Naučnici su sada uspeli da iščitaju ovaj nevidljivi dnevnik ljudske biologije i dublje proniknu u tajne imunog sistema.
Zašto ljudi različito reaguju tokom infekcije istim virusom?
Odgovor je zapisan u epigenetskim tragovima, hemijskim oznakama na našoj DNK koje ne menjaju same gene, ali "govore" ćelijama kako da reaguju.
Svaki susret sa virusom, svaka vakcina i izloženost hemikalijama ili alergenima ostavlja svoj jedinstveni epigenetski pečat. Ove promene se razlikuju između ćelija koje "dugo pamte", poput B limfocita, i ćelija na prvoj liniji odbrane poput brzoreagujućih NK ćelija.
Studija istraživača sa Instituta Salk, mapirala je kako genetski faktori i iskustva tokom života oblikuju te epigenetske tragove, pružajući detaljan uvid u razlike imunih odgovora među ljudima.
Tačnije iz uzoraka krvi 110 ispitanika različitog porekla, istraživači su povezali genetske varijacije, sa promenama u epigenetskim oznakama imunih ćelija.
"Ovaj rad pokazuje da infekcije i izloženost okolnim uticajima ostavljaju trajne epigenetske otiske koji utiču na tok kako se imune ćelije ponašaju. Izučavanjem ovih efekata, ćeliju po ćeliju, sada možemo da povezujemo genetske i epigenetske faktore rizika sa specifičnim imunim ćelijama gde bolest i počinje," otkrio je glavni autor studije prof. dr Džozef Eker, sa Medicinskog instituta Hauard Hjuz.
Šta su rezultati otkrili?
Rezultat je epigenetski katalog koji pokazuje kako iskustva i nasledne osobine zajedno oblikuju odgovor imunog sistema i potencijalno utiču na rizik od bolesti.
Ova molekularna karta imunog sistema omogućava bolje razumevanje biološke raznolikosti i otvara put ka personalizovanom pristupu lečenja, gde bi reakcija pacijenta na infekciju mogla da se predvidi, a terapija prilagodi i pre nego što bolest napreduje.
Izvor: Science Daily
