Konstitutivna sednica novog saziva zakonodavnog tela Evropske unije - Evropskog parlamenta (EP) održaće se od 16. do 19. jula u Strazburu. Prvi zadatak poslanika biće izbor predsednika i potpredsednika ovog zakonodavnog tela EU, a zatim će odlučivati da li će aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dobiti drugi mandat.
Sednica počinje u 10 časova, nakon čega će poslanici birati predsednika EP za naredne dve i po godine.
Kandidatkinja za predsednicu EP je trenutna predsednica ovog tela Roberta Mecola, političarka sa Malte iz Evropske narodne partije, koja je osvojila najviše glasova na izborima održanim od 6. do 9. juna ove godine.
Predsednik EP se bira tajnim glasanjem i apsolutnom većinom važećih glasova. Nakon izbora predsednika, poslanici će izabrati 14 potpredsednika, a sledećeg dana će birati pet kvestora zaduženih za administrativna i finansijska pitanja koja se tiču poslanika i njihovih uslova rada. Potpredsednici EP i kvestori se takođe biraju apsolutnom većinom, na period od dve i po godine, kao i predsednik EP.
Glasanje o kandidaturi Ursule fon der Lajen za novi mandat zakazano je za četvrtak, 18. jula u 13 časova, kako je ranije saopšteno iz EP.
Fon der Lajen, takođe članica Evropske narodne partije, koja je krajem juna dobila podršku lidera EU, obratiće se na sednici EP tog dana u 9 časova i predstaviti svoju viziju i planove za narednih pet godina, nakon čega će uslediti debata sa poslanicima EP. Nakon rasprave, biće održano tajno glasanje o njenoj kandidaturi, a za izbor je potrebna apsolutna većina, odnosno najmanje 361 od 720 poslanika. Ako ne dobije dovoljno glasova, lideri EU moraju da predlože novog kandidata za predsednika Komisije u roku od mesec dana.
Na dnevnom redu i Šarl Mišel
Tokom plenarne sednice poslanici će glasati i o sastavu stalnih odbora, pododbora i međuparlamentarnih delegacija.
Na dnevnom redu je i debata sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i Evropskom komisijom o samitu lidera EU 27. juna, kao i o pitanju rata u Ukrajini. Lideri političkih grupacija će u sredu izneti stavove o potrebi kontinuirane podrške EU Ukrajini, nakon čega će se glasati o rezoluciji podrške toj zemlji, piše Euronews.
Izbori za Evropski parlament održani su od 6. do 9. juna ove godine, a najviše glasova osvojila je Evropska narodna partija sa 188 mandata, dok su na drugom mestu socijalisti i demokrate sa 136 mandata.
Treća po veličini politička grupacija u EP su novoformirane Patriote za Evropu mađarskog premijera Viktora Orbana sa 84 poslanika, dok su na četvrtom mestu Evropski konzervativci i reformisti italijanske premijerke Đorđe Meloni sa 78 poslanika.
Slede liberali okupljeni u grupaciji Obnovimo Evropu sa 77 poslanika, Zeleni sa 53 poslanika, Levica sa 46 poslanika, dok će novoformirana Evropa suverenih nacija, predvođena Alternativom za Nemačku, imati 25 poslanika.
(EUpravo zato/Euronews/JA)
