Birači će u nedelju, 23. februara izaći na birališta kako bi odlučili o sledećem lideru nemačke vlade.
Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja lista Politiko, demohrišćani desnog centra (CDU/CSU) i dalje su lideri, pa prema anketama dobijaju podršku od 29 odsto, a za njima sledi krajnje desničarska stranka - Alternativa za Nemačku (AfD) sa 21 odsto.
Socijaldemokratska partija (SPD) kancelara Olafa Šolca je na trećem mestu sa 16 odsto, dok su Zeleni sa 13 odsto. Stranka krajnje levice i Alijansa Sahra Vagenkneht (BSV) imaju 6% i 5%.
Ako je anketa tačna, potencijalni ishod bi mogao biti koalicija CDU sa SPD-om ili Zelenima, pošto nijedna stranka verovatno neće dobiti dovoljno glasova da sama formira vladu.
Ključna pitanja sa kojima će se suočiti nova koalicija vladajuće stranke usredsređena su na ograničenje nemačkog duga, imigraciju i klimatske promene.
Reforma nemačkog "razbijanja duga"
Nemačka ekonomija nazaduje drugu godinu zaredom 2024. zbog strukturnih ekonomskih problema.
Rastuće cene energije opteretile su njene proizvodne aktivnosti od ruske invazije na Ukrajinu 2022. Sve veći troškovi života, intenzivnija migracija i propisi o zelenoj energiji izazvali su nezadovoljstvo javnosti i preduzeća, što je zahtevalo reforme u ovim ključnim politikama.
Prva tačka dnevnog reda kojom se očekuje da će se pozabaviti nova vlada je reforma nemačkog "razduživanja", fiskalnog pravila usvojenog 2009. godine koje ograničava zaduživanje države kontrolisanjem budžetskog deficita na 0,35% bruto domaćeg proizvoda zemlje.
Kancelar Olaf Šolc i Zeleni pozvali su na povećanje nivoa duga, jer postoji manjak od 25 milijardi evra u budžetu za 2025. Međutim, njegov koalicioni partner, FDP, odbio je predlog, što je dovelo do kolapsa vlade. Šolc je tvrdio da je odnos duga Nemačke prema BDP-u daleko niži od drugih razvijenih ekonomija, kao što su SAD, Velika Britanija, Italija i Francuska, koje su sve premašile 100% odnos duga prema BDP-u.
Pored toga, Nemačka se suočava sa pritiskom NATO-a i američkog predsednika Donalda Trampa da poveća svoje izdatke za odbranu.
Bundestag je odobrio poseban fond od 100 milijardi evra za vojnu potrošnju, a sadašnji vladin budžet će morati da se poveća na 3,6% BDP-a da bi se ispunio cilj NATO-a.
Lider CDU-a, Fridrih Merc, više voli da zadrži smanjenje duga i zalaže se za smanjenje socijalnih davanja i smanjenje broja zaposlenih u vladi.
Kontroverzno, on takođe podržava smanjenje poreza, što bi smanjilo i državni prihod.
Merc je izrazio spremnost da pregovara o uslovima za smanjenje vladinih subvencija, a potencijalni ishod mogao bi biti povećanje državnog duga uz istovremeno smanjenje poreza i socijalne potrošnje.
Ilegalna imigracija i tranzicija zelene energije
Koalicija vladajuće stranke baviće se ilegalnom imigracijom i istovremeno podsticati legalnu migraciju kvalifikovanih radnika.
Merc je u svojoj kampanji pozvao na stroža pravila o migracijama, a Šolc i Zelena partija takođe su se zalagali za deportaciju ilegalnih migranata.
Što se tiče klimatskih ciljeva EU, nova koalicija vladajuće stranke mogla bi da izazove ekonomski uticaj visokih troškova zelene energije na Nemačku.
Autoindustrija ove zemlje suočava se sa višestrukim uskim grlima rasta, uključujući visoku inflaciju, rastuće troškove ispunjavanja zelenih tranzicionih ciljeva i intenziviranje konkurencije u inostranstvu.
Lider CDU kritikovao je nemačku klimatsku politiku, nazivajući vetroturbine "ružnim" i ukazujući na potencijalnu promenu regulative o zelenoj energiji. Ovo bi moglo dovesti do prilagođavanja vremenskog okvira za postizanje klimatskih ciljeva i fleksibilnijeg pristupa tradicionalnim izvorima energije.
Potencijalna tržišna reakcija
DAKS je u više navrata dostizao nove maksimume tokom februara, a deonice odbrane su vodile veliki rast usred mirovnih pregovora o okončanju rata u Ukrajini.
Nemačka tržišta akcija će verovatno nastaviti ovaj trend, jer bi koalicija predvođena CDU-om mogla da podstakne buđenje tržišta u kratkom roku. Prvo, izborni rezultat će dati sigurnost. Drugo, predložene promene politike su pro-ekonomski rast, što podstiče optimizam u pogledu ekonomskih izgleda zemlje.
Evro bi takođe mogao da ojača, jer bi stabilizujuća ekonomija mogla privući investitore u nemačke državne obveznice, povećavajući prinose obveznica.
Međutim, produženi postizborni pregovori mogu umanjiti investiciona raspoloženja i izvršiti pritisak na berze i evro.
"Za evro, najznačajniji rizik je da se koalicioni pregovori produže, sa tipičnom korelacijom između povećane političke neizvesnosti i slabije valute", napisao je u belešci Majkl Braun, viši istraživač u Peperstonu u Londonu.
Na kraju krajeva, kretanja na evropskim berzama i valuti prvenstveno su vođena spoljnim faktorima, posebno dešavanjima u SAD, pa će svaka reakcija tržišta verovatno biti kratkotrajna.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
