Dvorac Versaj, jedna od najvažnijih francuskih istorijskih i kulturnih tačaka, odlučio je da oda počast svom zanemarenom nasleđu, ali i snažnoj ulozi koju ova bivša kraljevska rezidencija i dalje ima u životu francuske demokratije.
Iako je Versaj poznat po svojoj monumentalnoj lepoti i istoriji, dvorac sada otkriva i one skrivene kutke koji nisu bili dostupni javnosti.
"Svaki put otkrijete nešto novo u Versaju, to je jednostavno beskonačno!” oduševljeno kaže Martine, vodič, koja je već 15 godina zaljubljena u sve tajne ovog veličanstvenog dvorca. Iako se smatra da je Versaj istražen do poslednjeg detalja, Martine ističe da još uvek postoje brojni neotkriveni delovi.
Među novim otkrićima koja su sada otvorena za javnost su Salle du Congrès (Kongresna sala) i predsednički apartman.
Ova vođena tura započinje u Kraljevskoj operskoj sali, pod zlatnim ukrasima, prostoru bogatom istorijom i elegancijom. Upravo je tu, 1770. godine, venčanje Luj XVI i Marije Antoanete obeležilo početak jedne od najvažnijih monarhističkih istorija u Evropi.
Od kraljevske rezidencije do utočišta republikanaca
Sto godina kasnije, parlamentarci Treće francuske Republike (1870-1940) održavali su svoja zasedanja upravo u Versaju.
Kada je narodna pobuna zahvatila Francusku, dvorac, koji je bio simbol monarhije, postao je utočište za republikance.
Ovaj preokret u njegovoj funkciji predstavljao je snažnu simboliku. Versaj, nekada sedište moći kraljeva, postao je mesto u kojem su se donosile odluke koje su oblikovale budućnost republike.
Ovaj prelaz, kako u arhitektonskom, tako i političkom smislu, upravo je u fokusu jedinstvene ture koja je sada dostupna javnosti, povodom 150. godišnjice Valonovog amandmana.
Ovaj amandman je bio ključni tekst koji je omogućio osnivanje Senata i Narodne skupštine, kao i uvođenje izbora predsednika od strane ovih tela. Time je Treća Francuska Republika, do tada privremeni režim, dobila svoju konačnu potvrdu.
"Ovo je pomalo zaboravljeni trenutak u našoj političkoj istoriji", objašnjava Kristofer Leribo, predsednik Dvorca Versaj.
"Ova poseta nam pruža priliku da skrenemo pažnju na još uvek slabo poznat Versaj 19. veka", kazao je on.
Soba kongresa: Moderni kontrast Versaju Sunca
Impozantni polukružni prostor poznat kao Salle du Congrès, izgrađen 1875. godine kako bi mogao da primi novi parlament, oštro se razlikuje od Versaja Sunčanog kralja. Nestale su ljiljane na plavoj pozadini, zamenjene crvenim baršunastim stolicama.
„Nismo očekivali da ćemo ovo videti ovde", kaže Kapusin. „Ovo je moderan detalj i sada na dvorac gledamo na drugačiji način", dodaje njena majka Florens.
Prvi put otkrivena predsednička rezidencija Kongresa
Po prvi put, otkriven je i salon predsednika Kongresa, koji je bio mesto na kojem su se brojali glasački listići za predsedničke izbore.
Do 1954. godine, u Versaju je izabrano petnaest predsednika.
Ovaj salon danas se koristi u posebnim prilikama, a u njemu borave predsednici Narodne skupštine i Senata.
Vraćanje Francuza u Versaj
Iako su poslanici i senatori napustili Versaj i preselili se u Pariz 1879. godine, Treća Republika je ostavila neizbrisiv trag na ovom dvorcu.
"Versaj nije samo galerija ogledala, to je visok simbol moći i francuske istorije", kaže Kristofer Leribo, predsednik Dvorca Versaj.
Tek u Versajskoj polukružnoj sali francuski predsednik mogao je da sazove parlament. Tu je obogaćen i Ustav, kao što je bilo 4. marta 2024. godine, kada je pravo žena na abortus uvršteno u ustav.
"Bio je to moj prvi dan na mestu predsednik Dvorca, a prostor je bio pun poslanika, senatora i novinara. To me uverilo da ove sobe moraju biti otvorene za javnost, jer Versaj nisu samo Ogledala, on je meka moći i francuske istorije", priseća se Leribo.
8,4 miliona posetilaca prošle godine: Versaj želi da vrati više Francuza
Prošle godine, Dvorac Versaj posetilo je oko 8,4 miliona ljudi. Od toga, 80% su bili strani turisti, a predsednik dvorca ima misiju da to promeni.
"Važno je otvoriti i druge sobe kako bi francuski i pariški posetioci želeli ponovo da dođu u Versaj", kaže on i dodaje:
"Sjajno je što imamo posetioce iz celog sveta, ali takođe je važno da ovo nasleđe ostane naše."
Može li ovo biti prilika da se Francuzi pomire sa ovako kontroverznim mestom?
Nasleđe moći: Versaj kao politički simbol
Tokom godina, Dvorac Versaj je postao neprocenjiv alat i pozadina za francusku diplomatiju. Međutim, on je i politički opasno mesto.
Predsednik Emanuel Makron redovno plaća cenu zbog njegovog korišćenja, a kritikovan je zbog dočeka šefova država i multinacionalnih lidera uz veliki spektakl baš na ovom mestu.
"To može da ostavi utisak pompeznosti i arogancije, odvojenosti od stvarnosti", poverava se Denis, redovni posetilac dvorca.
To je paradoks Versaja: simbol monarhijske i republikanske moći, istovremeno omražen zbog svoje opulencije i obožavan zbog svoje veličanstvenosti.
Ove fascinantne i vrlo francuske kontradikcije dolaze do izražaja u jedinstvenoj turi koja prati 150 godina republikanske istorije.
Izložba je otvorena za javnost svake subote i nedelje, a obilazak uz vodiče moguć je tokom radnih dana, sve do kraja septembra.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
