Pre mesec dana usvojen je Novi plan rasta za Moldaviju, po uzoru na zapadnobalkanski finansijski instrument. Budući da je upravo objavljeno istraživanje koje upoređuje planove za Zapadni Balkan i Moldaviju, u nastavku donosimo više detalja o tome.
Moldavija - od zaboravljene periferije do fokusa EU
Iako se geografski nalazi u Evropi, Moldavija je istorijski gledano bila uskraćena za formalnu evropsku perspektivu - priznanje od strane država članica EU da neka zemlja može realistično težiti ostvarivanju članstva.
Zajedno sa Ukrajinom i Gruzijom, Moldavija je dugo bila primorana da traga za alternativnim načinima povezivanja sa Evropskom unijom. To je predstavljalo oštar kontrast u odnosu na Zapadni Balkan, čija je evropska perspektiva eksplicitno potvrđena na Samitu u Solunu još 2003. godine. Ipak, situacija je počela da se menja izbijanjem rata u Ukrajini. Sledeći ukrajinski primer, moldavske vlasti su podnele zahtev za članstvo.
U iznenađujućem obrtu, EU je brzo potvrdila evropsku perspektivu za ovu dugo zanemarivanu istočnoevropsku zemlju. Moldavija je potom 2022. godine dobila evropsku perspektivu, 2023. status kandidata, a 2024. otvorila pregovore o pristupanju.
Ovakav ubrzan razvoj događaja stavio je Moldaviju u poziciju u kojoj mora da balansira između pojačanog interesa EU i svojih ograničenih administrativnih, finansijskih i političkih kapaciteta, kako bi uspešno upravljala očekivanjima. Takvim odlukama je utrla put odluka Evropskog saveta, iz 2022. godine, kojom je napravljen značajan iskorak - proces pristupanja je prilagođen usvajanjem koncepta postepene integracije. Ipak, u početku je to bio pomalo neuhvatljiv koncept, što je otvorilo debatu o njegovoj preciznoj definiciji i načinu sprovođenja.
Prva konkretna inicijativa u cilju operacionalizacije ovog koncepta bio je Novi plan rasta (NGP) za Zapadni Balkan. Inicijalno predstavljen kao okvir sa četiri stuba u junu 2023. godine, Plan je zvanično objavljen u novembru, a potom ga je u aprilu 2024. podržao i Evropski parlament i Savet EU.
Da bi NGP zaživeo, bilo je neophodno postići politički konsenzus o uvođenju principa uslovljenosti, utvrđivanju povećanih iznosa finansijske podrške (uz ravnotežu između grantova i kredita), kao i o identifikovanju oblasti u kojima bi sektorska integracija bila korisna i za EU i za zemlje kandidate.
Na osnovu ovog iskustva, Evropska komisija je u oktobru 2024. godine predložila Novi plan rasta i za Moldaviju.
Počinju veća izdvajanja, po ugledu na Zapadni Balkan
U okviru NGP za Moldaviju, ovaj pristup se najjasnije ogleda u predlogu Evropske komisije za uspostavljanje Fonda za reforme i rast (RGF) vrednog 1,8 milijardi evra, namenjenog za period od 2025. do 2027. godine.
Smatran centralnim elementom moldavskog NGP-a, ovaj fond povezuje pristup finansijskim sredstvima sa uspešnom realizacijom reformi u svim pregovaračkim klasterima, uz poseban akcenat na vladavinu prava. Po prvi put, EU će od Moldavije zahtevati da predstavi Reformsku agendu - transparentan plan koji će služiti kao osnova za procenu stepena ispunjenosti uslova i time odrediti tempo isplate sredstava iz EU budžeta.
U slučaju da predviđeni uslovi ne budu ispunjeni, Evropska komisija zadržava pravo da obustavi ili prilagodi isplate, čime se dodatno potvrđuje princip reverzibilnosti. Time se šalje jasna poruka: geopolitički interesi ne mogu nadjačati potrebu za suštinskim reformama - one ostaju srž procesa evropske integracije Moldavije.
Na prvi pogled, iznos EU pomoći koji je dodeljen Moldaviji u okviru RGF-a možda ne deluje naročito značajno, ali dublja analiza - posebno kada se uporedi sa Zapadnim Balkanom - otkriva sasvim drugačiju sliku.
Tokom tri godine, Moldavija će dobiti ukupno 285 miliona evra u grantovima, dok je za šest partnera sa Zapadnog Balkana predviđeno 1,61 milijarda evra tokom tri i po godine. Kada se uzme u obzir broj stanovnika, računica je sledeća: svaki građanin Moldavije će godišnje dobiti prosečno 38 evra, dok će građani Zapadnog Balkana dobiti 27 evra po osobi godišnje. Značaj EU pomoći Moldaviji postaje još izraženiji kada se u obzir uzmu i krediti.
Dok je za zemlje Zapadnog Balkana predviđeno ukupno 5,6 milijardi evra finansijske podrške, Moldavija će do 2027. godine primiti 1,8 milijardi evra. Međutim, raspodela po glavi stanovnika pokazuje dramatičan kontrast: prosečna godišnja pomoć na Zapadnom Balkanu iznosi 94 evra po osobi, dok u slučaju Moldavije ta cifra dostiže čak 238 evra. Ova značajna eskalacija i bespovratnih sredstava i zajmova ukazuje na to da EU sada jasno stavlja Moldaviju među prioritete svoje spoljne politike i pokušava da značajno unapredi međusobne odnose u novonastalim geopolitičkim okolnostima..
To, naravno, ne znači da je pomoć Zapadnom Balkanu beznačajna ili nedovoljna.
Kako je već objašnjeno u ranijim analizama, Novi plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja svojevrsni "dodatak" već postojećem Instrumentu za pretpristupnu pomoć (IPA). Za razliku od toga, Moldavija se suočava sa znatno dubljim ekonomskim problemima i u mnogo je lošijoj poziciji u pogledu usklađivanja sa standardima EU. Na primer, bruto domaći proizvod (BDP) po glavi stanovnika u Moldaviji 2023. godine iznosio je svega 29% proseka EU, što je znatno ispod proseka Zapadnog Balkana (39%). Kao takva, Moldavija je najgore plasirana u regionu, ako se izuzme tzv. Kosovo.
Iako je Moldavija ostvarila delimičan napredak u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, ona je i dalje u ranoj fazi pripremljenosti. Problematične su hronično niske investicije, nizak stepen radne angažovanosti, nedostatak radnih veština i široko rasprostranjena neformalna ekonomija. Dodatno, energetska ranjivost i korupcija narušavaju investicionu klimu. Čak i ako bi politički bila spremna za članstvo, ekonomski Moldavija to trenutno nije. Postepena, ali temeljna reforma biće ključna za dostizanje EU standarda. Sa ovim faktorima u vidu, razumljivo da je EU odlučila da na neki način nadoknadi prethodni manjak angažovanja prema Moldaviji kroz znatno izdašniju finansijsku podršku u ovom trenutku.
Geopolitička korekcija - NGP kao politički signal
Moldavija je decenijama bila zanemarena u evropskoj agendi.
Za razliku od Zapadnog Balkana, nikada joj nije bila eksplicitno priznata evropska perspektiva - sve do rata u Ukrajini. Tek tada je EU shvatila posledice svog pasivnog pristupa i odlučila da uključi Moldaviju u svoj geopolitički prostor. NGP predstavlja prvi ozbiljan pokušaj da se ta politička odluka pretoči u strukturnu podršku i integraciju.
Za razliku od prethodnih sporazuma koji su imali isključivo ekonomski karakter, sada postoji i politička dimenzija. Dodatno, NGP dolazi u trenutku kada se Moldavija suočava sa ruskim pokušajima destabilizacije i usled toga jedva uspeva da zadrži proevropski kurs. Stoga se može zaključiti da NGP nije samo razvojni instrument, već i geostrateški alat. On ima za cilj da Moldaviju stavi rame uz rame sa Zapadnim Balkanom, ublaži razlike i podrži na putu ka ostvarivanju punopravnog članstva.
