Iz Obrenovca u Strazbur – to je bio pravac kretanja mladog Stefana Rakića, diplomiranog pravnika sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a trenutno na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Strazburu, jednog od najprestižnijih u Evropskoj uniji.
To što je izabrao baš Strazbur u Francuskoj, jednu od kolevki Evrope i sedište važnih institucija poput Evropskog parlamenta, Saveta Evrope i Suda za ljudska prava, nije bilo slučajno
"Već po završetku osnovne škole sam imao svest da želim da se bavim pravničkom profesijom i da želim da se uključim u pitanja od međunarodnog i evropskog značaja. Nakon završetka Gimnazije u Obrenovcu, upisao sam Pravni fakultet u Beogradu. U toku osnovnih studija sam otišao na Erasmus+ razmenu na Univerzitet u Bordou (Francuska), što je, bez preterivanja, bilo iskustvo koje mi je promenilo život", počinje priču Rakić za EUpravo zato.
Nakon povratka u Srbiju sa ovog programa, bio je rešen da svoje školovanje nastavi u inostranstvu.
"Imao sam privilegiju da, prilikom upisa prestižnog Master 2 programa ‘Pravo i politike EU’ na Univerzitetu u Strazburu, budem stipendista Ajfel programa izuzetnosti Ministarstva za Evropu i spoljne poslove Francuske Republike (Bourse Eiffel d’excellence/Eiffel Scholarship of Excellence), sve to u uskoj saradnji sa svojim profesorima, kao i sa odgovornima u Francuskom institutu u Beogradu, kojima dugujem zahvalnost za izuzetnu stručnu podršku", govori naš sagovornik.
Put koji je započeo master programom, otvorio mu je vrata i doktorskim studijama na istom univerzitetu u Strazburu, gde i danas uči i živi.
Cene u Francuskoj, školovanje, ali i društveni i kulturni život
Ono što zanima mnoge mlade koji bi da se, poput Stefana, oprobaju u različitim EU programima ili pak da u zemlje EU odu zbog studiranja ili dodatnih studija jeste kako je živeti u toj zemlji: kakve su cene, društveni život – jednom rečju, šta vas sve čeka kada odlučite da odete?
"Moje iskustvo života u Evropi otkriva značajne razlike u odnosu na život u Srbiji. Ove razlike se najjasnije su kada se radi o obrazovanju, kulturi, ali i infrastrukturi", ističe Rakić.
Najveća razlika je, međutim, u načinu učenja.
"U mnogim evropskim zemljama obrazovni sistemi su moderniji i nude više prilika za praktično učenje i međunarodnu razmenu. Za razliku od evropskog, u Srbiji obrazovni sistem je više teorijski orijentisan i sa manje prilika za praktične primene i međunarodnu saradnju", priča nam sagovornik.
Kada je u pitanju Francuska i život u ovoj državi, Rakić iz Obrenovca ističe da je u pitanju sjajno mesto za život mladih.
"Oni koji bi došli, treba da znaju da su cene, kao i svuda u svetu, porasle. Troškovi života u Parizu su, kao što svi očekuju, visoke, ali ako izaberete mali grad poput Starzbura, Marseja ili Tuluza, život je pristupačniji. Stanarine, hrana i transport su glavne stavke koje ćeš plaćati. Naravno, uvek postoje opcije za stipendiranje i finansijsku pomoć za studente, koje su u Francuskoj razvijenije nego u ostalim zemljama EU", priča nam Rakić.
Kada je u pitanju kulturni život, Francuska je po mnogim kriterijumima kolevka kulture, pa nije ni čudo što je upravo ovo ono što ljude podstiče da se odluče za Francusku od svih država članica EU.
"Pariz je, naravno, prepun muzeja, galerija i kulturnih događaja, ali i ostali gradovi imaju šta da ponude. Francuska je dom mnogih festivala, od muzičkih do filmskih i književnih, pa ako voliš umetnost i kulturu, nećeš se razočarati", savetuje Rakić koji dodaje koju pohvalu i o noćnom životu.
Strazbur gde je on je ipak malo drugačiji od ostatka Francuske, posebno njegove prestonice Pariza.
"Strazbur je malo drugačiji, ali podjednako fascinantan. Grad je sedište mnogih evropskih institucija, što ga čini vrlo međunarodnim mestom. Ima bogatu kulturnu scenu, sa mnogo muzeja, pozorišta i galerija. Takođe, Strazbur je prelep grad sa jedinstvenom arhitekturom i kanalima koji prolaze kroz grad. Noćni život je opušteniji nego u Parizu, ali i dalje postoji mnogo opcija za provod", oduševljeno priča naš sagovornik.
Kada je društveni život u pitanju, Rakić kao razliku ističe činjenicu da mladi Evropljani često imaju pristup bogatim kulturnim sadržajima koje povremeno mogu da konzumiraju i besplatno. Takođe, evropski gradovi nude više mogućnosti za vanškolske aktivnosti i hobije.
Šta su mu bili najveći izazovi?
"Ostajte ovde, sunce tuđeg neba neće vas grijat’ k’o što ovo grije", poručio je Aleksa Šantić u svojoj čuvenoj pesmi, a većina onih koji odluče da odu, često ose sete, ili makar osete ovo o čemu je Šantić pisao.
Stefan Rakić iz Obrenovca je otišao u svojim dvadesetim godinama, a na pitanje šta mu je bio najveći izazov kad je otišao, ističe prvo one konkretne: stres zbog preseljenja i nova sredina.
Izazov mu je bio i jezik, a iako je imao osnovno znanje, komunikacija je umela da zapne, posebno u akademskim i formalnim situacijama.
"Upoznavanje novih ljudi takođe može biti zastrašujuće, posebno u potpuno novom okruženju. Izgradnja novih prijateljstava i mreža zahteva vreme i trud", priča.
Prema Rakićevim rečima, važno je istaći razliku u kulturnim normama i vrednostima koje su u odnosu na Srbiju, a evo kako to Stefan opisuje.
"U mnogim evropskim zemljama, veći je fokus na individualizmu i ličnom razvoju, dok je u Srbiji zajednica i porodične veze često u centru pažnje".
S druge strane, ono što mu je bilo najteže na emotivnom planu je, priča, nostalgija.
"Život daleko od porodice i prijatelja može izazvati osećaj nostalgije i usamljenosti. Upravljanje tim emocijama i pronalaženje načina za održavanje kontakta sa voljenima bilo je ključno za uspešno iskustvo", zaključuje i dodaje da je ovo uspeo da prevaziđe uz pomoć porodice na mreži, starih i novih prijatelja, ljudi sa fakulteta.
(JA/EUpravo zato)
