Povodom Svetskog dana zdravlja, koji se ove godine fokusira na zdravstvenu zaštitu žena u reproduktivnom periodu i zdravlje novorođenčadi pod sloganom "Zdravi počeci, budućnosti pune nade" (Healthy beginnings, hopeful futures), važno je podsetiti na ključnu ulogu brige i nege o majkama i novorođenčadi, kao i značaj pružanja podrške porodicama.
Ovaj dan nas podseća na to da je zdravlje žena i dece temelj svakog društva, a ulaganje u zdravlje porodica dugoročno doprinosi stabilnosti i napretku zajednice.
Zdravstvena zaštita žena u reproduktivnom periodu obuhvata širok spektar usluga koje uključuju prenatalnu, postnatalnu i ginekološku negu.
Pravilna medicinska pažnja tokom trudnoće i porođaja može sprečiti mnoge komplikacije, smanjujući rizik za život majke i deteta. Takođe, podrška majkama tokom perioda nakon porođaja, uključujući fizičko i mentalno zdravlje, ključna je za oporavak žene i zdravlje njenog deteta.
Ivana Milanović, strukovna medicinska sestra-specijalista GAK Narodni front kaže da je odgovornost babica pedijatrijskih sestara jako velika.
"Bitno je da buduće mame i porodilje prepoznaju u nama stručnost i istinsku posvećenost, da smo tu za njih, da ih razumemo i da nam se uvek mogu obratitit za pomoć. Zdravstveno-vaspitinim radom trudimo se da zajedno savladamo osnovne veštine i znanja koje se tiču postporođajnog oporavka, nege rane, uspostavljanja laktacije, nege novorođenčeta i još mnogo toga...Trudimo se da period boravka u bolnici za njih bude pozitivno iskustvo o kojem će rado govoriti budućim roditeljima iz svog okruženja", započinje razgovor sa nama sestra koju nam je preporučila žena koja Ivanu pamti po brizi, empatiji, razumevanju i istinskoj posvećenosti.
"Zabrinutost je negde očekivana, a dojenje zahteva strpljenje, upornost i dolučnost"
Ivana kaže da uspostavljanje laktacije za većinu porodilja predstavlja veliki izazov.
"Dojenje je proces i zahteva strpljenje, upornost i odlučnost, zato dajte sebi i bebi vremena i ne očajavajte ukoliko sve ne teče onako kako ste želeli. Ono što nam može ukazati da je kod porodilje prisutan intenzivan strah i snažna napetost je otežano uspostavljanje laktacije. Zašto? Kod svake osobe koja je u strahu luče se velike količine adrenalina i kortizola koji su stresogeni hormoni i nepovoljno utiču na lučenje oksitocina i prolaktina, koji su odgovorni za produkciju i nadiranje mleka. Onog trenutka kada se porodilje oslobode straha i ostvare snažniji kontakt sa svojom novorođenom bebom, proces uspostavljanja laktacije počinje", pojašnjava Ivana.
Ona kaže i da je zabrinutost negde očekivana kod svake porodilje, naročito kod onih koje se prvi put susreću sa majčinstvom.
"To se zapravo dešava zato što se pred njima sada nalazi nešto najvrednije i najvoljenije i one žele novorođenoj bebi da pruže samo dobro i odgovore na sve njihove zahteve, a neiskusne su u tome. U prevazilaženju strahova, savladavanju veština, pronalaženju odgovora, ključnu ulogu igraju babice pedijatrijske sestre, koje su porodiljama uvek dostupne i voljne da daju odgovore u okviru svojih kompetencija.Trudimo se da prve dane roditeljstva učinimo lepšim i bezbrižnijim", navodi naša sagovornica.
"Jake emocijonalne veze između dvoje budućih roditelja su osnov za izgradnju zdrave porodice!"
Naglašava da bi njenu poruku volela da čuju ne samo buduće majke, nego i njihovi partneri, jer je njihova uloga jako bitna od momenta planiranja porodice, tokom čitavog perioda trudnoće, odlaska trudnice u bolnicu, porođaja, boravka u bolnici i dolaska mame i bebe u dom.
"Jake emocijonalne veze između dvoje budućih roditelja su osnov za izgradnju zdrave porodice! Svakoj budućoj mami jako je važno da je njen partner voljno uključen i da je u stopu prati kroz, njoj nepoznate, situacije, da joj pruži ljubav, razumevanje i punu podršku, da se nikad ne oseti usamljeno, beznadežno i nemoćno. Preporuka je da su oboje aktivni učesnici psiho-fizičke pripreme koja se sprovodi u domu zdravlja i pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti porodice, jer će tu oboje steći osnovna znanja o fiziologiji trudnoće, mehanizmu porođaja i šta sve buduće mame očekuje tokom boravka u bolnici", kaže Ivana.
Prema njenim rečima, aktivno učešće partnera je jako važno i tokom patronažnih poseta koje sleduju po dolasku mame i bebe u dom, jer se od partnera tada očekuje da se pokaže na delu.
"Presvlačenje, kupanje, uspavljivanje, pevušenje, masaža bebe, samo su neki od zadataka koje očevi lako savladavaju i kroz te zadatke oni se upoznaju i povezuju sa svojom novorođenom bebom. Pored uloge partnera bitnu ulogu igraju i ostali članovi uže i šire familije, kao i prijatelji koji su tu da ih osnaže i roditeljstvo učine lepšim i lakšim", poručila je Ivana Milanović, strukovna medicinska sestra-specijalista zaposlena na GAK Narodni front.
Ljubav, toplina i podrška
Novorođenčad je posebno osetljiva i zahteva adekvatnu medicinsku negu, pravilnu ishranu i roditeljsku pažnju. Pravovremeno vakcinisanje, kontrola razvoja i prevencija infekcija samo su neki od aspekata koji mogu značajno uticati na dugoročno zdravlje deteta.
Podrška porodicama, bilo kroz obrazovanje, socijalne usluge ili finansijsku pomoć, ključna je za obezbeđivanje zdravih početaka u životu. Ulaganje u zdravstvenu zaštitu žena i novorođenčadi ne samo da štiti životne tokove već pomaže i stvaranju ravnoteže između porodičnog života i profesionalnih obaveza, što je posebno važno u današnjem društvu.
Aleksandra Vušković, vršnjačka savetnica za dojenje Udruženja Roditelj, za EUpravo zato kaže da su mamama u prvim danima nakon porođaja, bez obzira da li su postale mame prvi, drugi ili peti put, potrebni odmor, ljubav, toplina i podrška.
"Potrebno joj je da njena okolina brine o njoj, njenim potrebama, ishrani i kućnim poslovima dok se ona brine za novi život i povezuje sa svojom bebom. Takođe, zbog senzitivnosti i hormonskih promena kroz koje mame prolaze (kako u trudnoći, tako i u postpartumu), potrebna joj je ruka podrške koja će joj reći da je sve već ok, da su sva osecanja kroz koja prolazi u redu i da je ona najbolja mama svom detetu", kaže Aleksandra.
Ako pričamo o prvim danima i zdravim počecima što je i deo slogana obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja, dojenje je najprirodniji i najbolji temelj koji možemo da postavimo za bebu, mamu i njihov odnos, navodi naša sagovornica.
Prednosti dojenja su mnogobrojne, i za mamu i za bebu
"Prvo mleko, kolostrum koje se u dojkama stvara između 12-16. nedelje trudnoće nazivamo bebinom prvom vakcinom jer je bogatog imunološkog sastava i njime se bebi daje pasivni imunitet. U tim prvim danima po rođenju, mleko će obložiti bebina creva, delovati laksativno i pomoći da se brže izbaci mekonijum iz organizma, a takođe može da spreči i pojavu jake žutice kod novorođenčeta. Ako govorimo o zdravlju majke, dojenje će u prvim danima, zahvaljujući oksitocinu koji se luči tokom dojenja, pomoći kontrahovanju materice i da se brže vrati u prvobitni oblik, ali i sprečiti dugotrajno krvarenje", pojašnjava ona.
Prema njenim rečima, majčino mleko je najbolja moguća hrana za bebu, uvek je optimalnog sastava i temperature za svaku bebu i uvek je tu.
"Prednosti dojenja su mnogobrojne, od toga da putem mleka beba dobija antitela te je otpornija i brže prolazi kroz bolesti, smanjuje rizik od alergija i dijabetesa, od gojaznosti u kasnijem životu, jača vilicu i utiče da dojenje bebe ređe imaju problem sa dijarejom i zatvorom do toga da deluje pozitivno i na zdravlje majke tako što smanjuje rizik od brojnih bolesti, između ostalog i karcinoma dojke, jajnika i materice", napominje Aleksandra.
Edukacija u trudnoći kao dobar početak
Kako kaže, edukacija u trudnoći je dobar početak, jer je neophodno da se buduće mame još pre prvog podoja informišu i saznaju kako dojenje funkcioniše, šta mogu da očekuju, gde može da "zapne" i da onda u skladu s tim reaguju, dok bi društvo trebalo da im upravo obezbedi sistemsku podršku i informacije od značaja.
Aleksandra navodi da Udruženje "Roditelj" organizuje dva puta mesečno onlajn besplatne radionice na kojima trudnice i mame mogu od vršnjačkih savetnica za dojenje da saznaju više o dojenju.
"Dobijamo sjajne reakcije na radionice Sve o dojenju - za lak početak i Mitovi o dojenju gde nam je cilj da edukujemo i ohrabrimo žene proverenim informacijama . Osim edukacija, naše udruženje pruža podršku mamama putem telefona, mejla ili Fejsbuk grupe gde se žene javljaju sa konkretnin izazovima na koje su naišle u dojenju koje im ponažemo da prevaziđu", dodaje Aleksandra.
Smatra da, što se tiče povećanja statistike dojenih beba u našoj zemlji, u tome bi trebalo da učestvuje cela piramida.
"Mame da se edukuju još u trudnoći, ali i da dobiju pomoć i podršku u porodilištu, nakon toga od patronažnih sestara i nadalje od pedijatara ukoliko je potrebno i ukoliko mama ima neke nedoumice", poručuje savetnica za dojenje Udruženja Roditelj, Aleksandra Vušković.
Svetski dan zdravlja ove godine nas podseća na odgovornost koju imamo da obezbedimo adekvatnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu za žene i decu, kako bi svaka porodica imala šansu za zdrav i srećan život.
(M.A./EUpravo zato)
