Evropski savet je Srbiji dao zeleno svetlo pre 12 godina: Gde smo danas na putu prijema u EU?

Na današnji dan, 2013. godine, Evropski savet je doneo odluku koja je označila prekretnicu u savremenoj političkoj istoriji Srbije – otvorio je vrata pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Ovu odluku političari su tada ocenili kao potvrdu da je Srbija, posle više od decenije tranzicije i teških reformi, uspela da uđe u novu fazu evropskih integracija. Bila je to poruka da Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu, međutim put kojim se krenulo tada pokazao je da neće biti lak niti brz.

Na samitu Evropskog saveta u Briselu, 28. juna 2013, države članice dale su zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom, uz napomenu da će prva međuvladina konferencija, kao formalni početak pregovaračkog procesa, biti održana najkasnije do januara 2014. godine – što se i dogodilo.

Tadašnji predsednik Evropskog saveta, Herman van Rompuj, ocenio je ovaj potez kao "istorijski za Balkan, ali i celu Evropu", sa čime se složila i Ketrin Ešton, tada visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Štefan File, komesar EU za proširenje poručio je tada da je pred njima "veoma ambiciozan mandat, koji uključuje sve elemente Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" kao i da "preporuke za početak pregovora potvrđuju kredibilitet evropske politike o prihvatanju novih članica."

Kako je ova odluka uticala na dalji evropski put Srbije?

Ova odluka imala je višestruki značaj - značila je političku potvrdu evropskog puta Srbije, EU je priznala napredak u reformama i dijalogu sa Prištinom. Takođe, ocenjena je kao podsticaj unutrašnjim reformama jer je Vlada dobila snažan signal da se reforme u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i ljudskih prava moraju dodatno produbiti.

Odrazila se i na region, u vidu stabilizacije - odluka je pokazala da EU ne odustaje od politike proširenja i da i druge zemlje regiona imaju šansu ako ispune uslove. Na kraju, ali ne i manje bitno, ukazala je na evropsku perspektivu kao mehanizam mira - mormalizacija odnosa sa Prištinom tretirana je kao ključni element evropskog puta.

Prva međuvladina konferencija održana je u januaru 2014, čime je proces formalno počeo. U narednim godinama Srbija je otvorila više poglavlja (od tadašnjih 35), a kasnije, 2020. godine, prešla na novu metodologiju proširenja zasnovanu na klasterima, gde se poglavlja grupišu po tematskim celinama (vladavina prava, zelena agenda, ekonomija itd.).

Reforme su se nastavile, ali nisu uvek bile ravnomerne. Iako je Srbija napravila iskorake, posebno u ekonomiji i digitalizaciji uprave, u oblasti vladavine prava, slobode medija i pravosudne nezavisnosti napredak je ocenjen kao spor i delimičan. Dijalog sa Prištinom je imao svoje faze napretka i zastoja, a regionalna situacija, kao i sve složenije međunarodne okolnosti – uključujući rat u Ukrajini – dodatno su uticale na tempo i fokus evropske politike.

Gde smo danas?

Do 2025. godine, Srbija je i dalje u procesu pristupnih pregovora, sa više otvorenih klastera, ali bez zatvaranja većine poglavlja. Poslednji klaster otvoren je 2021, a dalji napredak usporen je političkom krizom u zemlji i pogoršanjem odnosa sa EU po pitanju usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom Unije.

Stručnjaci ocenjuju da je proces zapao u stagnaciju, a sa ovim tvrdnjama donekle se složio i Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, koji je u razgovoru za naš portal ocenio da "sami sebi određujemo rokove i merila, ali ih ne ispunjavamo". Ipak, on vidi nadu u regionalnim primerima, kao što je Crna Gora, koja je "pokazala da je proširenje i dalje živo".

Odluka Evropskog saveta 28. juna 2013. ostaje istorijski važna kao trenutak kada je Srbija zvanično započela proces koji bi mogao kulminirati članstvom u Evropskoj uniji. Međutim, dvanaest godina kasnije, jasno je da evropski put nije linijski, već uslovljen stalnim političkim, institucionalnim i društvenim transformacijama. Uspori li reforme, evropski političari poručuju da Srbija rizikuje da izgubi tempo i perspektivu. Nastavi li ih dosledno i ambiciozno – može postati sledeća članica EU sa Zapadnog Balkana.

Šta sadašnji evropski lideri misle o prijemu Srbije u EU?

U poslednja tri meseca, nekoliko ključnih evropskih zvaničnika oglasilo se o statusu i perspektivi Srbije na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Njihove izjave oslikavaju aktuelnu poziciju Brisela prema Srbiji – balans između prepoznavanja napretka i insistiranja na reformama i strateškoj jasnoći.

Predsednik Evropskog saveta António Košta tokom posete Beogradu u maju 2025. poručio je da je "Srbija u potpunosti posvećena evropskom putu", ali je istakao da postoje ozbiljne rezerve zbog političkog balansiranja Beograda. Posebno je apostrofirao činjenicu da Srbija, iako istorijski neguje odnose sa Rusijom, mora jasno i glasno da osudi rusku agresiju na Ukrajinu, ako želi da napreduje ka članstvu. Košta je dodao da evropska budućnost Srbije zavisi od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas u maju je jasno poručila da Srbija mora da "donese strateški izbor između Istoka i Zapada". U svom govoru je navela da napredak na evropskom putu ne zavisi samo od tehničkih reformi, već i od političke volje da se jasno opredele prioriteti. Kalas je takođe, u izjavi za naš portal, naglasila da je i na Evropskoj uniji da se prilagodi proširenju.

"Jedna je stvar koju zahtevamo od naših zemalja kandidata, druga ono što radimo sami. Ako zemlje kandidati sprovode reforme, ali ne vide napredak jer smo mi, Evropska unija, zaglavljeni iza naših procedura i procesa donošenja odluka, onda to donosi frustraciju. Znam da je za Zapadni Balkan proces bio veoma dug, i donosi frustraciju što ljudi zaista ne vide opipljive koristi od ovoga. Ali, mogu vam reći da zaista vidim da imamo politički zamah koji treba iskoristiti", rekla je novinarki našeg portala prilikom zvanične posete Beogradu.

Komesarka EU za proširenje Marta Kos je krajem aprila u Beogradu izjavila da "bez suštinskih promena, Srbija ne može da napreduje". Posebno je naglasila potrebu za reformom pravosuđa, medijskih sloboda i izbornog zakonodavstva. Interesantno je da je Kos ukazala kako zahtevi koje EU postavlja Srbiji nisu u suprotnosti s interesima njenih građan.

Istorijat odnosa Srbije i EU nakon odluke Evropskog saveta

• 28. jun 2013. Evropski lideri na sastanku u Briselu odlučili da pregovori sa Srbijom o pristupanju Evropskoj uniji počnu najkasnije u januaru.
• 22. jul 2013. Savet EU potvrdio da je okončana ratifikacija SSP u državama članicama.
• 1. septembar 2013. SSP stupa na snagu, a PTS biva stavljen van snage.
• 21. januar 2014. U Briselu održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou. Više o procesu pregovaranja možete saznati na našem onlajn kursu "Vodič kroz pregovore Srbije i EU".
• 14. decembar 2015. U Briselu održana Druga međuvladina konferencija između Srbije i EU i otvorena dva od 35 pregovaračkih poglavlja - Poglavlje 32 o finansijskom nadzoru i Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
• 18. jul 2016. U Briselu održana Treća međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost.
• 13. decembar 2016. Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 5 i 25 doneta je na Četvrtoj međuvladinoj konferenciji u Briselu. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za poglavlje 5 Javne nabavke i poglavlje 25 Nauka i istraživanje.
• 27. februar 2017. Na Petoj međuvladinoj konferenciji u Briselu doneta je odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 20 i 26. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura.
• 20. jun 2017. Na Šestoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu doneta je odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 7 i 29. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za poglavlje 7 - Pravo intelektualne svojine i poglavlje 29 - Carinska unija.
• 26. jun 2017. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, kojim je osnovano Ministarstvo za evropske integracije. Ministarstvo je počelo sa radom danom stupanja ovog zakona na snagu, 27. juna 2017. godine, kada je i prestala da postoji Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije.
• 11. decembar 2017. Na Sedmoj međuvladinoj konferenciji u Briselu doneta je odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 6 i 30. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za poglavlje 6 - Pravo privrednih društava i poglavlje 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom.
• 25. jun 2018. Na Osmoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu doneta je odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 13 i 33. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 13 - ribarstvo i Poglavlje 33 - Finansijska i budžetska pitanja.
• 10. decembar 2018. Na Devetoj međuvladinoj konferenciji u Briselu doneta je odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 17 i 18. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika i Poglavlje 18 - Statistika.
• 27. jun 2019. Na Desetoj međuvladinoj konferenciji u Briselu doneta je odluka o otvaranju pregovaračkog poglavlja 9. Na konferenciji je predstavljena pregovaračka pozicija Srbije za Poglavlje 9 - Finansijske usluge.
• 10. decembar 2019. Na Jedanaestoj međuvladinoj konferenciji u Briselu doneta je odluka o otvaranju pregovaračkog poglavlja 4. Na konferenciji je predstavljena pregovaračka pozicija Srbije za Poglavlje 4 – Slobodno kretanje kapitala.
• 22. jun 2021. Na Dvanaestoj Međunarodnoj konferenciji, održanoj u Luksemburgu, doneta je odluka o otvaranju klastera 1 – Osnove. Konferencija predstavlja prekretnicu u pristupnim pregovorima, jer je prva koji je održana od kada je Savet odobrio revidiranu metodologiju proširenja, koja se sada primenjuje i na proces pristupanja Srbije.
• 14. decembar 2021. Na Trinaestoj Međunarodnoj konferenciji, održanoj u Briselu, doneta je odluka o otvaranju klastera 4 - "Zelena agenda" i infrastrukturno povezivanje.
• 8. novembar 2023. Evropska komisija usvojila je Plan rasta za Zapadni Balkan, dokument koji za cilj ima da integriše partnere sa Zapadnog Balkana u Jedinstveno tržište EU, unapredi regionalnu ekonomsku saradnju, produbi reforme vezane za EU, poveća pretpristupno finansiranje u cilju ubrzanja socio-ekonomskog približavanja Zapadnog Balkana EU.
• 3. oktobar 2024. Vlada Srbije usvojila je Reformsku agendu Republike Srbije, dokument čiji je cilj da ubrza pokrenute reforme u pregovorima o članstvu sa EU.

(EUpravo zato.rs)