Kada je britanski premijer Riši Sunak krajem maja iznenada raspisao vanredne parlamentarne izbore, kampanja je vrtoglavo krenula i veoma brzo bila obeležena gafovima i političkim skandalima.
Politički analitičari i predizborne ankete pokazuju da bi opoziciona Laburistička partija mogla da zbaci konzervativce sa trona, na kome se nalaze već 14 godina.
Tu je i desničarsko-populistička partija Reformišimo Ujedinjeno Kraljevstvo Najdžela Faraža, jednog od predvodnika Bregzita.
Britanski glasači će sutra birati svoje predstavnike, a mi vam donosimo kratak pregled najvažnijih stvari o tom izbornom danu.
Kako izgledaju izbori u Velikoj Britaniji?
Parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji se održavaju u četvrtak, 4. jula, od 7 ujutru do 22 sata.
Registrovani glasači iz 650 izbornih jedinica će glasati za željene predstavnike.
Kandidat koji osvoji najviše glasova postaje član parlamenta u toj izbornoj jedinici, nevezano za to da li je osigurao 50 odsto glasova.
Taj sistem FPTP (first-past-the-post) se razlikuje od sistema proporcionalne zastupljenosti koji koristi većina zemalja Evropske unije ili od onog koji praktikuju Francuzi (prva runda je održana 30. juna, a drugi krug glasanja će uslediti 7. jula), prema kome se odlazi u drugi krug ukoliko niko od kandidata ne osvoji dovoljan broj glasova.
U sistemu proporcionalne zastupljenosti se poslanička mesta raspodeljuju na osnovu broja glasova koje su partije uspele da dobiju.
Čim se zatvore biračka mesta u Velikoj Britaniji, glasovi se prebrojavaju, a poslanici sa najvećim brojem glasova u svakoj izbornoj jedinici će biti proglašeni pobednicima do ranih jutarnjih časova 5. jula.
Ukoliko politička stranka osvoji većinu mesta, kao što se očekuje da će to učiniti laburisti, njihov lider postaje premijer, a drugoplasirani obično dobija titulu vođe opozicije.
U trenutnoj raspodeli snaga Kir Starmer je na čelu laburista, a Riši Sunak predvodi Konzervativnu stranku.
Ukoliko nijedna ne osvoji većinu, najveća stranka može da osnuje koaliciju sa drugim partijama.
Zašto su izbori baš 4. jula?
Opšti parlamentarni izbori se u Velikoj Britaniji ne mogu održavati u razmaku većem od pet godina.
Poslednji parlamentarni izbori su održani u decembru 2019. što znači da je Sunak imao rok do narednog decembra da raspiše novo glasanje.
Kada je odlučio da to učini 22. maja, bilo je to pravo iznenađenje.
Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Stretklajdu, Džon Kurtis, rekao je za Al Džaziru da ostaje misterija zašto se odlučio na iznenadni potez i da je to verovatno poznato samo njegovom uskom krugu ljudi.
Prema jednoj teoriji, možda su konzervativci osetili da se ekonomska prognoza neće popraviti do kraja godine.
Druga mogućnost je da vladajuća partija nije bila ubeđena da će uspeti da zadrži migrante koji u rekordnom roku prelaze iz Francuske ka Britaniji.
Migracije su goruće pitanje u mnogim zemljama, pa tako i u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je predstavljen kontroverzni plan da se tražioci azila šalju u Ruandu.
Kakav će biti ishod izbora u Britaniji?
Prema poslednjim anketama, laburisti su jasni favoriti.
Konzervativci imaju rekordno niske rezultate, a u određenim izbornim jedinicama će im glavni rival biti stranka Reformišimo UK.
Procenjuje se da izlaznost neće biti velika i da glasači nisu mnogo zainteresovani za ovaj izborni ciklus, pogotovo jer su podjednako razočarani najvećim partijama koje tradicionalno dominiraju britanskom politikom.
Rast podrške laburistima se pre može tumačiti kao rezultat "implozije konzervativaca" nego što su predstavili neku uverljivu politiku.
Dobijanje više od 100 mesta u parlamentu će biti dobro za Konzervativnu stranku, a to će biti drastičan pad sa 365 mesta.
Zašto se konzervativci loše kotiraju?
Konzervativci su 2019. ubedljivo pobedili na izborima, ali od tada se muče da zadobiju poverenje glasača pogotovo nakon lokdauna. Tada su važila stroga pravila, a brojni političari, predvođeni tadašnjim premijerom Borisom Džonsonom, organizovali su brojne žurke i na kojima su konzumirali alkohol.
"Partigejt" je na kraju doveo i do Džonsonove ostavke 2022. godine.
Zamenila ga je Liz Tras koja se nije proslavila i ušla je u istoriju sa najkraćim mandatom od svega šest nedelja.
Jedan od poslednjih skandala u nizu se dogodio nedavno kada je otkriveno da su se dva kandidata Konzervativne stranke kladila na julske izbore, tri dana pre nego što ih je Sunak raspisao posle čega su uklonjeni sa lista.
(EUpravo Zato/Al Jazeera)
