Moldavija želi da pretekne Ukrajinu na svom putu ka članstvu u EU, što Briselu predstavlja dilemu: kako nagraditi napredak Kišinjeva u reformama, a da se pri tome ne otuđi Kijev. Moldavija će u petak biti domaćin svog prvog samita sa EU – simbolična prekretnica koja ističe ubrzano približavanje zemlje Briselu.
"Samit odnosi našu saradnju na potpuno novi nivo i potvrđuje strateški značaj Moldavije za EU", rekla je zamenica premijera Moldavije, Kristina Gerasimov, za Euractiv u Briselu.
Očekuje se da će jedan od ključnih rezultata samita biti uključivanje Moldavije u politiku Evropske unije o romingu, kao i odobravanje brzog predfinansiranja iz Plana rasta EU i sredstava za infrastrukturne projekte, prema nacrtu deklaracije samita koji je Euractiv imao uvid. Ipak, iza svečane atmosfere stoji teško političko pitanje: može li Moldavija napredovati samostalno, razbijajući dosadašnji tandem sa Ukrajinom, otkako su obe zemlje dobile status kandidata 2022. godine?
Ostavljanje Ukrajine "iza"?
Gerasimov je poručila da, što se tiče pristupanja, samit pomaže u izgradnji zamaha za nastavak pregovora, pokazujući političku volju i napredak u reformama. Mađarski premijer Viktor Orban bio je izričit kada je reč o Ukrajini – ona neće ući u EU dok je on na vlasti. Krajnje šanse obe zemlje ostaju podložne vetu Budimpešte, koja ima moć da zaustavi proces pristupanja EU.
Prema najnovijem nacrtu deklaracije, koji je Euractiv video, Brisel izgleda spreman da dozvoli Moldaviji da napravi određeni iskorak. Samit bi mogao doneti obećanje o otvaranju pregovora o tzv. "osnovnom klasteru" – paketu reformi koji obuhvata vladavinu prava, pravosuđe i borbu protiv korupcije, koje zemlje moraju sprovesti pre usklađivanja sa pravnom tekovinom EU u drugim oblastima.
Međutim, jezik deklaracije je primetno ublažen, prema rečima zvaničnika EU. Ranija verzija je predviđala otvaranje svih šest klastera pregovora, ali je ta formulacija uklonjena, što odražava opreznost među članicama EU koje ne žele da žure.
Zvanično, dve zemlje nisu vezane zajedno – za razliku od Severne Makedonije i Albanije u prošlosti, koje nisu mogle napredovati jedna bez druge dok EU lideri nisu ukinuli to pravilo.
Kijev i Kišinjev su napravili samo politički pakt o međusobnoj podršci i zajedničkom sprovođenju reformi. Međutim, to nije pravno obavezujuće. Zabrinutost zbog percepcije da se Ukrajina "ostavlja iza", i to dok je još u ratu, dovela je do kontradiktornih poruka iz Brisela, uključujući i od komesarke za proširenje Marte Kos.
"Mnogi smatraju da ne možemo stvoriti utisak da ostavljamo Ukrajinu po strani, posebno ne sada kada sprovode reforme pod najtežim ratnim uslovima", rekao je diplomata EU.
Ni Danska, koja je upravo preuzela šestomesečno predsedavanje EU, još uvek nije sigurna kada će biti moguće krenuti u sledeće korake procesa pristupanja.
Za predsednicu Moldavije, Maju Sandu, čak i delimičan napredak bi bio politička pobeda. Članstvo u EU uživa veliku podršku među građanima, a Sandu je izgradila svoju političku karijeru na približavanju zemlje Briselu. Njena proevropska platforma donela joj je reizbor i pobedu na referendumu o članstvu u EU prošle jeseni, uprkos navodnom ruskom mešanju u izbore.
Rusko uplitanje moglo bi se ponoviti i na parlamentarnim izborima u Moldaviji u septembru. Očekuje se da će deklaracija samita snažno osuditi "uporne hibridne pretnje" Moskve, od energetskog ucjenjivanja do dezinformacionih kampanja usmerenih na destabilizaciju moldavske demokratije.
Takođe će pozvati Rusiju da povuče svoje trupe iz proruske separatističke oblasti Pridnjestrovlje, gde Moskva održava vojno prisustvo još od 1990-ih.
"Već sada vidimo pokušaje [Rusije] da umanje značaj samita i našeg angažmana vodi se sveobuhvatan informativni rat protiv Moldavije, a strategija je prilično jasna", rekao je zvaničnik EU.
Kroz ovaj samit, "EU želi da pokaže građanima Moldavije, ali i onima koji pokušavaju da potkopaju njihove izbore, da je EU uz njih, da podržava Moldaviju i da ona nije sama", dodao je drugi zvaničnik EU.
(EUpravo zato.rs)
