EU podstiče Zapadni Balkan na ubrzane reforme, na samitu u Skoplju čuo se i rok: "Plan rasta je aktivan do 2027. godine"

Evropska komisija nastavlja da ulaže napore kako bi podržala zemlje Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi i pripremama za potencijalno članstvo u Evropskoj uniji, poručeno je tokom sastanka u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije, održanog 1. jula 2025. godine. Na sastanku su učestvovali evropska komesarka za proširenje Marta Kos i lideri šest zemalja regiona.

"Osnovne reforme koje tražimo nisu lake, ali korist od članstva u EU je višestruka: stabilnost, bezbednost i prosperitet za sve građane," poručila je Marta Kos.

Nova ulaganja u čistu energiju i SEPA zona

Jedna od ključnih oblasti u fokusu EU biće zelena tranzicija i čista energija. Evropska komisija najavila je mobilizaciju 487,3 miliona evra za osam novih energetskih projekata u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji. Investicije će biti usmerene na nadzemne elektroenergetske vodove, unapređenje hidroelektrana i integraciju solarne energije u nacionalne mreže.

Takođe, četiri zemlje regiona – Crna Gora, Albanija, Srbija i Severna Makedonija – već su dobile deo predfinansiranja kroz Instrument za reformu i rast i postale članice Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), što će dodatno olakšati finansijsku integraciju sa evrozonom.

Politički izazovi i osetljivi identiteti

U političkom delu razgovora, posebno je bila u fokusu Severna Makedonija. Komesarka Kos naglasila je da će EU biti spremna da otpočne pregovore o "klasteru temeljnih vrednosti" čim Skoplje sprovede još jednu ustavnu izmenu – zahtev koji dolazi iz Sofije. Bugarska, naime, već duže vreme blokira napredak Severne Makedonije u EU integracijama, tražeći dodatne ustupke u vezi sa jezičkim i istorijskim pitanjima.

Kos je istakla da je "članstvo u EU najbolji način za očuvanje nacionalnog identiteta" i naglasila da će, čim Severna Makedonija izmijeni Ustav, EU biti spremna za međuvladinu konferenciju bez dodatnih političkih uslova. Ovo je, kako se tumači, bila i suptilna kritika bugarskom stavu, slična onoj koju je uputio i predsednik Evropskog saveta António Košta još u maju.

Međutim, premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski ostao je rezervisan.

"U poslednje tri decenije izgubili smo mnoge delove svog identiteta, menjali smo i zastavu i ustav", rekao je, dodajući da "nema garancije da će ovo biti poslednji ustupak koji ćemo morati da damo" kako bi se otklonio bugarski veto.

Sledeći koraci

Na kraju skopskog sastanka, dogovoreno je da se ovakvi susreti održavaju redovno – naredni je već zakazan za jesen. Evropska komisija najavila je i objavu drugog izveštaja o sprovođenju reformskih agendi za nekoliko nedelja, što će imati ključnu ulogu u daljoj isplati sredstava iz Plana rasta, koji važi do 2027. godine. Neiskorišćena sredstva biće vraćena u budžet EU, podsetila je komesarka Kos.

Uprkos različitim stepenima napretka među zemljama regiona, opšti ton sa sastanka bio je – umereni optimizam, uz jasno podsećanje da "reforme ne smeju stati".

"Nadovezujući se na već obavljeni posao, učesnici su se složili da udvostruče reforme, potvrđujući svoju političku posvećenost i radeći na stvaranju širokog nacionalnog konsenzusa kako bi se ključne mere usvajale rigorozno i na vreme, kao i da se poboljša komunikacija i vidljivost, osiguravajući da građani i preduzeća vide konkretne koristi Plana rasta i razumeju reforme koje on donosi", navodi se u saopštenju Evropske komisije.

(EUpravo zato.rs)