Redakcija EUpravo zato vam predlaže pet naslova za čitanje, na vama je da nam verujete na reč i da obezbedite sebi primerak – u biblioteci, knjižari ili da je tražite na poklon.

"Sofijin svet" – Jostein Garder (Norveška)

Ovaj svetski bestseler izazvao je ogromno interesovanje širom sveta, ali i širom naše zemlje. Priča prati petnaestogodišnju Sofiju koja je uvedena u “zemlju filozofskih čuda” anonimnim pismima sa pitanjima “Ko si ti?”, “Iz čega nastaje svet”, “Koje sile upravljaju tokom istorije?”.

Putokaze i smernice u nepoznatoj i zanimljivoj zemlji čuda nude joj razmišljanja i odgovore, kao i pisana istorija filozofije u nastavcima koju u pismima dobija. Ova izuzetna knjiga, namenjena svim generacijama, svojevrsna je borba protiv navikavanja na svet, poziv na budjenje iz usnulosti svakodnevnog život.

Knjiga, naime, postavlja pitanja o postojanju, stvarnosti, moralu i smislu života, podstičući introspekciju i drugačiji način razmišljanja.

"Mala istorija sveta" – Ernst Gombrih (Austrija)

Gombrič je ovu knjigu napisao kao jednostavan i sveobuhvatan pregled svetske istorije za mlade čitaoce, ali je zbog svog stila i sadržaja osvojila sve generacije. Način na koji autor priča o kompleksnim istorijskim temama čini da istorija postane živa i značajna.

Ključ uspeha ove knjige je u njenom jasnom, preciznom, opuštajućem, nepretencioznom tonu i jeziku. To je knjiga koja je, svojom svežinom i trajanjem, samu sebe stavila u istoriju.

Ona omogućava čitaocima da vide kontinuitet ljudske istorije i da shvate kako su naši životi deo većeg mozaika.

"Muškarci koji mrze žene" – Stig Lašon (Švedska)

Ovo je prvi roman u slavnoj trilogiji Milenijum švedskog autora Stiga Lašona. Ova knjiga kombinuje napetu misteriju, istraživačko novinarstvo i kompleksne društvene teme, stvarajući priču koja čitaoce drži prikovanim od prve do poslednje stranice.

Devojka koja čita knjigu
Imaginechina/ddp USA/Profimedia Devojka koja čita knjigu

Radnja započinje angažovanjem novinara Mikaela Blumkvista od strane Henrika Vangera, bivšeg industrijskog magnata, koji ga poziva da istraži nestanak njegove nećake pre više decenija. Blumkvist, nakon gubitka profesionalne i lične reputacije zbog optužbe za klevetu, vidi ovu priliku kao način da se rehabilituje. Na tom putu mu se pridružuje Lizbet Salander, introvertna, genijalna hakerka s burnom prošlošću i jedinstvenim pogledom na svet.

Ova knjiga osvetljava tamne strane društva i inspiriše na borbu protiv nepravde. Lik Lisbet je simbol otpornosti i borbe za pravdu.

"Čovekova potraga za smislom" – Viktor Frankl (Austrija)

Ovaj roman je duboko potresno i inspirativno delo, nastalo iz ličnog iskustva autora u nacističkim koncentracionim logorima. Frankl, koji je preživeo strahote Aušvica, koristi to iskustvo kao osnovu za razumevanje ljudske egzistencije i traženje smisla i u najtežim okolnostima.

Kroz knjigu, Frankl ne samo da opisuje svoje patnje, već ističe snagu koja mu je pomogla da prebrodi neizrecivu bol. Oslanja se na Nietzscheovu misao da "onaj koji zna zašto živi, može podneti gotovo svako kako", ilustrujući to kroz sećanja na voljenu ženu i viziju budućeg rada u psihologiji. Njegova poruka je jasna: smisao života nije u zadovoljstvu ili moći, već u pronalaženju svrhe, čak i u najtežim situacijama.

Ova knjiga nas uči nas kako da pronađemo smisao čak i u najtežim trenucima i kako nas smisao može održati u životu.

"Nepodnošljiva lakoća postojanja" – Milan Kundera (Češka)

Ovaj roman Milana Kundere iz 1984. godine, njegovo je najpoznatije delo i jedno od najvažnijih dela svetske književnosti. Knjiga, koja je dugo bila zabranjena u Čehoslovačkoj, donela je autoru međunarodnu slavu.

Radnja se odvija u Pragu tokom burnih događaja 1968. godine, prikazujući živote intelektualaca i umetnika u komunističkoj eri. Kroz sudbine likova, Kundera istražuje dve suprotstavljene filozofske teme – lakoću i težinu. Tomaš i Sabina simbolizuju lakoću, uživajući u prolaznim zadovoljstvima i slobodi bez obaveza. S druge strane, Tereza i Franc predstavljaju težinu, vezanost za principe, moralnost i odgovornost.

Knjiga izaziva introspekciju o težini naših odluka i smislu života.

(Eupravo zato)