U okviru Evropske nedelje zelene diplomatije, inicijativa Green Art Inkubator je u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), organizovala međunarodni događaj pod nazivom "Climate Art Hub", na kom se govorilo o ulozi kulture i umetnosti u zelenoj tranziciji.
"Pojam Zelene agende obuhvata promene poslovnih modela, promene tehnologija, visoke ekološke standarde, ali i promene ponašanja, kako u proizvodnji, tako i u potrošnji i u načinu zadovoljenja potreba, i to je jedna od ključnih sfera u kojoj leži uloga kulture i umetnosti u kontekstu zelene tranzicije", rekao je Radovan Nikčević, menadžer projekta "EU za Zelenu agendu u Srbiji".
Za adekvatan odgovor na klimatsku krizu u Srbiji neophodno zajedničko delovanje svih sektora javnih politika, uključujući i sektor kulture i kreativnih industrija, saglasni su svi.
Naglašena je uloga kulture i umetnosti u ovom procesu potrebno, kao i potreba da se ona sagledati iz dva ugla:
- kako prakse kulturno-umetničke produkcije mogu biti održivije
- i kako kultura i umetnost mogu doprineti podizanju svesti građana o neophodnosti zelene tranzicije
Govoreći o mogućnostima za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje filmska i pozorišna industrija ostvare kroz saobraćaj, Marijana Petrović, profesorka na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, navela je uspostavljanje sistema koji odgovara na potrebe za prevozom mimo tradicionalnih modela, a onda i obezbeđivanje finansijskih podsticaja za njih.
"Neophodno je, na primer, da prevaziđemo zaljubljenost u putnički automobil. Auto nije rešenje, na koji god pogon išao", navela je Petrović. "Mladi su ekološki osvešćeni, ne čekaju institucije da im ponude rešenja, nego ih sami kreiraju. Na primer, dele prevoz, koriste alternativna prevozna sredstva poput bicikala i trotineta, jer im je osim funkcionalnosti važno da njihovo putovanje ima dodatnu ekološku vrednost i da u njemu uživaju", ukazala je Petrović.
Na ulogu umetnosti u podizanju svesti građana o zelenoj tranziciji iz perspektive saobraćaja ukazao je i Nedim Begović iz Transportne zajednice.
On je naveo primer galerija u tržnim centrima, koje bi mogle da postoje i na železničkim stanicama, graničnim prelazima, i na aerodromima, i tako važne poruke učine dostupnim što većem broju ljudi.
"Novi način pričanja priča treba da dovode do toga da pojedinac temu klimatske krize doživi kao svoju, da bude svestan svoje odgovornosti za njene uzroke, ali i posledice", smatra Ognjan Pantić, programski menadžer u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ).
"Priča se priča kroz kulturu, ali i politiku, i druge delatnosti u koje se može uključiti performans. Recimo, sednica vlade jedne ostrvske države održana je u moru, u plitkoj vodi, u kojoj su ministri bili u ronilačkim odelima, i tako skrenuli pažnju na klimatsku krizu", naveo je Pantić.
Aleksandar Rodić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i rukovodilac Centra za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin" istakao je primer naučne inovacije inspirisane filmom.
"Robotika je za mnoge svoje izume ideje pronašla na filmu. Potrebne su nam ideje vizionara, a tehnologija se kontinuirano razvija do jednog trenutka kada se na nivou ideja desi skok koji epohalno promeni civilizaciju. Tako su se dešavale industrijske revolucije", podvukao je Rodić.
(EUpravo zato/Euzatebe.rs)
