno funkcionisanje. Ključan je i za motoriku, pa tako ukoliko dođe do oštećenja puteva kojima on prenosi informacije, može doći do problema u pokretu, što je naročito vidljivo kod Parkinsonove bolesti.
Prevencija i očuvanje puteva
U modernom svetu, brzi i "laki" izvori zadovoljstva (beskrajno skrolovanje, instant kupovine, konstantno gledanje u ekran) mogu da "zamagle" prirodne mehanizme dopamina. Dugoročno, to smanjuje motivaciju i osećaj radosti prilikom svakodnevnih izazova.
Mudrost čitava priče je, kako naučnici savetuju, da ga koristimo na onaj način kako je evolucija i zamislila: kroz napor, učenje i postizanje ciljeva. Mali, stabilni talasi dopamina, dobijeni kroz realne zadatke, donose dugotrajniji osećaj postignuća.
Svakodnevne navike koje pomažu u održavanju njegove ravnoteže uključuju: kvalitetan san, fizičku aktivnost, šetnje i vežbe u prirodi, zdrava ishrana bogata proteinima i aminokiselinama (npr. orašasti plodovi, banane, avokado), meditacija i svesna pažnja, koja pomaže mozgu da se resetuje i odmori.
Dopamin se oslobađa i kroz interakciju sa ljudima. Razgovori, smeh, zajednički trenuci i osećaj pripadnosti zajednici pojačavaju našu otpornost. Na neki način, socijalni kontakti su prirodna "dopaminska terapija" koja podtiče našu celokupnu dobrobit.
Ljudi često misle da dopamin znači "instant sreću". U stvarnosti, on je signal za motivaciju, učenje i postignuća, a ne instant zadovoljstva. Kada shvatimo ovu razliku, možemo da ga iskoristimo kao unutrašnji kompas: vodi nas ka onome što je važno, podstiče nas da rastemo i da tražimo smisao u iskustvima koja oblikuju naš život.
(EUpravo zato/NG)
