Evropski savet usvojio zaključke o Zapadnom Balkanu: Šta predstavlja ovaj dokument i zašto je značajan na putu ka EU?

Evropski savet usvojio je nacrt zaključka o Zapadnom Balkanu na samitu koji se održao u Briselu, gde su lideri tokom sastanaka razgovarali o nekoliko različitih tema, među kojima se našlo i pitanje reformi regiona i napredak u procesu evrointegracija.

Samit je bila prilika da lideri razgovaraju o situaciji na Zapadnom Balkanu, posebno o podršci EU reformskim naporima partnera i njihovom evropskom putu. Iz Saveta Evrope ranije su podsetili da ova diskusija sledi nakon posete predsednika Antonija Košte regionu od 12. do 16. maja ove godine.

Na stolu je, osim proširenja EU i Zapadnog Balkana, bilo nekoliko tema, od dešavanja u Ukrajini i na Bliskom istoku, evropske odbrane i bezbednost do migracija, pripravnosti i unutrašnje bezbednosti.

Ostali zaključci Evropskog saveta

Ukrajina ostaje prioritet za lidere EU, koji suponovo izrazili čvrstu podršku, potvrdivši da je do sada obezbeđeno ukupno 158,6 milijardi evra pomoći, uključujući 59,6 milijardi evra vojne podrške. Naglasili su potrebu za dodatnom isporukom sistema protivvazdušne odbrane i municije velikog kalibra, kao i podršku ukrajinskoj odbrambenoj industriji. EU ostaje posvećena sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru, a Rusija je pozvana da odmah pristupi pregovorima i prekine neprijateljstva. Takođe je usvojen 17. paket sankcija protiv Rusije, s fokusom na energetiku i finansije, uključujući mere protiv tzv. "senke flote" tankera.

Evropski savet pozvao je na hitan prekid vatre u Gazi, oslobađanje svih talaca i omogućavanje neometane humanitarne pomoći. Izraelu je upućen poziv da ukine blokadu i omogući pristup međunarodnim organizacijama. Takođe je osuđena eskalacija nasilja na Zapadnoj obali, uključujući nasilje ekstremističkih doseljenika i ilegalnu izgradnju naselja. EU nastavlja da podržava rešenje o dve države i najavila je dalji diplomatski angažman u tom pravcu.

Lideri su naglasili da Iran nikada ne sme steći nuklearno oružje i pozvali na nastavak međunarodnih pregovora. EU je pozdravila ukidanje ekonomskih sankcija Siriji, uz poziv na političku tranziciju i zaštitu ljudskih prava. Takođe je ponovljena podrška stabilizaciji Libana i poštovanju primirja iz novembra 2024. Što se tiče Libije, ponovljen je stav da Tursko-libijski sporazum o morskim granicama krši međunarodno pravo.

Odbrana i bezbednost EU

Evropski savet potvrdio je ubrzanje svih aktivnosti za jačanje odbrambene spremnosti do 2030. godine. Usvojen je bezbednosni fond SAFE u vrednosti od 150 milijardi evra za zajedničku nabavku. Pozvane su institucije da zaključe pregovore o zakonodavnim paketima za jačanje odbrambene industrije. NATO ostaje oslonac kolektivne bezbednosti za svoje članice, dok se EU nastavlja razvijati kao komplementarna snaga.

Lideri su podržali nastavak rada na sprečavanju neregularnih migracija, jačanju povratka migranata, partnerstvu sa trećim zemljama i borbi protiv trgovine ljudima. Takođe je razmatrana evropska strategija unutrašnje bezbednosti i pozvano je na punu primenu mera protiv hibridnih pretnji, posebno onih koje dolaze iz Rusije.

Energetika i ekonomija

EU je reafirmisala cilj formiranja prave Energetske unije do 2030. i pozdravila napredak u smanjenju energetske zavisnosti. Usvojena je strategija za konkurentnost EU, uključujući jačanje jedinstvenog tržišta, digitalne transformacije i uloge evra na globalnom nivou. Lideri su pozvali na pojednostavljenje propisa kako bi se olakšao rad malih i srednjih preduzeća.

Evropski savet je podržao uvođenje evra u Bugarskoj od 1. januara 2026, nakon što je zemlja ispunila sve konvergencione kriterijume.

Koja je uloga usvojenih zaključaka?

Zaključci Evropskog saveta nisu pravno obavezujući dokumenti, ali imaju snažan politički značaj i predstavljaju strateške smernice za dalji rad institucija Evropske unije. Usvajaju ih šefovi država ili vlada zemalja članica na redovnim samitima i koriste se za definisanje zajedničkih stavova o ključnim temama kao što su spoljna politika, bezbednost, proširenje, migracije i ekonomski razvoj. Iako nemaju istu pravnu težinu kao uredbe ili direktive EU, zaključci Saveta često određuju pravac budućih politika i inicijativa.

Njihova uloga je višestruka, služe kao signal političke volje država članica, daju konkretne zadatke drugim institucijama EU, posebno Evropskoj komisiji, i usmeravaju zakonodavni i budžetski rad Saveta Evropske unije i Evropskog parlamenta. Zaključci mogu inicirati pripremu zakonodavnih predloga, međunarodnih inicijativa, programa finansiranja ili diplomatskih koraka, i često se pozivaju na njih kao osnovu za dalje institucionalno delovanje.

Iako ne stvaraju direktne pravne obaveze, zaključci služe državama članicama kao politička orijentacija u sprovođenju sopstvenih nacionalnih politika u skladu s dogovorenim evropskim ciljevima.

U tom smislu, iako pravno neobavezujući, zaključci Evropskog saveta imaju veliku težinu u funkcionisanju Unije. Njihova snaga leži u političkom autoritetu koji nose, u činjenici da odražavaju jedinstveni stav svih članica EU, i u mogućnosti da pokrenu konkretne procese i odluke unutar evropskog institucionalnog sistema.

(EUpravo zato.rs)