Nemački građani izlaze na birališta u nedelju nakon neočekivano kratke izborne kampanje koju je obeležila žestoka debata o imigraciji, bezbednosti i lošim ekonomskim prognozama.
Lider najveće opozicione stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) desnog centra, Fridrih Merc, ima velike izglede da postane sledeći kancelar zemlje.
Sa procenjenih 30% glasova na koje može da računa, Merc je nagovestio da će biti otvoren za formiranje koalicije sa Socijaldemokratama (SPD) sadašnjeg kancelara Olafa Šolca ili sa Zelenima.
Bez obzira ko to bio, novi kancelar će se suočiti ne samo sa promenljivom spoljnopolitičkom klimom, već i sa javnošću kod kuće zabrinutom zbog pet ključnih pitanja, navodi se u Galupovom izveštaju u koji je Euronews imao uvid.
Duboko nezadovoljstvo životnim standardom
Nemci su sada više nezadovoljni svojim životnim standardom nego u bilo kom drugom periodu od finansijske krize 2008 pa naovamo.
Procenat Nemaca koji su rekli da im se finansijska situacija popravlja naglo je opao sa 42% u 2023. na 27% u 2024, prema Galupu. Njihovo nezadovoljstvo donosi im mesto među najmanje optimističnim po pitanju svog životnog standarda u Evropskoj uniji, zajedno sa Austrijom i Grčkom.
Njihova loša očekivanja su u skladu sa predviđanjima stručnjaka za nemačku ekonomiju, koja se smanjila drugu godinu zaredom 2024. Nemačka, nekada ekonomska sila, predviđa se da će biti najslabija u bloku 2025. godine.
Političari iz celog političkog spektra sada razmišljaju o opcijama i politikama koje bi mogle izvući Nemačku iz njenog ekonomskog pada, uključujući smanjenje prekomerne birokratije i snižavanje visokih cena električne energije.
Stambena kriza
Nezadovoljstvo pristupačnim stanovanjem postepeno je raslo u poslednjih 15 godina, pri čemu su Nemci ravnomerno podeljeni i zadovoljni i nezadovoljni dostupnošću pristupačnog stanovanja u svom lokalnom području po prvi put od 2006. godine.
Nemci nisu sami u Evropi koji postaju sve više frustrirani nedostatkom pristupačnog stanovanja, ali Galup primećuje da je pad zadovoljstva u Nemačkoj posebno oštar - sa 73% u 2010. na 47% u 2024. godini.
Vlada zaostaje u svojim ambicioznim naporima da izgradi 400.000 novih pristupačnih kuća godišnje, opterećena visokim kamatama i troškovima izgradnje. Problem je posebno uočljiv u velikim gradovima, kao što je Berlin, gde je konkurencija na tržištu nekretnina izazvala skok cena u poređenju sa decenijom ranije.
Prekaljeni stavovi prema migrantima
Niz napada u kojima je osumnjičeni bio imigrant gurnuo je imigracionu politiku u prvi plan nemačke predizborne kampanje.
Merc je izazvao kontroverzu pristankom da radi sa krajnje desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD) na uvođenju mera za pooštravanje migracione politike kroz parlament. Većina partija se, međutim, pomerila udesno i obećala strožu kontrolu imigracije.
Njihova politika odgovara izgledima javnosti, a Galup je otkrio da je prihvatanje migranata od strane Nemaca fluktuiralo poslednjih godina, ali je palo 2023.
Od nekoliko velikih evropskih ekonomija, uključujući Francusku i Italiju, Nemačka je jedina zemlja u kojoj je prihvatanje migranata znatno niže nego 2016, godinu dana nakon što je vlada prihvatila hiljade tražilaca azila.
Manje vere u vladu
Iako je poverenje Nemaca u institucije poput vojske i pravosudnog sistema bilo stabilno poslednjih nekoliko godina, njihovo poverenje u nacionalnu vladu je palo na najnižu tačku u poslednjih deset godina.
Nemačka je dosledno nadmašila ostatak Evrope po poverenju u vladu. Međutim, ove godine poverenje javnosti u vladu više nije izuzetno i sada dostiže samo 50% u 2024.
Nasuprot tome, poverenje u vladu bivše kancelarke Angele Merkel u njenoj pretposlednjoj godini kao lidera bilo je 65%.
Pad vere u vladu poklapa se sa kolapsom Šolcove žestoke tropartijske koalicije, koja se na spektakularan način raspala u novembru nakon što je Šolc smenio svog ministra finansija Kristijana Lindnera.
Više vođstva
Imidž nemačkog rukovodstva je pogođen kod kuće, kao i kod ostalih Evropljana, sa primetnim padom sa 60% na 54% samo u poslednjih 12 meseci.
Slovenija, Norveška i Finska su posebno skeptične prema nemačkom liderstvu, sa rejtingom odobravanja koji je pao za najmanje 10 odsto od 2023. godine.
Merc je istakao da je predložio vraćanje Nemačke na čelo mesto u EU, rekavši na panel diskusiji proteklog vikenda da je "voljan" da vrati ono što su saveznici rekli da je nedostatak nemačkog vođstva u bloku.
"Vidim da je Nemačka na strateškoj poziciji u centru Evrope, da toliko toga u Evropi zavisi od Nemačke", kazao je Merc.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
