Moldavija dobila evropski vetar u leđa: Samit u Kišinjevu najavio otvaranje pregovora i rekordnu pomoć

Samit EU–Moldavija, održan 4. jula 2025. u Kišinjevu, označio je istorijski trenutak u odnosima između Evropske unije i Moldavije. Predsednici António Košta, Ursula fon der Lajen i Maja Sandu istakli su strateški značaj evropske budućnosti Moldavije i njenog puta ka članstvu u EU. Lideri su potvrdili nepokolebljivu podršku Moldaviji u svetlu ruskih hibridnih napada i rata u Ukrajini, naglasivši važnost bezbednosti, reformi i ekonomskog razvoja.

· Ruska vojna agresija na Ukrajinu

Lideri EU ponovili su svoju nepokolebljivu podršku suverenitetu, bezbednosti i otpornosti Moldavije, u svetlu posledica tekućeg rata agresije Rusije protiv Ukrajine i nastavljenih hibridnih napada na Moldaviju. Moldavija i EU sarađuju bliskije nego ikada, politički i ekonomski, suočene sa sve većim bezbednosnim pretnjama koje dolaze iz Rusije.

Lideri su osudili ruske hibridne napade usmerene na potkopavanje demokratskih izbora u Moldaviji i razgovarali o merama za jačanje otpornosti Moldavije, uključujući podizanje javne svesti o konkretnim koristima pomoći EU i evropske integracije, podršku digitalnoj transformaciji i sajber bezbednosti, uključujući timove za brzi sajber odgovor.

· Podrška EU i članstvu

Od početka ruske agresije na Ukrajinu, EU je pomogla Moldaviji u više oblasti, uključujući humanitarnu pomoć, bezbednost i odbranu, upravljanje granicama, privremene mere liberalizacije trgovine i sinhronizaciju elektroenergetskih mreža. 

EU je ponovo potvrdila svoju posvećenost podršci Moldaviji na njenom evropskom putu i pozdravila napredak postignut u reformama, uprkos izazovima izazvanim spoljnim faktorima. 

Lideri se raduju narednim koracima u procesu pristupanja Moldavije, počevši od otvaranja pregovaračkih klastera, sa početkom u klasteru "osnovne vrednosti", čim budu ispunjeni svi uslovi.

· Agenda reformi

EU je pohvalila napore Moldavije u sprovođenju reformi usmerenih na jačanje vladavine prava, osnovnih prava i borbe protiv organizovanog kriminala.

Zajednički je istaknuta važnost nezavisnog, jakog i nepristrasnog pravosuđa za demokratsku transformaciju i evropski put Moldavije.

Moldavija je potvrdila svoju odlučnost da nastavi reforme i izgradi pravosudni sistem koji funkcioniše za sve građane. EU će nastaviti da pruža podršku u tom procesu.

· Plan rasta za Moldaviju

Kako bi podržala integraciju Moldavije u EU, EU obezbeđuje do 1,9 milijardi evra za period 2025–2027. kroz novi Plan rasta za Moldaviju. Ovo je najveći paket finansijske pomoći EU za Moldaviju od sticanja nezavisnosti, i dolazi kao dopuna postojećoj pomoći.

Lideri su pozdravili isplatu 270 miliona evra predfinansiranja iz Fonda za reforme i rast.

Plan se zasniva na tri međusobno povezana cilja - ubrzanje socio-ekonomskih i osnovnih reformi, usklađenih sa evropskim putem Moldavije, poboljšanje pristupa moldavskih preduzeća i građana jedinstvenom tržištu EU, kroz dublju trgovinsku integraciju i povećanje finansijske podrške reformama kroz isplate povezane s konkretnim napretkom

· Trgovina

EU je najveći trgovinski partner i izvozno tržište Moldavije, što doprinosi rastu, otvaranju radnih mesta i podizanju standarda. Lideri su potvrdili značaj sporazuma o pridruživanju koji je na snazi od 1. jula 2016, a omogućava Moldaviji pristup dubljoj i obuhvatnijoj zoni slobodne trgovine sa EU.

Ovaj sistem ukida carine za većinu proizvoda, omogućava širok uzajamni pristup uslugama, a postignut je i dogovor da se privremene mere liberalizacije trgovine (iz 2023) pretoče u trajne mere, čim to bude moguće.

· Bezbednost i odbrana

Lideri su pozdravili produbljivanje bezbednosne i odbrambene saradnje u okviru Partnerstva za bezbednost i odbranu između EU i Moldavije – prvog takvog sporazuma EU sa trećom državom.

Od 2021. do 2025. EU je obezbedila 197 miliona evra kroz Evropski mirovni fond za modernizaciju oružanih snaga Moldavije. Kroz Misiju partnerstva EU u Moldaviji, Unija pomaže u jačanju kapaciteta u oblastima upravljanja krizama, sajber bezbednosti i borbi protiv dezinformacija.

· Energija

Lideri su pohvalili napredak Moldavije u oblasti energetske bezbednosti i smanjenju zavisnosti od ruskih isporuka. Snažno su osudili rusko "oružavanje" energije s ciljem destabilizacije Moldavije i pozvali Kišinjev da nastavi reforme energetskog tržišta. EU će nastaviti da podržava Moldaviju u postizanju energetske efikasnosti, diverzifikacije i povezivanja s evropskim tržištem.

Mreže Moldavije i Ukrajine sinhronizovane su sa kontinentalnom elektroenergetskom mrežom Evrope 16. marta 2022.

· Digitalizacija i kontakti među ljudima

Razgovaralo se i o saradnji u oblasti digitalne politike, uključujući pristupanje Moldavije EU zoni "roming kao kod kuće", primenu Zakona o digitalnim uslugama EU i pokretanje inicijative WIFI4Moldova.

EU je spremna da podrži učešće Moldavije u programima kao što su Kreativna Evropa, Erasmus+, Evropska garancija za decu i Unija veština.

Izjave EU zvaničnika i predsednice Moldavije

Predsednica Moldavije, Maja Sandu, rekla je na konferenciji nakon samita da "postoje dva scenarija za pristupanje Moldavije EU, s Pridnjestrovljem (separatističkom regijom) i bez njega". Kao najbolji scenario ocenila je reintegraciju Pridnjestrovlja s maticom državom i punopravno članstvo cele Moldavije u EU, poručivši da rade na tome.

Istovremeno, nije isključila ni drugi scenario, prema kojem bi desna obala Dnjestra, kojom upravlja moldavska vlada, mogla da se integriše u EU pre leve obale, gde se nalazi Pridnjestrovlje. Kako je objasnila, prisustvo ruskih trupa u toj separatističkoj regiji predstavlja "ozbiljnu prepreku" njenoj reintegraciji, ali, po njenom mišljenju, to ne bi smelo da zaustavi evropski put ostatka zemlje.

"Ne želimo da Rusija ima pravo veta nad našim procesom integracije u EU. (…) Rusija ne želi da Moldavija postane deo evropske porodice, da ojača svoju demokratiju i suverenitet", rekla je Sandu.

U ime EU na samitu u Kišinjevu govorili su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji su istakli da bi takozvani prvi klaster pregovora o pristupanju Moldavije trebalo da se otvori što je pre moguće.

Evropska komisija je prethodno priznala da su Moldavija i Ukrajina ispunile uslove kroz sprovedene reforme. Međutim, otvaranje svakog klastera zahteva jednoglasnu saglasnost država članica, a Mađarska se ne slaže s napretkom u pregovorima s Ukrajinom. To efektivno blokira i Moldaviju, s obzirom na to da su procesi pristupanja ove dve zemlje objedinjeni.

Pored pitanja pregovora o članstvu, značajna tema samita bila je i finansijska podrška EU Moldaviji. Fon der Lajen je najavila isplatu prve tranše od 270 miliona evra iz paketa vrednog 1,9 milijardi evra u okviru "plana rasta", što predstavlja najveći program podrške EU Moldaviji u njenoj istoriji. Prva sredstva biće usmerena, između ostalog, na izgradnju bolnice i unapređenje sistema grejanja u zemlji koja i dalje u velikoj meri zavisi od ruskog gasa.

(EUpravo zato.rs)