Usklađivanje Crne Gore sa viznom politikom Evropske unije (EU) predstavlja i obavezu u okviru Agende rasta i završni kriterijum u Poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), a nedavne odluke o dodavanju novih zemalja zabrinjavajuće su i predstavljaju korak unazad. Ovo je izjavila evropska komesarka Marta Kos tokom jučerašnje rasprave o Izveštaju Evropskog parlamenta (EP) o Crnoj Gori.
"Prvo, nadam se brzom rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja koja bi omogućila privremeno zatvaranje Poglavlja 31 što je pre moguće. Usklađivanje Crne Gore sa viznom politikom EU je i obaveza u okviru plana rasta i završni kriterijum u Poglavlju 24. Nedavne odluke o dodavanju više zemalja izazivaju zabrinutost i ukazuju na nazadovanje," rekla je Kos.
Dodala je da Crna Gora mora brzo usvojiti korektivne mere kako bi obezbedila bolje usklađivanje sa viznom politikom EU. Kos je naglasila da Crna Gora ostaje lider u procesu pristupanja EU, sa svih 33 poglavlja otvorenih za pregovore, od kojih je šest privremeno zatvoreno.
"Vlada Crne Gore je u potpunosti posvećena napretku na putu ka EU, a Evropska komisija je jednako posvećena podršci ambicioznom planu Crne Gore da privremeno zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja 2026. godine," izjavila je ona.
Komesarka je podsetila da je Crna Gora prošle godine ispunila međukriterijume za Poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24, što je omogućilo formiranje okvira za zatvaranje ovih poglavlja i privremeno zatvaranje ostalih. Sada se nada zatvaranju Poglavlja 5 o javnim nabavkama kasnije ovog meseca.
Rekla je da Crna Gora mora ispuniti sve završne kriterijume u okviru poglavlja o vladavini prava kako bi završila pregovore o pristupanju, naglašavajući da temeljne vrednosti i dalje određuju tempo napretka.
Ocenila je da su ugovori sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima dominirali političkim diskursom u Crnoj Gori.
"Svoj stav sam jasno iznela u pismu predsedniku (Jakovu) Milatoviću. Jednostavno rečeno, sporazum na prvi pogled ne sadrži detaljne odredbe koje bi, same po sebi, bile protivne zakonodavstvu EU. Međutim, način na koji će sporazum biti sproveden moraće pažljivo da se prati. Transparentnost, usklađenost sa pravilima o javnim nabavkama, državnoj pomoći, izboru investitora i drugim zahtevima iz pravne tekovine EU biće od najveće važnosti," kazala je Kos i dodala da je Crna Gora pouzdan partner u spoljnoj i bezbednosnoj politici EU i da je održala stopostotnu usklađenost sa stavovima i sankcijama EU.
Šarec: Crna Gora ostaje vodeći kandidat u procesu proširenja
Izvestilac EP za Crnu Goru, Marjan Šarec, naglasio je da Crna Gora ostaje vodeći kandidat u procesu proširenja i da je uspela da održi visok nivo javne podrške za pristupanje Evropskoj uniji (EU), "koji, prema nekim istraživanjima, dostiže i 80 procenata."
Tokom rasprave o Izveštaju EP za Crnu Goru, Šarec je naglasio da su i vlast i opozicija učestvovali u donošenju zakona važnih za put ka EU u Skupštini.
"To pokazuje visok nivo svesti da je evropski put jedini put za Crnu Goru, pravi put i da nema druge alternative. Pozdravljamo sve dosadašnje napore u donošenju zakona za zatvaranje poglavlja," rekao je Šarec.
Takođe je istakao da je, uprkos privremenom obustavljanju saglasnosti hrvatske strane za Poglavlje 31, važno da bilateralni razgovori dve zemlje budu nastavljeni.
"Želeo bih da naglasim da bilateralna pitanja ne treba da zaustave proces, kao što se to nije desilo ni u slučaju poslednjeg proširenja, iako neka pitanja i dalje čekaju konačno rešenje," dodao je Šarec.
Takođe je naglasio da dosadašnji uspesi Crne Gore predstavljaju dobru osnovu za suočavanje sa budućim izazovima, kojih je mnogo i neće biti laki. Ipak, smatra da su borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, reforma pravosuđa, omogućavanje slobode medija, sprečavanje uticaja trećih zemalja, od najveće važnosti za postizanje demokratskih standarda.
Crna Gora definira zaštitu životne sredine kao ustavnu kategoriju, što je za pohvalu, ali s druge strane zahteva konkretne akcije, navodi Šarec.
Naglašava da reforma izbornog zakonodavstva mora biti među prioritetima, jer česti izbori u različitim opštinama parališu rad i lokalnih zajednica i države u celini.
"Lokalni izbori moraju se održavati istog dana u celoj zemlji. Lokalne vlasti moraju biti konstituisane odmah nakon izbora. Crna Gora je mala zemlja i to znači da izborna kampanja u jednoj opštini postaje nacionalno pitanje. To dovodi do toga da se politika bavi sama sobom, umesto važnim pitanjima," rekao je.
Razvoj Crne Gore, prema rečima izvestioca EP za Crnu Goru, biće dodatno podstaknut isplatom avansnog plaćanja iz Plana rasta i razvoja Evropske komisije u iznosu od preko 26 miliona evra, zajedno sa izdašnim sredstvima od preko 100 miliona evra iz programa IPA 3, što će omogućiti sprovođenje novih projekata.
(EUpravo zato.rs)
