Prema prvim preliminiranim rezultatima sa predsedničkih izbora u Rumuniji, glasalo je 9,4 miliona birača, što je nešto više od 52% ljudi sa pravom glasa.
Krajnje desničarski populista Kalin Đorđesku, uznenađenje je ovih izbora. On je ostvario neočekivano dobar rezultat i verovatno će se naći u drugom izbornom krugu sa sadašnjim premijerom Marselom Čolakuom.
Sa oko 93 odsto prebrojanih glasova, nezavisni kandidat Kalin Đorđesku vodi sa oko 22 odsto glasova, dok je Čolaku iz Socijaldemokratske partije (PSD) zaostao za njim sa 20 odsto.
Elena Laskoni iz stranke Unija Spasimo Rumuniju (USR) ima oko 18 odsto, a Džordž Simion, lider krajnje desničarske Alijanse za jedinstvo Rumuna (AUR), 14,1 odsto.
Đorđesku se kandidovao samostalno i nije bio nadaleko poznat, a uspeo je da nadmaši većinu anketa i predviđanja, šokirajući rumunski politički establišment.
Nakon što je glasao u nedelju, Đorđesku je u objavi na Fejsbuku izjavio je:
"Za obespravljene, za ponižene, za one koji osećaju da nisu važni, a zapravo su najvažniji. Ovo je glas molitve za naciju. "
Kako se navodi na njegovoj veb stranici, Đorđesku je doktorirao pedologiju, granu nauke o tlu, i bio je na različitim pozicijama u rumunskom ministarstvu životne sredine devedesetih godina.
Između 1999. i 2012. bio je predstavnik Rumunije u nacionalnom komitetu Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.
Uoči glasanja u nedelju, mnogi su očekivali da će se Džordž Simion, glasni pristalica novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, suočiti sa Čolakuom u drugom krugu.
Vodio je kampanju za ponovno ujedinjenje sa Moldavijom, koja mu je ove godine obnovila petogodišnju zabranu ulaska u zemlju iz bezbednosnih razloga, a iz istog razloga mu je zabranjen ulazak i u susednu Ukrajinu.
Pošto se glasački listići još prebrojavaju, Simion je izjavio da je čestitao Đorđeskuu i da je "veoma srećan što je otprilike 40 odsto glasova Rumuna otišlo za suverenu opciju".
Čolaku je rekao pre glasanja u prvom krugu naveo da je jedan od njegovih najvećih ciljeva bio, "ubedi Rumune da vredi ostati u zemlji ili se vratiti" u Rumuniju, koja ima ogromnu dijasporu rasprostranjenu širom zemalja EU.
Među ostalim kandidatima bili su bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirče Džoana, koji se kandidovao nezavisno i dobio oko 6 odsto i Nikolj Ćuka, bivši general vojske i šef Nacionalno-liberalne partije desnog centra, koja je trenutno u napetoj koaliciji sa PSD-om i koji je na 9,3% podrške.
Kristijan Andrej, politički konsultant sa sedištem u Bukureštu, rekao je da bi veliki rumunski budžetski deficit, visoka inflacija i ekonomsko usporavanje mogli da nateraju veći broj mejnstrim kandidata da se okrenu ka populističkim stavovima usred široko rasprostranjenog nezadovoljstva naroda.
Za predsednika zemlje članice NATO-a kandidovalo se 13 kandidata.
Predsednik ima petogodišnji mandat i ima značajna ovlašćenja u donošenju odluka u oblastima kao što su nacionalna bezbednost, spoljna politika i imenovanja sudija.
Drugi krug predsedničkih izbora biće održan 8. decembra, nedelju dana nakon parlamentarnih izbora.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
