Pitanje imigranata, kao i migrantske politike, poslednjih desetak godina postaje sve važnija tema pred izbore država Evropske unije.
Migracija je danas često iskorišćena kao izgovor za mnoge druge društvene probleme i koristi se da prikrije postojeće probleme u zapadnim društvima. Kako kaže Radoš Đurović, direktor uprave Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, najlakše je optužiti migrante ili izbeglice koje nemaju nikoga ko bi mogao u njihovo ime da odgovori na takve napade.
(Ne)prihvatanje migranata
"Evropa je pala na testu integracije, posebno u vezi sa prihvatanjem migranata. Posledice toga, kao što se vidi, proizvele su određene napetosti u evropskim državama, ali one se objašnjavaju lošim postupcima ili zlim namerama onih koji su migrirali u ta društva. To postaje veliki problem, jer se izaziva animozitet kod lokalnog stanovništva koje je počelo da razvija negativan stav prema migracijama", navodi Đurović u razgovoru za EUpravo zato.
Kako kaže, političke elite tih zemalja, zapadne Evrope, pokušavaju da artikulišu to nezadovoljstvo optužujući migraciju kao glavni uzrok svojih problema.
"Ta sofisticirana komunikacija, koja podstiče animozitet prema migracijama, ima svoje efekte i stvara rezonansu i kod nas. Ove ideje dolaze i do nas. To sigurno osnažuje one političke stranke ili institucije koje žele da profitiraju na toj temi i iskoriste je u političkim kalkulacijama.
Za sada, ipak, ništa od ovoga nije fundamentalno antimikrobski usmereno. Kada govorimo o našim građanima, rekao bih da je važno da razumemo da migranti dolaze zbog rata, jer smo i mi prošli kroz mnoge ratove, bombardovanja i geopolitičke sukobe. Dakle, oni koji dolaze nisu ekonomskog karaktera, oni su preživeli strahote. S druge strane, animozitet raste prema onima koji dolaze kao radni, legalni migranti, koje zemlja intenzivno uvozi poslednjih nekoliko godina. Na primer, prošle godine izdate su više od 100.000 radnih dozvola strancima, a očekuje se da će se taj trend nastaviti", pojašnjava Đurović koji sa nama deli svoje osamnaestogodišnje iskustvo sa terena.
"Možemo očekivati radikalizaciju narativa"
Prema njegovim rečima, rastući animozitet prema radnim migrantima dolazi zbog straha da će ljudi izgubiti svoja radna mesta i da će uslovi rada postati lošiji.
U tom kontekstu, kaže, možemo očekivati radikalizaciju narativa u političkim strankama, medijima i među novinarima, i u budućnosti će ljudi koji dolaze, posebno kao izbeglice ili regularni migranti, biti tretirani sve gore.
"Usmerenje prema njima će postajati sve teže, a uslovi života će se pogoršavati. To je posebno očigledno u Mađarskoj i drugim zemljama Centralne Evrope, koje prednjače u tome. Takođe, u ovom narativu ne možemo zaboraviti na Nemačku i Austriju", zaključuje Đurović.
Demografska kriza
Dr Aleksa Filipović, naučni saradnik Instituta za evropske studije, kaže da je razlog fokusiranja na migrante u kampanjama, prilično prost, barem što se tiče Evrope - demografska kriza.
"Izuzetno niska stopa nataliteta, što će naravno biti začajan problem za opšte ekonomsko stanje u budućnosti. Imaćemo manje radno sposobnog stanovništva, što je jak udarac na ekonomiju i privredni rast. Evropske države se uglavnom trude da reše problem privlačenjem imigranata koji bi u teoriji ne samo rešili problem nedostatka radne snage, već bi i imali veću stopu nataliteta u odnosu na lokalno stanovništvo, najviše zbog toga što potiču iz društava koja većinski gaje tradicionalne vrednosti", navodi Filipović.
Prema njegovim rečima, zapadna društva su od šezdesetih godina naovamo usvojila nove vrednosti, uključujući individualizam, feminizam i netradicionalne odnose, što je dovelo do smanjenja broja članova porodica, kasnijeg stupanja u brak i manjeg broja dece, čime se Evropa suočava sa demografskom krizom.
Kako navodi, nagli priliv migranata tokom krize 2015. godine izazvao je šok u Evropi, jer su zemlje već imale problema s integracijom prethodnih imigranata. Mnogi su bežali zbog ratova, dok su drugi dolazili zbog socijalnih beneficija, bez želje za radom ili integracijom.
"Međutim, imigranti koji već primaju pomoć nemaju motivaciju za integraciju, što je dovelo do porasta kriminala, etničkih bandi, terorističkih napada i stvaranja paralelnih društava i getoizacije u gradovima poput Brisela i Pariza. Problemi su posebno izraženi u Švedskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj. Kriminal sa imigrantskom pozadinom postao je toliko ozbiljan da je Danska uvela graničnu kontrolu sa Švedskom, kako bi smanjila protok kriminalaca", navodi naš sagovornik.
Nemačkoj desnici migranstka politika je bila vodeća tema u predizbornoj kampanji, dok su i centrističke stranke to pitanje držale kao jedno od vodećih. Sudeći prema rezultatima (naročito onih koje je ostvarila krajnje desna stranka AfD) ovo pitanje je važno mnogim Nemcima.
"To je iskreno bilo i za očekivati, pogotovo u svetlu nedavnih terorističkih napada u Nemačkoj, gde su počinioci bili osobe imigrantske pozadine. Nemačka je pod bivšom kancelarkom Angelom Merkel vodila politiku otvorenih vrata, i nisu svi u Nemačkoj bili zadovoljni time. To se pogotovo videlo u rezultatima AfD, koja je sada postala ozbiljna politička sila unutar Nemačke, i koja će sigurno i u budućnosti ostvarivati dobre izborne rezultate, pogotovo sa rastućom ekonomskom, društvenom, ali i političkom nestabilnošću unutar zemlje", pojašnjava stručnjak i dodaje da nisu samo u pitanju sadašnji nemački izbori, gde je pitanje imigranata jedna od glavnih tačaka predizborne kampanje.
Prema njegovim rečima, u skoro svim parlamentarnim izborima tokom prethodnih godina, to je bila jedna od glavnih izbornih tema.
"Tokom izbora u Nemačkoj 2017. i 2021. godine, pitanje migranata i nemačke migrantske politike bilo je važno izborno pitanje, na kojem je AfD zapravo i ostvarila dobre rezultate. Ovo pitanje bilo je važno i za izbore u Francuskoj 2017. i 2022. godine, na kojima je Nacionalni savez Marin le Pen ostvario dobre rezultate baš sa agresivnom antiimigracionom retorikom. U Italiji je 2018. i 2022. godine, zastupanje stroge antiimigracione politike donelo je veliku podršku glasača Mateu Salviniju i njegovoj Severnoj ligi, kao i Đorđi Meloni i Braći Italije", kaže naš sagovornik.
Navodi i primer Skandinavije, gde je tema strože imigracione politike dugo bila jedan politički tabu.
"Međutim, sa porastom popularnosti desničarsko-populističkih partija poput Švedskih demokrata i Partije Finaca, ova tema ne samo da je ušla u politički diskurs, već su konzervativne, ali i neke socijaldemokratske partije preuzele antiimigrantsku retoriku. Tu je Danska odličan primer, gde su partije levog i desnog centra napravile koaliciju koja sprovodi veoma strogu migracionu politiku, što je izuzetno negativno uticalo na podršku desno populističke Danske narodne partije, koja je izgubila politički i retorički monopol nad ovom temom", podvlači Filipović.
On smatra i da će i na budućim parlamentarnim izborima u Evropi ovo u većini slučajeva i dalje biti važna tema i da uopšte neće gubiti na aktuelnosti.
Antimigrantska retorika
Antimigrantska retorika je nešto što se sve češće čuje u Evropi, dok takvom tonu stiže podrška i preko okeana.
Kakav epilog možemo očekivati?
"Ne vidim iskreno nikakav pozitivan epilog svemu ovome, ukoliko se u narednim decenijama ne bude više radilo na tome da se imigranti integrišu u društva i sistem ili da se države više posvete tome da podižu natalitet među svojim stanovništvom kako bi se samim tim i odbacila potreba za privlačenjem imigranata u zemlju. To bi zahtevalo zaokret ka izuzetno konzervativnim političkim opcijama i društvenim vrednostima. Mislim da to nije realno očekivati barem u narednoj deceniji, ali će svakako pre ili kasnije doći na dnevni red, što se ipak vidi u rastućoj podršci partijama desnog političkog spektra," navodi dr Aleksa Filipović.
Jačanje desničarskih i popultističkih retorika karakteristično je za krizna vremena
Inače, jačanje desničarskih snaga, ali i populističke retorike (leve ili desne) dešava se po pravilu u periodu velikih kriza, nesigurnosti i problema, kako na unutrašnjem planu neke zemlje, tako i tokom nestabilnih perioda u međunarodnoj politici.
"Ako pogledamo Evropu, možemo da zaključimo da je kontinent u nekoj vrsti permanentne nestabilnosti još od početka svetske ekonomske krize krajem 2007. Zatim su usledili sledeći rat u Gruziji 2008, Euromajdanska revolucija u Ukrajini 2014. godine, kao i početak građanskog rata koji je zahvatio istok te zemlje, velika migrantska kriza 2015. godine, globalna pandemija Kovida-19, eskalacija ukrajinske krize 2022. godine, uspostavljanje režima sveobuhvatnih sankcija prema Rusiji, sabotiranje Severnog toka 1 i 2, kao i sukob NATO-a i Rusije na teritoriji Ukrajine. Poslednjih skoro dvadeset godina, Evropa je možda imala svega nekoliko godina zatišja između dva krizna perioda", pojašnjava naš sagovornik.
Takođe, kako kaže, evropski glasači su voljni da daju svoju podršku onim političkim partijama koje još nisu imale priliku da budu deo vladajućih koalicija, i koje, za razliku od drugih partija, barem nude nekakvo rešenje za nagomilane probleme, makar ta rešenja bila i radikalna u svojoj primeni.
Slična situacija je, smatra, i u SAD.
Slično je i u SAD
"Pored ekonomskih problema i krajnje agresivne spoljne politike oličene u međunarodnom intervencionizmu, oni se takođe suočavaju sa problemima ilegalnih imigranata, posustajuće ekonomije, posledicama pandemije, kao i takozvanih kulturnih ratova koji su eskalirali nakon ubistva Džordža Flojda i stvaranja BLM (Black Lives Matter) pokreta. Jedne od prvih odluka druge Trampove administracije bile su vezane za vraćanje na konzervativnije vrednosti unutar SAD-a, uključujući predsednički ukaz da postoje samo muški i ženski rod, napuštanje DEI agende u državnoj administraciji, bezbednosnim službama i vojsci, strožu imigracionu politiku itd. Dakle, gde god postoji jedna ili više kriza koje utiču na kvalitet života, ličnu bezbednost ili ekonomsku egzistenciju građana neke zemlje, a uz to su političke elite nesposobne da se nose sa problemima, stvaraju se odlični uslovi za snažnu podršku političkim partijama, pokretima, ali i harizmatičnim političarima koji dolaze sa desnog političkog spektra", zaključuje dr Aleksa Filipović, naučni saradnik Instituta za evropske studije.
(M.A./EUpravo zato)
