Predsednik Rumunije Klaus Johanis podneo je ostavku, dan pre nego što je trebalo da se suoči sa glasanjem o opozivu, koje je pokrenuto nakon što su prošlogodišnji predsednički izbori u zemlji otkazani.
Njegovi protivnici su se zalagali za njegov opoziv zbog odluke da ostane na funkciji do održavanja novih izbora u maju.
Vrhovni sud Rumunije je u decembru kontroverzno poništio izbore jer su se pojavile optužbe da se Rusija meša u izbore.
Ovaj centristički, proevropski lider naveo je zabrinutost za nacionalnu bezbednost, ali kritičari i kandidati na izborima su tvrdili da su njegovi postupci nedemokratski.
U decembru, samo 48 sati pre drugog kruga predsedničkih izbora, ustavni sud zemlje doneo je odluku bez presedana - da poništi ceo izborni proces.
To je ostavilo zemlju bez novog predsednika. Johanis – koji je na funkciji od 2014. godine i odslužio dva mandata – odlučio je da ostane na vlasti dok njegov naslednik ne bude izabran.
Ipak, pokrenuo se veliki talas nezadovoljstva u narodu.
Desetine hiljada Rumuna protestovale su na ulicama, a poslanici su pokrenuli impičment.
Johanis je tvrdio da je želeo da obezbedi političku stabilnost. Ustav Rumunije predviđa da predsednički mandat traje pet godina, ali i da predsednik ostaje na funkciji dok njegov naslednik ne preuzme dužnost.
Međutim, opozicioni poslanici su tvrdili da je njegovo produženo predsedavanje neustavno, jer ustav dozvoljava produženje mandata samo u slučaju rata ili "katastrofe".
Johanis je tako u ponedeljak popustio pod pritiskom i podneo ostavku. Predsednik Senata i lider liberala Ilije Bolojan preuzeće u sredu dužnost vršioca dužnosti predsednika.
"Nikada, ponavljam, nikada, nisam prekršio ustav. Moj cilj je bio da Rumuniju poštedim krize", poručio je i dodao da njegov odlazak saveznici neće pozitivno prihvatiti.
"U smislu spoljne politike, posledice će biti dugoročne i veoma negativne. Apsolutno niko među našim partnerima neće razumeti zašto Rumunija smenjuje predsednika kada je već pokrenut proces izbora novog lidera", rekao je Johanis.
Rumunija je ključna članica NATO-a na istočnom krilu saveza i deli dugu granicu sa Ukrajinom. Poslednja je u nizu istočnoevropskih zemalja čiji su izbori obeleženi tvrdnjama o ruskom mešanju.
Podsetimo, ustavni sud Rumunije poništio je izbore u decembru nakon što je Johanis deklasifikovao obaveštajne dokumente u kojima se navodi da je skoro 800 TikTok naloga, koje je kreirala "strana država" 2016. godine, odjednom aktivirano mesec dana pre izbora, podržavajući Kalina Đorđeskua, desničarskog kandidata.
Rumunska spoljnopolitička obaveštajna služba navela je da je "neprijateljska država" bila Rusija, dok je domaća obaveštajna služba Đorđeskuov iznenadni rast popularnosti pripisala "visoko organizovanoj" i "gerilskoj" kampanji na društvenim mrežama.
Đorđesku je prethodno oneo najviše glasova u prvom krugu. Na parlamentarnim izborima u decembru, ekstremna desnica je takođe ostvarila značajan uspeh, osvojivši trećinu glasova.
Sada se pažnja ponovo usmerava na izbore u maju, a upravo Đorđesku važi za favorita.
(EUpravo zato/BBC)
