Prvi put u poslednjih 45 godina! Opao procenat žena u Evropskom parlamentu, šta je dovelo do toga?

Prvi put se, nakon ovogodišnjih evropskih izbora, smanjio udeo žena u Evropskom parlamentu, pokazuju podaci, dok je prosečna starost blago povećana.

"To nije veliki pad, samo jedan odsto. Ali ipak, to je prvi put da nije došlo do uzlaznog trenda ka paritetu", rekao je Doru Frantesku, osnivač i izvršni direktor platforme za društveno-politička istraživanja, za Euronevs

Samo će grupa Zeleni/EFA imati paritet, sa 50,9 odsto članica Evropskog parlamenta u svojim redovima. Levica i centristički "Obnovimo Evropu" (Renew Europe) su sledeći sa oko 45 odsto, dok će nešto više od petine (21,7 odsto) poslanika iz tvrdo desničarske grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) biti žene – što predstavlja najniži broj od svih grupa.

Manji udeo žena, rekao je Frantesku, može se objasniti izbornim rezultatima, zbog kojih su Zeleni/EFA, "Obnovimo Evrpu" i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) izgubili mesta, odnosno dobili manji broj glasova. Samo grupa Levica povećala je broj poslanika na krajnjem levom krilu.

U međuvremenu, Evropska narodna partija desnog centra (EPP) i ECR dobili su više poslaničkih mesta kao i evroskeptične snage krajnje desnice koje sada čine dve grupe: Patriote za Evropu i Evropu suverenih nacija.

"Tradicionalno je veća zastupljenost žena u grupama centra i levice. Dakle, to je uglavnom sociološki fenomen, nema nikakve veze sa mogućnošću učešća žena u politici", rekao je Frantesku.

Netradicionalne stranke privlače mlađe poslanike

Prosečna starost se veoma malo povećala sa 49,5 godina na 50 godina, otkrio je EUMatrix, sa oko petinom poslanika ispod 40 godina, a još jednom petinom starijim od 60 godina.

Najmlađa članica Evropskog parlamenta je 23-godišnja austrijska klimatska aktivistkinja Lena Šiling, a najstariji 76-godišnji Leoluka Orlando, bivši gradonačelnik Palerma, oboje iz grupe Zeleni/EFA.

"Mlađi ljudi imaju tendenciju da se opredeljuju za novije stvorene stranke, kao što su Zeleni (41,5 odsto) i neke od novih levičarskih partija. Tradicionalnije stranke imaju nešto veći prosek godina", rekao je Frantesku.

Desničarska EPP ima najmanji udeo poslanika mlađih od 40 godina (11,17 odsto), dok novoformirana krajnje desničarska Evropa suverenih nacija i Zeleni/EFA imaju najveći, sa 32,14 odsto odnosno 41,51 odsto.

Većina poslanika iz nevladinih partija

Još jedna zanimljiva statistika iz novog parlamenta je da skoro dve trećine (61,5 odsto) poslanika dolazi iz partija koje nisu na vlasti u njihovoj zemlji.

To bi moglo da utiče na međuinstitucionalne odnose, rekao je Frantesku, jer "ovi poslanici nemaju interes da podržavaju ono što njihova vlada brani na nivou Evropskog saveta".

Dve zemlje članice koje su najviše pogođene su Francuska i Nemačka, koje se vide kao pokretač bloka.

"Osamdeset pet odsto francuskih poslanika u Evropskom parlamentu ne pripada stranci aktuelne vlade u Parizu, predsednika Emanuela Makrona. To znači da će većina evroposlanika kritikovati sve što Makron radi u Evropskom savetu", rekao je Frantesku.

"U Nemačkoj su stranke na vlasti takođe delovale veoma, veoma loše, pošto većina poslanika dolazi iz CDU (desni centar) i Alternative za Nemačku (krajnja desnica). Samo u nekoliko zemalja, poput Italije, Poljske i Grčke su stranke koje vladaju u državama uspele da pobede na EU izborima".

Portal EUpravo zato obrađivao je temu žena u visokoj evropskoj politici, gde smo u razgovoru sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji zaključili da je dobra vest to što su dve od tri ključne pozicije u Evropskoj uniji pripale ženama, ali da je potrebno još uvek raditi na tome. Istraživanje o manjem broju žena u Evropskom parlamentu definitivno je taj prostor za poboljšanje pariteta.

(JA/EUpravo zato/Euronews)