Na sednici Evropskog parlamenta održanoj 14. januara, poslanici su razmatrali reforme koje su sprovedene u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Gruziji, Moldaviji, Ukrajini i Turskoj, a Marta Kos je po prvi put, u ulozi komesarke za proširenje, učestvovala u proceni trenutnog stanja i perspektiva tih zemalja.
Ova debata dolazi nakon što je Evropska komisija 30. oktobra 2024. godine usvojila Paket za proširenje za 2024. godinu, koji pruža detaljnu procenu i preporuke za dalje korake na evropskom putu ovih zemalja.
Komesarka za proširenje i susedstvo Marta Kos u uvodnoj reči navela je da je napredak zemalja koje su u procesu pregovora za pridruživanje EU generalno veliki i vidljiv, ali i da ima zemalja koje su u ovom procesu nazadovale.
Ona je naglasila da je proces proširenja dug i težak, kako za zemlje kandidate, tako i za EU i zemlje članice.
Ona je još jednom istakla da joj je čast što je u prilici da zemlje kandidate za članstvo u EU podrži, podstakne i pomogne im da što pre i što lakše završe svoje pregovaračke procese.
"Politika proširenja EU sada daje novu, do sada u poslednjih 10 godina, najveću šansu zemljama kandidatima za članstvo u EU, kroz mere podrške reformama, pre svega kroz Plan rasta, ali i druge mere", kazala je Marta Kos.
Osvrnula na događaje koje je izdvojila kao najvažnije u periodu od oktobra do danas.
"Putovala sam u Kijev sa šeficom evropske diplomatije, Kajom Kalas i predsednikom Evropskog saveta, Antoniom Koštom gde smo razmatrali situaciju u svetlu trogodišnjeg rata u ovoj zemlji. Tokom posete, predsedniku Zelenskom ponovila sam da Ukrajina može da računa na mene i moj tim, kao i na EU, na pomoć i podršku u procesu rekonstrukcije i obnove zemlje ali i putu ka EU. Ponovila sam da je pridruženje ujedno i građanski proces, kao što je proces vlada i država, a videli smo i da građani i vlasti Ukrajine shvataju da im je budućnost u EU".
Ona je ukazala da su dešavanja u Belorusiji i Moldaviji podsetili i upozorili EU na izazove sa kojima se blok suočava.
Istakla je da je važno da zemlje kandidati u potpunosti razumeju pta politika proširenja uključuje i koliki su benefiti pridruženja uniji.
"Prvi put u 10 godina imamo veliki pomak u smislu proširenja. Imaćemo priliku da u toku ovog mandata Komisije jednu ili dve države dovedemo do kraja procesa. U poslednjih par meseci smo dosta pričali o vrednostima EU, čije je poštovanje ključno u tokom integracija svih zemalja koje su u procesu", navela je komesarka.
Ko je koliko napredovao?
Ona je navela da je ostvaren napredak po pitanju otvaranja klastera i zatvaranja poglavlja u nekim od zemalja kandidata.
"Otvorili smo po dva klastera u Ukrajini i Moldaviji, i nekoliko njih u zemljama Zapadnog Balkana, a progres u ovim zemljama je veći i vidljiviji nego ikada u poslednjih deset godina. Moldavija je postigla dobre rezulatte i mi ćemo ih podržati i pogurati, naša pomoć im je potrebnija više nego ikada i mi ćemo im pomoći kroz ekonomski paket pomoći kako bi lakše prošli kroz ceo proces", kazala je Kos i dodala:
"Situacija u Gruziji nam je, s druge strane, pokazala da se u procesu integracija može i nazadovati i ja jako žalim zbog toga. Za EU je neprihvatiljava situacija u zemlji gde vlast vrši represiju na građane i građanske organizacije koje su protestvovale zbog odluke vlade o prekidu pregovora sa EU. Mi smo civilnom društvu uputili pomoć jer nam je jako važno da zemlje kandidati, jednako kao i zemlje članice poštuju zagarantovana prava građana i demokratske slobode".
Kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, Kos je navela veliki napredak Albanije Crne Gore u procesu evrointegracija.
"Jedan klaster otvoren je u Albaniji, dok je Crna Gora zatvorila tri poglavlja. Moj plan je da krajem meseca posetim Crnu Goru i da na taj način obeležimo i proslavimo zatvaranje ovih poglavlja i njihov veliki napredak na polju evrointegracija. Njihova ambicija je da zatvore pregovarački proces do kraja 2026. godine. Imaju još mnogo posla, a mi ćemo im pomoći i to je moja poruka koju nosim u Podgoricu. U toku posete ja ću se potruditi da razgovaram sa različitim akterima, uključujući i civilno društvo kako bi smo zajedno došli do još većeg napretka", navela je Kosova.
Po pitanju Srbije, Marta Kos je podsetila na pitanje otvaranja Klastera 3 i kazala da Komisija sada prati poteze Srbije i aktivnosti koje su dogovorene kako bi naša zemlja ispunila uslov za njegovo otvaranje i da će to biti moguće odmah po ispunjenju dogovorenih uslova. Ona je takođe ponovila da veruje da će to biti veoma brzo.
Na pitanje izvestilaca o poštovanju građanskih prava i sloboda, kao i o kredibilitetu EU u obezbeđivanju istih, u kontekstu studentskih protesta, Kosova je kazala da su vrednosti kao što su demokratija i vladavina prava upravo ključne za Evropsku uniju kao i da će se ona truditi da ih obezbedi svim građanima EU, ali i zemljama kandidatima.
"Srbija je najveća zemlja u regionu pa je važno da vladavina prava, demokratski procesi i stabilnost u zemlji budu primer ostalima, rad na ovim reformama mora nam biti jedan od fokusa", kazala je ona.
Na pitanja koja se tiču ruskog i kineskog uticaja u zemljama kandidatima Zapadnog Balkana, navela je da je važno da zemlje koje su krenule putem EU znaju koliko je važno usklađivanje spoljnih politika sa politikom EU, kao i da se u ovom pogledu mora posvetiti posebna pažnja.
Marta Kos je i tokom saslušanja, ali i kasnije u više navrata rekla da je princip proširenja EU zasnovan na ličnim zaslugama, napretku i zalaganjima, što je ponovila i danas.
Ona je dodala da je susedska saradnja takođe jako važna za proces integracija. U tom kontekstu, Kos je najavila i neke sportske događaje, fudbalske i košarkaške utakmice koje će na drugačiji način pokazati koliko su bitna saradnja, razumevanje i poštovanje između ovih zemalja.
Ključni su posvećenost, saradnja i razumevanje
Kosova je kazala da je zadatak Komisije da razvija načine kako da animira, podrži, pomogne i motiviše zemlje kandidate pokazujući konkretno i u praksi, kao što već čini, koji su benefiti ulaska u EU.
Strategija proširenja EU i dalje predstavlja ključni deo njene spoljne politike, s ciljem podsticanja stabilnosti, demokratije i ekonomskog prosperiteta u susednim zemljama.
Odluke koje će uslediti nakon ove debate postaviće pravac za dalje integracije, uzimajući u obzir kako aspiracije zemalja kandidata, tako i standarde EU.
Ova debata će odrediti smer politike proširenja EU u 2025. godini, pokazujući posvećenost Unije inkluzivnom i strateškom pristupu budućim članicama.
Sledeći sastanak o ovom pitanju biće održan 30. januara.
(EUpravo zato)
