Na ponovljenim predsedničkim izborima u Rumuniji, koji su zakazani nakon što je Ustavni sud poništio prethodno glasanje zbog sumnje na ruski uticaj, kontroverzni kandidat i samozvani "rumunski Tramp", Đorđe Simion, već je obezbedio prolazak u drugi krug.
Za preostalo mesto u drugom krugu trenutno se bore Krin Antonesku, predstavnik vladajuće koalicije, i gradonačelnik Bukurešta, Nikusdor Dan.
Sam izborni dan obeležile su optužbe, sajber napadi, manje nepravilnosti i rastući strah oko konačnog rezultata.
Džordž Simion osvojio je skoro 40% glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji i sigurno ulazi u drugi krug, koji će se održati za dve nedelje.
Za njega je glasalo nešto manje od tri miliona ljudi, što je oko 1,7 miliona više nego za Krina Antoneskua, koji je trenutno drugi.
Nakon što je prebrojano oko 90% glasova (bez glasova iz dijaspore), Nikusor Dan zaostaje za Antonesku za svega nekoliko hiljada glasova. Zbog toga će se konačni Simionov protivnik znati tek kada se završi brojanje glasova iz inostranstva.
Ubedljiva prednost Džordža Simiona bila je jasna već nakon prvih izlaznih anketa, prema kojima je dobio podršku skoro trećine birača - više nego što je u novembru imao kontroverzni Kalin Đorđesku.
"Neću se obraćati dok se ne prebroje svi listići, do poslednjeg"
Ipak, Simion je odmah osporio te projekcije, tvrdeći da je osvojio znatno više glasova nego što su mediji prikazali.
"Iskrivili su sve što smo govorili i širili mržnju", rekao je Simion, dodavši da se neće više obraćati javnosti dok se ne prebroji i poslednji glasački listić.
U Rumuniji su mnogi bivši političari takođe izrazili sumnju u pouzdanost izlaznih anketa, navodeći da više od polovine anketiranih nije želelo da otkrije za koga su glasali, što otvara mogućnost da je Simion zaista imao još veću podršku.
Prema prvim analizama iz Bukurešta, birači su podeljeni u dva glavna tabora - one koji su, podstaknuti ogorčenošću zbog poništenih izbora u novembru, glasali iz inata, i one koji su zabrinuti zbog mogućeg krajnjeg ishoda izbora.
Prvi krug izbora, održan u novembru, poništen je jer su rumunske vlasti optužile Rusiju za sajber-napade i manipulaciju preko Tiktoka, što je navodno uticalo na rezultate. Ustavni sud je zbog toga poništio izbore, što je desnica okarakterisala kao "državni udar", dok je ostatak političke scene ocenio da je to bila jedina ispravna odluka..
Podeljena nacija i tenzije iz prošlosti
Prema analizama iz Bukurešta, Rumuni su oštro podeljeni.
S jedne strane su glasači koji su, ogorčeni poništavanjem izbora iz novembra, glasali iz inata. S druge strane su oni koji strahuju od političkog pravca kojim bi zemlja mogla da krene ako Simion pobedi.
Prvi pokušaj izbora predsednika poništen je krajem prošle godine, kada su rumunske vlasti optužile Rusiju za sajber-napade i širenje propagande putem TikToka. Ustavni sud je zbog toga poništio rezultate, što su desničari ocenili kao "državni udar", dok je ostatak političke scene taj potez video kao neophodnu zaštitu demokratije.
Od antivaksera do ključnog kandidata
Šest meseci kasnije, Simion se vratio jači - predstavivši se kao glas zapostavljenih Rumuna, naročito iz ruralnih krajeva i dijaspore, i osvojio preko 30% glasova. Iako je ranije bio poznat po antivakserskim stavovima, sada vodi ozbiljnu političku stranku koja se protivi uticaju Brisela i najavljuje prekid vojne pomoći Ukrajini.
Njegov glavni protivnik, ako prođe dalje, biće ili Nikusor Dan, koji uživa podršku u urbanim sredinama i među delom dijaspore, ili Krin Antonesku, kandidat vladajuće koalicije koju čine socijaldemokrate, liberali i mađarska manjina.
Analitičari smatraju da Antonesku ima najviše šansi da u drugom krugu pobedi Simiona, jer se oslanja na širu biračku bazu.
Izborni dan bez većih incidenata, ali uz tenzije
Na izborima je glasalo oko 18 miliona građana, a iako većih nepravilnosti nije bilo, oba politička bloka su u više navrata prijavljivala sajber-napade na svoje sajtove i digitalne platforme.
Tokom izbornog dana, tenzije su dodatno pojačane nizom incidenata.
Kandidat vladajuće koalicije Krin Antonesku objavio je da je njegov sajt crinantonescu.ro bio meta DDoS napada koji su, prema njegovim tvrdnjama, dolazili iz Rusije.
Istovremeno, pristalice Džordža Simiona širile su poruke koje navodno potiču od anonimnih rumunskih hakera, a u kojima se upozorava: "Tamne snage ekstremizma su u akciji, nećemo im dozvoliti da pobede."
Izborne komisije su na nekoliko mesta prijavile pokušaje narušavanja regularnosti - uključujući kupovinu glasova, slikanje glasačkih listića i pokušaje da pojedini građani glasaju više puta.
Osim što je zemlja još uvek pod utiskom haosa koji je usledio nakon što su izbori u novembru poništeni zbog stranog uticaja, dodatni šok izazvalo je hapšenje u martu ove godine. Policija je tada privela stogodišnjeg penzionisanog generala Radua Teodorua, koji je, prema navodima vlasti, bio na čelu organizacije čiji je cilj bio rušenje ustavnog poretka, a prema navodima vlasti, propagirao je teorije zavere u kojima su rumunske vlasti i Evropska unija optužene za masovnu pljačku zemlje i "satanističke planove" za njenu budućnost.
Teodoruu se pripisuje ideja formiranja paralelne vlasti kroz tela poput "Veća staraca", "Veća mudraca" i "Veća potomaka", koja bi zamenila sve zvanične državne institucije. Njegovi navodni kontakti s ruskim diplomatama izazvali su dodatnu zabrinutost, a dvojica ruskih diplomata su nakon njegovog hapšenja hitno proterana iz zemlje.
Njegov glasnogovornik, Adrijan Dinu, putem društvenih mreža pozivao je na dramatične promene političkog sistema u Rumuniji, tvrdeći da uživaju podršku više od milion Rumuna - ali i čitave Rusije.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
