Nakon niza povreda tokom proslave Nove godine, Belgija razmatra zabranu prodaje vatrometa pojedincima, iako postoje neslaganja oko toga da li je nacionalna zabrana dovoljna ili bi trebalo da se proširi na evropski nivo.
Dok gradonačelnici traže evropski embargo na prodaju vatrometa, organizacije za zaštitu prava životinja tvrde da bi nacionalna zabrana trebalo da bude prioritet. Nekoliko belgijskih opština već je uvelo lokalne zabrane prodaje vatrometa, a Asocijacija flamanskih gradova i opština (VVSG) tvrdi da četiri od pet tamošnjih gradonačelnika žele da vide nacionalni moratorijum.
"Iz godine u godinu svedoci smo nesreća, povreda nogu i ruku kod ljudi. Takođe vidimo da neki koriste vatromet za napade na hitne službe i policajce. Ovo je prilično eskaliralo", izjavila je za Politico Natali Debast, portparolka ove advokatske grupe.
Čak i u Briselu, gde je lokalna zabrana pirotehnike bila na snazi, u centru grada je ispaljeno nekoliko raketa i petardi. Belgijska prestonica je tokom dočeka Nove godine zabeležila 159 hapšenja, dok je policija reagovala na više od 1.700 incidenata širom grada.
Prema VVSG-u, zabrana prodaje trebalo bi da se primenjuje u svim zemljama EU kako bi se sprečilo da ljudi kupe vatromet. Međutim, organizacija za zaštitu životinja GAIA skeptična je prema ideji zabrane na nivou Evrope.
"Kada čujemo da Evropa treba da se pozabavi nečim, to obično služi kao izgovor političarima da ništa ne preduzmu u svojoj državi članici", izjavila je An de Grif, direktorka Gaia-e za ovaj medij.
"Nadam se da će Belgija konačno zabraniti vatromet, jer su tokom dočeka Nove godine ponovo stradala životinjska bića. Pas je ubijen, krava je doživela srčani udar, konji su nastradali – dovoljno je".
Sada je na belgijskoj vladi da odluči, dodala je De Grif. Asocijacija flamanskih gradonačelnika saopštila je da je prvo kontaktirala belgijske vladine zvaničnike, ali da namerava da pooštri svoje zahteve obraćanjem partnerskim organizacijama u susednim zemljama, Evropskom komitetu regiona i većim institucijama poput Evropskog parlamenta.
Nešto poput građanskog rata u Nemačkoj
Nemačka je takođe imala problema sa pirotehničkim sredstvima. Godinu 2025. godinu dočekali su uz mnogo vatrometa i slavlja, ali i najmanje pet smrtnih slučajeva i napada na pripadnike hitnih službi.
U Hamburgu je 20-godišnji mladić preminuo nakon eksplozije ručno izrađene petarde. U Saksoniji su dve osobe zadobile smrtonosne povrede, dok je u severnom delu Brandenburga jedna osoba preminula, a druga se nalazi u životnoj opasnosti.
Na periferiji mesta Gezeke u Severnoj Rajni-Vestfaliji, 24-godišnji mladić izgubio je život usled eksplozije petarde.
U Rostoku je desetogodišnji dečak teško povređen kada je petarda eksplodirala neposredno ispred njegovog lica. Policija je izjavila da još uvek nije jasno ko je bacio petardu u pravcu deteta.
U mestu Gistrov, u okrugu Rostok, 50-godišnji muškarac je morao biti reanimiran nakon što je zadobio teške povrede lica. On je ubacio petardu u cev, koja je onda eksplodirala u njegovoj blizini.
Samo bolnica za hitne slučajeve u Berlinu prijavila je 15 povređenih od petardi: pet osoba - uključujući i decu - je zadobilo teške povrede ruku, lica i očiju od tzv. kuglastih bombi, saopštila je bolnica putem portala X. Drugi su pretrpeli opekotine ili gubitak sluha.
Policija je, prema sopstvenim navodima, uhapsila 330 osoba. Prema izveštajima - povređeno je 13 policajaca, od kojih jedan teže. On je navodno pogođen nelegalnim pirotehničkim sredstvom i morao je tokom noći na operaciju noge. Pripadnici policije, vatrogasne službe i hitne pomoći bili su pod napadom pirotehničkim sredstavima. Ipak, portparol policije izjavio je da u glavnom gradu nije bilo većih nasilnih incidenata, piše DW.
Brojni drugi gradovi zabeležili su incidente u kojima su ljudi povređivani, a bilo je i situacija u kojima je uništavana imovina. Gorele su kuće, garaže, šupe, automobili i kontejneri za smeće.
Sve ovo, mediji su opisali kao situaciju sličnu građanskom ratu.
(EUpravo zato)
