Rak prostate je jedna od bolesti koje mogu dugo da se razvijaju gotovo nečujno.
Muškarac sa rakom prostate može dugo da bude bez bilo kakvih simptoma i da se oseća potpuno zdravo. Zato je rano otkrivanje jedna od najvažnijih tačaka u borbi protiv ove bolesti.
Prema podacima Američkog udruženja za borbu protiv raka, približno jedan od osam muškaraca tokom života će dobiti dijagnozu raka prostate.
PSA nije presuda
PSA, odnosno prostata-specifični antigen je protein koji proizvode ćelije prostate i čija koncentracija može da se izmeri običnim testom iz krvi. Povišen PSA može da bude znak raka, ali on takođe može da bude povišen i zbog benignog uvećanja ovog organa, upale ili drugih stanja.
Zato povišen PSA ne znači da muškarac i ima rak. Lekari danas ne gledaju samo jednu vrednost. Posmatraju kako se PSA menja tokom vremena, uzimaju u obzir godine pacijenta i veličinu prostate, odnosno njenu gustinu.
Ranije je povišen PSA često značio da je sledeći korak biopsija prostate. Danas se između ta dva koraka nalaze magnetna rezonanca i dodatni biomarkeri iz krvi ili urina.
Multiparametarska magnetna rezonanca prikazuje delove prostate koji izgledaju sumnjivo i pomaže lekaru da proceni da li je biopsija zaista potrebna, a ako jeste, da preciznije odredi mesto sa kojeg treba da se uzme uzorak.
Biopsija prostate je i dalje potrebna kada postoji razlog za sumnju, ali sama procedura se promenila. Savremene tehnike omogućavaju preciznije uzimanje uzoraka, uz nastojanje da se smanje komplikacije. Jedan od rizika na koji lekari posebno obraćaju pažnju jeste infekcija, uključujući ozbiljne infekcije poput sepse.
Problemi sa mokrenjem, slabiji mlaz, učestalo mokrenje ili ustajanje noću su razlog da muškarac ode lekaru, ali takvi simptomi često nisu posledica raka, već benignog uvećanja prostate. Istovremeno, rani rak prostate često ne izaziva nikakve simptome.
Kada je vreme da se razmišlja o skriningu?
Ne postoji jedan univerzalni trenutak za svakog muškarca. Muškarci prosečnog rizika trebalo bi da razgovaraju sa lekarom o skriningu oko 50. godine. Kod onih u većem riziku, razgovor bi trebao da se povede ranije.
Ako se rak otkrije, operacija nije jedina opcija, još jedna velika promena odnosi se na ono što se događa posle dijagnoze. Mnogi muškarci i dalje zamišljaju rak prostate kao dijagnozu koja automatski znači operaciju ili zračenje.
Međutim, kako neki tumori rastu sporo i godinama ostaju ograničeni na prostatu, drugi su agresivniji i zahtevaju brzo lečenje. Kod određenih muškaraca sa rakom niskog rizika opcija je i aktivno praćenje.
Pacijent se pažljivo prati kroz PSA testove, preglede, snimanja i kada je potrebno, ponovne biopsije. Cilj je da se izbegne ili odloži lečenje dok zaista nije potrebno. Takav pristup je važan jer operacija i zračenje, iako mogu da budu veoma efikasni, imaju neželjene posledice, uključujući probleme sa mokrenjem i seksualnom funkcijom.
Ako tumor ne predstavlja neposrednu opasnost, nema uvek smisla da se leči kao da je agresivan.
Cilj savremenog skrininga nije da muškarce pretvori u pacijente. Već da se opasan rak pronađe dovoljno rano, dok još može da se leči, a da se istovremeno poštedi što više muškaraca nepotrebnih procedura i posledica lečenja.
(EUpravo zato/News Medical)
