Od političkih veterana do novih generacija – evropski politički vrh pokazuje zapanjujući generacijski raspon. Dok svet prolazi kroz turbulentna vremena, Evropa se oslanja na lidere čije godine variraju od srednjih četrdesetih do dubokih osamdesetih. Među njima su i iskusni političari sa višedecenijskim stažom, ali i nova lica koja pokušavaju da donesu svežinu u institucije opterećene birokratijom i tradicijom.
Starost lidera, iako nije presudna za njihovu sposobnost da upravljaju, otvara važna pitanja o političkom kontinuitetu, prenosu moći i generacijskoj dinamici unutar Evropske unije i šire.
Lideri EU - iskustvo i mladost pod jednim krovom
Institucije Evropske unije predvode ličnosti koje balansiraju između "političkog iskustva i moderne vizije". Najistaknutija figura, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ima 66 godina i dolazi iz politički stabilne Nemačke. Njeno rukovođenje EU birokratijom simbolizuje kontinuitet i pouzdanost u kriznim vremenima, pišu mediji iz srca EU.
S druge strane, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, sa 46 godina, simbol je generacijskog osveženja u evropskoj politici. Izabrana za predsednicu EP u januaru 2022. godine, postavši najmlađa osoba koja je ikada zauzela ovu funkciju. U julu 2024. ponovo je izabrana da vodi tu instituciju još jedan mandat, kao samo druga osoba i prva žena koja je bila predsednica u dva mandata.
Nekadašnji premijer Portugala Antonio Košta, krajem prošle godine došao je na čelo Evropskog saveta. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Lisabonu osamdesetih godina, kada je prvi put ušao u politiku i danas, sa svojih 58 godina, i dalje ima aktivnu ulogu u istoj.
Za visoku predstavnicu Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaju Kalas kažu da "generacijsku tranziciju u vrhu evropske administracije", a bilo je i onih koji su se pitali da li će "čelična lejdi" sa 48 godina biti dorasla funkciji koju je preuzela.
Ipak, njena biografija ukazuje da joj političkog iskustva ne nedostaje - karijeru je započela kao članica estonskog parlamenta, a od 2014. do 2018. godine bila je poslanica u Evropskom parlamentu. Od 2018. godine vodi Estonsku reformsku partiju, a 2021. postala je prva žena na čelu estonske vlade. Tokom njenog mandata, Estonija je pružila značajnu podršku Ukrajini i zauzela čvrst stav protiv Rusije.
Predsednici država: Kontinuitet u godinama, ali i u funkciji
Kada je reč o šefovima država u evropskim zemljama, situacija je znatno šarenija. Italijanski predsednik Serđio Matarela, sa svojih 83 godine, najstariji je aktivni šef države u Evropi. Njegovu starost neki ocenjuju kao političku stabilnost u zemlji često pogođenoj partijskom nestabilnošću, dok drugi vide manu upravo u tome i preispituju "sposobnost vođenja države".
Emanuel Makron, predsednik Francuske, sa svojih 48 godina jedan je od predstavnika mlađe generacije političara. Njegovo prisustvo na svetskoj sceni, od geopolitičkih kriza do unutrašnjih reformi, pokazuje da godine nisu prepreka za liderstvo sa globalnim uticajem.
Uprkos prisustvu mlađih lidera, opšti trend u Evropi još uvek pokazuje naklonost prema političkom iskustvu, pa je nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer (69) jedan od simbola te parole. Potiče iz siromašne familije. Kao sin stolara i fabričke radnice iz Detmolda u zapadnoj Nemačkoj, završio je srednju školu, studirao pravo a kasnije i doktorirao. U politiku je ušao 1975. godine i posato član SPD. Na fakultetu je upoznao svoju buduću suprugu Elke Bidenbender, a upravo zbog nje je osvojio simpatije Nemaca. Krajem 2010. donirao je bubreg svojoj bolesnoj supruzi.
Finski političar desnog centra Aleksandar Stub došao je na čelo države pobedivši na izborima 2024. godine. Ovaj pedesetsedmogodišnjak prethodno je obavljao funkciju potpredsednika Evropske investicione banke i direktora Evropskog univerzitetskog instituta u Italiji. Takođe je bio i na poziciji premijera Finske, ministra finansija, ministra trgovine i evropskih poslova i ministra spoljnih poslova kao i poslanik finskog i Evropskog parlamenta.
Koliko su godine i iskustvo političara korisni, a koliko je mana, naročito je bilo aktuelna tema uoči predsedničkih izbora u SAD i političke borbe između Donalda Trampa i Džozefa Bajdena.
U mnogim diskusijama pre Bajdenove odluke da odustane od kandidature često se raspravljalo o "problematičnoj" starosti, dovodile u pitanje njihove kognitivne sposobnosti, a pominjao se i koncept gerontokratije. Po najužoj definiciji, gerontokratija je "vladavina starijih", a prema opširnoj, to je politički i društveni oblik vladavine u kome su vlast i vlast u rukama starijih, odnosno grupe ljudi koja se po godinama razlikuje od ostalih.
Najstariji predsednik na svetu jeste Pol Bija (91) kamerunski političar, a ujedno i sad najdužim stažem među šefovima država. Na mestu predsednika Kameruna je od 1982. godine, a pre te funkcije bio je premijer (1975–1982).
Majkl Higins (83) irski je političar, aktivista za ljudska prava, univerzitetski preofesor i pesnik, a na mestu predsednika Republike Irske je od 2011. godine.
Mlađe generacije političara na najvažnijim državnim funkcijama
Serdar Berdimuhamedov (42) je političar koji je u martu 2022. godine otpočeo treći uzastopni mandat predsednika Turkmenistana. Berdimuhamedov je ranije bio na nekoliko drugih pozicija u vladi svog oca, dugogodišnjeg autoritarnog vladara Turkmenistana. Otac i sin su 2022. godine sklopili sporazum o podeli vlasti, kojim zajednički vladaju u Turkmenistanu.
Dvojica mladih političara dolaze iz susedne Crne Gore. Na mesto predsednika 2023. godine došao je tridesetosmogodišnji Jakov Milanović. Iste godine za mandatara za sastav crnogorske Vlade izabran je Milojko Spajić (37).
Gabriel Borić (39) aktuelni predsednik Čilea, hrvatskog porekla, imao je samo 35 godina kada je pobedio na predsedničkim izborima održanim 2021. godine.
Najib Bukele (42) je salvadorski političar i biznismen koji je 43. predsednik Salvadora, od juna 2019. On je prvi predsednik Salvadora od 1984. koji nije izabran za kandidata jedne od dve glavne političke stranke u zemlji.
(EUpravo zato.rs)
