Evropski parlament objavio je danas svoj poslednji Eurobarometar uoči junskih izbora. Rezultati sadrže odgovore 26.411 anketiranih, a istraživanja menadžerima kampanje pružaju dobar uvid raspoloženja javnosti u nedeljama pre izbora.
Korak 1 - Fokus na ključna pitanja
Iako ne postoji "glavno pitanje", teme koje su identifikovane kao one kojima treba dati prioritet u celoj Evropskoj uniji su borba protiv siromaštva i socijalne isključenosti, javno zdravlje, podrška ekonomiji i otvaranje novih radnih mesta, odbrana i bezbednost.
Tipično polarizirajuća pitanja kao što su rodna ravnopravnost, inkluzija i različitost, kao i humanitarna pomoć i razvojna pomoć nalaze se na dnu spiska prioriteta sa svega 2 i 3 odsto ispitanika koji su ova pitanja rangirali kao najvažnija.
Slično tome, teme kao što su prava potrošača i digitalizacija evropske privrede i društva nisu uspele da zaokupe javnost.
Zanimljivo je da tema migracije i azila, koja je ranije bila među prvih 10, nije toliko važna kao što se očekivalo. Samo 8 odsto je pitanje migracija navelo kao propritetno, a tek četvrtina ga je spomenula kao jedan od prioriteta.
Korak 2 - Uverite se da su to ključna pitanja za vaše glasače!
Na glavne teme kampanje u velikoj meri utiču prilike u pojedinačnim državama.
Možda nije slučajno što su zemlje na "istočnom frontu" EU najviše zabrinute za odbranu i bezbednost bloka. Istom analogijom, migracije i azil su ključna pitanja na Kipru i Malti.
Pored toga, to koju temu izabrati kao noseću temu kampanje zavisi i od generacije kojoj se obraćate.
Za generacije X, bejbi bumere i ljude rođene pre 1946. godine, odbrana i bezbednost EU su na prvom mestu.
S druge strane, milenijalci daju prioritet ekonomiji i otvaranju novih radnih mesta, a generacija Z je fokusirana na borbu protiv klimatskih promena.
Korak 3 - Izlaznost
Podaci Eurobarometra pokazuju da je manje od 60 odsto Evropljana zainteresovano za predstojeće evropske parlamentarne izbore. To može zvučati kao malo, ali u odnosu na anketu rađenu pre izbora 2019. godine, kada je taj procenat bio manje od 50, ovo je veliki uspeh.
Osim toga, ovo je prvi Eurobarometar od 2011. u kojem više građana EU ima pozitivnu sliku o Evropskom parlamentu nego onih koji su neutralni ili uzdržani.
Sedamdeset i jedan odsto Evropljana kaže da će verovatno glasati u junu, što je 10 odsto više od onih koji su rekli da će glasati 2019. (iako je samo 51 odsto na kraju to uradilo).
Uprkos niskoj izlaznosti koja prati parlamentarne izbore (iako je poslednjih godina u porastu), predsednica parlamenta Roberta Metsola zauzela je optimističan stav rekavši da su "Evropljani svesni da su ulozi veliki".
Imajući u vidu da su podaci ove ankete pretežno iz februara, trenutne globalne krize mogle bi da utiču na izbore više nego što je to bio slučaj prethodnih godina.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
