Usna duplja je dom za gomilu bakterija, gljivica i virusa, a svi oni su poznati kao oralni mikrobiom. Po raznovrsnosti on je drugi najveći u organizmu, odmah iza onog u našim crevima.
Ovi mikroorganizmi naseljavaju različite delove usta, zube, jezik, desni i unutrašnjost obraza. Upravo tamo, gde imaju idealne uslove za život zahvaljujući pljuvački, stabilnoj temperaturi i vlažnosti.
Mikrobiom usta počinje da se formira odmah nakon rođenja, ali se tokom života menja pod uticajem ishrane, higijene, okruženja i bliskih kontakata sa drugim ljudima.
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako se tokom poljupca od desetak sekundi može preneti oko 80 miliona mikroorganizama, pa partneri koji se često ljube, vremenom razvijaju sličan oralni mikrobiom.
Dok žvaćemo hranu, bakterije u ustima razlažu pojedine sastojke i istovremeno oslobađaju molekule koji pojačavaju ili menjaju ukus. Drugim rečima, one mogu da utiču na ono što osećamo na jeziku.
Ipak, njihov uticaj ima i svoje granice, a stručnjaci naglašavaju da mikrobiom može da doprinese ukusu u našim ustima, ali nije jedini i glavni faktor.
Glavnu reč ipak vode geni
Mnogo veći uticaj imaju naši geni. Oko četvrtine ljudi spada u takozvane "supertastere", osobe koje imaju više papila na jeziku. Zbog toga mnogo intenzivnije osećaju, naročito gorke ukuse.
Pored toga, određene geni utiču na to kako doživljavamo pojedina jedinjenja. Zato je nekima pivo izuzetno gorko, dok drugima ima blag ukus.
Tu je i sastav pljuvačke, uslovljen genima. Ona sadrži proteine koji mogu da promene način na koji doživljavamo gorčinu ili oporost hrane i pića bogatih taninima, poput crnog vina ili čaja.
Stoga, sledeći put kada čujete nekoga kako govori kako ne voli ukus čokolade, setite se da vrlo verovatno nema isti doživlja. Samim tim ni gene ili mikrobiom u ustima.
(EUpravo zato/Science focus)
