Reforme i put ka EU - analiza po zemljama Zapadnog Balkana: 5 učesnika u trci - ko će prvi do cilja?

Lideri Zapadnog Balkana okupili su se nedavno u Skoplju na samitu posvećenom Planu rasta za region i pitanju realnog napretku ka čanstvu u Evropskoj uniji koje je ponovo u fokusu. Zatvaranje pregovaračkog poglavlja 5 o javnim nabavkama od strane Crne Gore i najave komesarke za širenje EU Marte Kos da bi Crna Gora i Albanija mogle postati čanice i pre 2030. godine, oživljavaju diskusije o reformskim kapacitetima regiona.

Crna Gora ocenjena kao lider u regionu

Crna Gora je 29. juna 2025. zatvorila sedmo pregovaračko poglavlje, i to Poglavlje 5 - Javne nabavke. Ovim potezom dodatno je učvrstila svoju poziciju najnaprednije zemlje u regionu u pregovorima sa EU. Poljski ministar za evropske poslove Adam Šlapka izjavio je da je ovo "značajan korak napred", dok je EU naglasila da zadržava pravo da se, ukoliko bude potrebe, ponovo vrati ovom poglavlju.

Zatvaranje Poglavlja pozdravila je i komesarka za proširenje Evropske unije, Marta Kos, koja je istakla da Crna Gora ovim činom nastavlja da jača vladavinu prava i približava se članstvu u EU.

I direktor Direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo, Gert Jan Kopman čestitao je premijeru Spajiću, Vladi Crne Gore i društvu u celini, a ovaj korak ocenio kao "veliki signal celom regionu".

"Crna Gora ispunjava obaveze u skladu sa postavljenim planom. Sigurni smo da će tokom ove godine biti još međuvladinih konferencija na kojima ćemo moći zajedno da slavimo", poručio je Kopman i dodao da su sledećih nekoliko meseci ove godine ključni za završetak značajnih reformi.

Crna Gora je do sada otvorila 33 od 35 poglavlja, a sedam je privremeno zatvoreno. Najveći izazovi i dalje ostaju u oblasti vladavine prava, posebno efikasnosti pravosuđa i borbe protiv organizovanog kriminala, što su ključni kriterijumi za zatvaranje Klastera 1.

Evropska komisija je u izveštaju navela dalje potrebe za reformama izborne legislacije, depolitizacijom pravosuđa i boljom zaštitom ljudskih prava

Albanija: Brzi tehnički napredak

Albanija je, prema rečima Marte Kos, zajedno sa Crnom Gorom "najnapredniji kandidat za EU". Očekivanja su da će do septembra otvoriti sva poglavlja, dok je cilj da tehnički deo pregovora završi do 2027. godine. Reformisana pravosuđa, digitalizacija administracije i snažna javna podrška članstvu dodatno jačaju njenu poziciju.

EK ocenjuje napredak Albanije kao umereno dobar u gotovo svim poglavljima, uz pohvale za borbu protiv korupcije i napore da se sprovedu sveobuhvatne reforme u skladu sa zakonodavstvom EU.

"Evropska unija u junu otvara sva pregovaračka poglavlja sa Albanijom, što predstavlja ključni korak ka članstvu ove zemlje u evropskoj zajednici. Ovim će sva poglavlja biti otvorena. Sledeći korak biće zatvaranje poglavlja – proces koji je jednako važan kao i otvaranje", izjavila je komesarka Marta Kos najavivši prekretnicu u procesu evropskih integracija Zapadnog Balkana.

Evropska unija i Albanija otvorile su u maju novu fazu pristupnih pregovora, koja se odnosi na tzv. Klaster 3 - "Konkurentnost i inkluzivni rast". Ova etapa pregovora deo je šire strategije proširenja EU, a njen cilj je da zemlje kandidati postepeno usklađuju svoje zakonodavstvo i standarde sa onima u EU.

Klaster 3 obuhvata nekoliko važnih oblasti: ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, obrazovanje, istraživanje i inovacije, kao i politiku preduzetništva i industrije odnosno pregovaračko poglavlje 10 - digitalna transformacija i mediji, 16 - oporezivanje, 17 - ekonomska i monetarna politika, 19 - socijalna politika i zapošljavanje, 20 - preduzetnička i industrijska politika, 25 - nauka i istraživanje, 26 - obrazovanje i kultura i 29 - Carinska unija.

Što se tiče "domaćeg zadatka" za Albaniju, prema poslednjem izveštaju EK o ovoj zemlji, neophodno je završiti nezavisnu i održivu sudsku reformu, ojačati preventivne antikorupcijske sisteme, osigurati slobodu medija, sprovesti izbornu reformu po preporukama međunarodnih tela i uključiti parlament i civilno društvo u proces EU integracija

Srbija: "Status quo" usled političkih izazova

Srbija je otvorila 22 poglavlja, od kojih su samo dva privremeno zatvorena. Napredak u poslednje dve godine je spor, što EK pripisuje ograničenoj implementaciji reformi u oblasti medijskih sloboda, nezavisnosti pravosuđa i izbornih procesa. Takođe, normalizacija odnosa sa tzv. Kosovom ostaje ključna tačka u pregovorima, jer bez napretka u dijalogu, otvaranje novih poglavlja ostaje blokirano.

EU je u više navrata pozvala Srbiju da poveća usklađenost sa spoljnom politikom Unije i da konkretizuje reforme u okviru Klastera 3.

Prilikom zvanične posete Srbiji u aprilu mesecu, komesarka za proširenje Marta Kos, govorila je o tome šta je potrebno da Srbija ispuni od uslova, na putu ka EU.

"Mi sad imamo mogućnost koja se javlja jednom u generaciji da dovršimo unifikaciju Evrope. Ne radi se tu samo o proširenju. Mnoge zemlje kandidatkinje su shvatile da je neophodno sprovesti reforme brže nego što je to do sad bio slučaj. Htela bih da se isto odvija i u Srbiji, zemlji koja ima bogatu istoriju i tradiciju sa veoma vrednim i inovativnim ljudima. Mi smo prezentovali našu ponudu za srpski narod, a ona je sledeća: radite sa nama na reformama kako bi vaše članstvo bilo moguće. Radite sa nama na uspostavljanju nezavisnog pravosuđa koje može da se bori efikasno protiv korupcije. Radite sa nama na sprovođenju zakona i uspostavljanju institucija koje će omogućiti slobodne medije gde će sva mišljenja biti zastupljena. Radite sa nama da se uspostavi izborni okvir koji će obezbediti da se volja srpskog naroda čuje i da se na osnovu nje odlučuje", rekla je Kos na konferenciji.

Savet EU: Lopta je kod članica u dvorištu

Predsednik Saveta EU, Antonio Košta, proširenje je postavio kao jasan politički prioritet i lično se obavezao da će revitalizovati angažman EU prema Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju. Prilikom preuzimanja dužnosti, on je naglasio da je EU spremna da napravi konkretan napredak, ali da je ostalo na zemljama budućim članicama. Kada je reč o prijemu Srbije u evropsku porodicu, uoči zvanične Koštine posete Beogradu, iz Saveta EU čuli smo poruke u sličnom tonu.

"Zamah zavisi od spremnosti Srbije da sprovede ključne reforme (posebno u oblastima vladavine prava, izborne reforme, borbe protiv korupcije i slobode medija), normalizuje odnose sa susedima i uskladi se sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. U tom smislu, EU je spremna da pruži snažne političke signale i podršku, ali lopta je i dalje kod Srbije u dvorištu", rekli su za EUpravo zato.

"Budućnost Srbije, kao i ostalih partnera sa Zapadnog Balkanam jeste u Evropskoj uniji, i uz kontinuirani trud i posvećenost sa obe strane, ta budućnost može biti znatno bliža", preneli su Koštinu poruku.

Bosna i Hercegovina: Kandidat bez pregovora

BiH je dobila kandidatski status u decembru 2022, ali pregovori još nisu počeli. EK je u martu 2024. preporučila otvaranje pregovora, ali pod uslovom napretka u 14 prioriteta iz Mišljenja Komisije. U praksi, politička disfunkcionalnost i institucionalna blokada (posebno iz Republike Srpske) ozbiljno usporavaju napredak.

Iako su usvojeni zakoni o sukobu interesa i borbi protiv pranja novca, BiH i dalje zaostaje u reformi pravosuđa, javne uprave i izborne regulative.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas ukazala je na opasnost bilo kakvog delovanja kojim se podriva integritet, suverenitet BiH, prilikom zvanične posete Sarajevu i naglasila da politički lideri moraju raditi na premošćavanju podela, a ne na produbljivanju.

"BiH bi uz par koraka uskoro mogla i formalno otvoriti pregovore, vrata EU su otvorena, ali nema prečica. Ne postoji način da se postane članica EU bez punog poštovanja vladavine prava i poštovanja institucija koje predstavljaju državu u celini. Članstvo u EU donosi mnoge prednosti građanima. Što Bosna i Hercegovina pre bude usvajala reforme to će se pre ugasiti međunarodna supervizija", rekla je Kalas.

Severna Makedonija: Ustavna reforma kao uslov

Severna Makedonija je otvorila pregovore 2022. godine, ali napredak je uslovljen izmenom ustava radi uvršćivanja bugarske manjine. Ovaj politički uslov izazvao je duboke podele u javnosti i parlamentu, pa se formalni napredak ne nazire.

EK ipak hvali napore zemlje da se uskladi sa EU politikama, posebno u oblasti energetike i digitalne transformacije, ali politička volja ostaje glavni izazov.

Tema prijema Severne Makedonije u EU bila je i tokom sastanaka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaje Kalas, sa predstavnicima državnog vrha u Skoplju. Nakon sastanka sa premijerom Kalas je održala konferenciju za medije, gde se među pitanjima našlo i ono o deblokadi pristupanja Severne Makedonije EU.

"Jasno je da želimo da Severna Makedonija napreduje na svom evropskom putu. Znamo da postoje prepreke i razgovarali smo o tome kako ih prevazići. Zapadni Balkan je u Evropi i naš cilj je da bude integrisan u EU. Integracija Zapadnog Balkana u EU je najbolji recept za mir i bezbednost u celom regionu", izjavila je tada Kalas.

(EUpravo zato.rs)