Džantija (poznata i kao Ġgantija) je arheološki kompleks megalitskih hramova smešten na ostrvu Gozo, koje je deo Malte.
Ovi hramovi datiraju iz perioda između 3600. i 3200. godine pre nove ere, što ih čini jednim od najstarijih slobodno stojećih objekata na svetu. Kompleks se sastoji od dva glavna hrama povezane zajedničkim zidom, a karakterišu ga masivni kamenovi i impresivna arhitektura.
Džantija je deo UNESCO-ve Svetske baštine i pruža dragocen uvid u predistorijske religijske prakse i graditeljsku veštinu stanovništva Malte.
Ovo je jedno od najvažnijih i najimpresivnijih arheoloških nalazišta na Malti, a veruje se da datira iz perioda preistorije. Nalazište se nalazi na jugoistočnom delu ostrva Gozo, jednog od malteških ostrva, i predstavlja jedan od najstarijih preistorijskih spomenika u Evropi.
Upravo zbog ove kulturno-istorijske vrednosti nedavno smo se uputili da posetimo ovaj čudesan lokalitet i ostali zapanjeni načinom na koji su preistorijski ljudi uspeli da izgrade tako impresivne megalitske strukture pre više od 5000 godina, koristeći tehnologiju koja je daleko "ispod" onoga što mi danas smatramo naprednim.
To ukazuje na izuzetnu domišljatost, kreativnost i organizacione sposobnosti tih ljudi.
Karakteristike Džantije
Megalitske strukture
Džantija je poznata po velikim megalitskim strukturama koje su izgrađene od ogromnih kamenih blokova. Strukture u Džantiji su povezane sa onima na Malti, poput hrama u Tarxienu i kamenog kruga u Ćeferinu, ali su jedinstvene zbog svojih dimenzija i arhitektonskih karakteristika.
Hramovi
Nalazište se sastoji od dva glavna hrama: starijeg i novijeg. Stariji hram je izgrađen oko 3600. godine pre nove ere, dok je noviji hram izgrađen oko 3000. godine pre nove ere. Temeljna svrha ovih hramova bila je verovatno ritualna, kao deo religijskih obreda i poštovanja bogova.
Kamenje i arhitektura
Kamenje koje je korišćeno u gradnji hramova i zidova u Džantiji je izuzetno veliko, a najteži blokovi teže i do 50 tona. To je izazvalo mnoge spekulacije o tome kako su preistorijski ljudi uspeli da pomere tako teške blokove bez savremenih tehnologija.
Kamenje je često postavljeno na takav način da stvara posebne svetlosne efekte tokom solsticija, što upućuje na to da su hramovi imali astronomski značaj.
Obredi i rituali
Smatra se da su hramovi korišćeni za obrede plodnosti i poštovanje bogova, što je tipično za preistorijske religijske prakse. Brojne figure, statuete i druge arheološke umetničke predmete pronađene na ovom mestu sugerišu na bogatu kulturu i religiozni život ljudi koji su ovde živeli.
Značaj Džantije
Džantija je deo UNESCO-ve liste svetske baštine, zbog svoje značajnosti u preistorijskoj arhitekturi. Zajedno sa hramovima na Malti, ovo nalazište je jedno od najvažnijih arheoloških lokaliteta na svetu, jer pruža uvid u život i verovanja ljudi koji su živeli pre više od 5000 godina.
Nalazište je ključno za razumevanje razvoja preistorijskih civilizacija na Malti, kao i za proučavanje tehnika gradnje u doba neolita. Takođe, ono je dokaz visokog nivoa organizacije i inženjerskog znanja tih ljudi.
Džantija predstavlja most ka razumevanju istorije, kulture i religije ljudi koji su naseljavali Maltu u preistorijskom periodu, čineći ga jednim od najvažnijih arheoloških lokaliteta na svetu.
Zato, ukoliko volite da posećujete kulturno-istorijske spomenike i arheološke lokalitete, toplo vam preporučujemo posetu Džantiji. Sigurni smo da ćete i vi ostati fascinirani.
(M.A./EUpravo zato)
