Tokom 2022. godine, prema statistici EU o prihodima i životnim uslovima, 52,8 odsto stanovništva Evropske unije starijeg od 16 godina, prijavilo je da je čitalo knjige u poslednjih 12 meseci.
I dok je u pojedinim zemljama broj onih koji čitaju knjige za svaku pohvalu, druge ne mogu da se pohvale da su im stanovnici pasionirani čitači.
Najmlađa grupa, uzrasta 16-29 godina, čita više (60,1%) u poređenju sa grupom kojoj pripadaju oni od 30 do 54 godine (53,5%).
U kategoriji od 55 do 64 godine, istraživanje pokazuje, da 52,6 odsto njih čita, dok u kategoriji od 65 godina i više njih 47,2 odsto kaže da su knjigoljupci.
Žene više čitaju od muškaraca
U zemljama Evropske unije, knjige više čitaju žene (60,5%) u odnosu na muškarace od kojih se 44,5% lati knjige.
Isti obrazac uočen je i kada se posmatra broj pročitanih knjiga.
Naime, 28,8% žena i 24,8% muškaraca čita manje od 5 knjiga. Od 5 do 9 knjiga pročita 14,3% žena i 9,8 odsto muškaraca, dok 17,4% žena i 9,9% muškaraca pročita po 10 ili više knjiga.
Najviše se čita u Luksemburgu, Danskoj i Estoniji
Među zemljama EU, Luksemburg je prijavio najveći broj ljudi koji su čitali knjige tokom 12 meseci (75,2%).
Iza njega su Danska (72,1%) i Estonija (70,7%).
Nasuprot njima, u Rumuniji je samo 29,5% ljudi čitalo knjige u godini koja je uzeta za istraživanje.
Ni Kipar ne može mnogo da se pohvali jer je svega 33,1 odsto njegovih stanovnika prijavilo da čita knjige. Sličan procenat ima Italija u kojoj knjige čita 35,4 odsto stanovnika.
(M.A./EUpravo zato/ec.europa.eu)
