Crna Gora zatvorila 3 poglavlja, nada se članstvu 2028. godine: Zašto se Hrvatska usprotivila?

Crna Gora je u ponedeljak zatvorila još tri pregovaračka poglavlja na putu ka Evropskoj uniji, posle zastoja od sedam godina, dok se očekivanom zatvaranju poglavlja 31 o spoljnoj politici i bezbednosti usprotivila Hrvatska koja Podgoricu krivi za narušavanje dobrosusedskih odnosa.

• 7 (pravo intelektualne svojine),
• 10 (informatičko društvo i mediji) i
• 20 (preduzetništvo i industrijska politika).

Crnogorski premijer Milojko Spajić kazao je da je “Crna Gora puna entuzijazma da do 2026. zatvori preostala poglavlja i postane 28. članica EU do 2028."

Spajić je, na konferenciji za novinare u Briselu, rekao da očekuje da će Crna Gora uskoro zatvoriti i poglavlje 31 koje je blokirala Hrvatska.

"Nakon sedam dugih godina, nastavili smo sa zatvaranjem poglavlja, približili članstvo u EU realnosti. Zatvorili smo tri poglavlja i ispunili uslove za četvrto i nadam se da ćemo ga zatvoriti u narednih 12 meseci. Zahvaljujemo Evropskoj komisiji i svim zemljama članicama, naročito našoj administraciji i 700 članova koji su vredno radili", rekao je Spajić.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kazala je da je Crna Gora demonstrirala svim zemljama koje su na istom putu šta može da se postigne kada postoje politička volja i odlučnost. Ona je naglasila da je “postignut značajan pomak napred, ali da ovo nije kraj puta".

Na pitanje novinara o protivljenju Hrvatske da Crna Gora zatvori i poglavlje 31, Kos je kazala da veruje da će dalji dijalog, “vođen u duhu dobrosusedskih odnosa omogućiti rešavanje tog bilateralnog pitanja i da će Poglavlje 31 uskoro biti zatvoreno”.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto kazao je da bi, da je zavisilo od njih, Crna Gora već zatvorila poglavlje 31.

“I ne samo to, možda i još neka druga poglavlja”, rekao je Sijarto.

Naglasio je da je Crna Gora poslednjih godina uradila odličan posao, te da “nudi sve što je Evropskoj uniji potrebno”.

"Potrebni su nam nova snaga i ambicija. Ovo su stvari koje Crna Gora može da ponudi. Ne samo da je ovo zajednički interes, već i zajednička korist. Verujemo da će ulaskom Crne Gore u EU, Unija postati jača. Nema rizika kada je u pitanju članstvo Crne Gore", naveo je Sijarto u Briselu.

Slovenačka ministarka spoljnih poslova, Tanja Fajon, saopštila je da “kada je reč o proširenju, bilateralna pitanja ne bi trebalo da budu teret u tom procesu”. Ona je takođe dodala da bilateralna pitanja treba rešiti pre nego što zemlje kandidatkinje uđu u završnu fazu za ulazak u EU.

Podgorica je tehnički bila spremna i za zatvaranje poglavlja 31, ali se to nije dogodilo zbog protivljenja susedne Hrvatske sa kojom je došlo do zahlađenja odnosa nakon što je u crnogorskom parlamentu, krajem juna, glasovima vladajuće većine usvojena rezolucija o Jasenovcu.

Takav potez Crne Gore Hrvatska je ranije ocenila kao provokaciju i trojicu visokih crnogorskih političara - predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića, potpredsednika crnogoske Vlade Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića, proglasila za nepoželjne u Hrvatskoj.

Hrvatske vlasti obrazložile su takav korak prema trojici crnogorskih političara njihovim "sistemskim delovanjem na narušavanju dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom" i "kontinuiranog zloupotrebljavanja Hrvatske u unutrašnje političke svrhe".

Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman rekao je da o protivljenju Zagreba ne treba govoriti kao o blokadi, ali da Crna Gora treba da reši pitanja koja nisu bilateralna, već univerzalna.

"Ovde ne treba govoriti o blokadi. Hrvatska je svih ovih godina snažno podržavala Crnu Goru od trenutka kada je započela pregovore s EU. Međutim, postoje određena pitanja koja nisu bilateralne prirode, već humanitarna i civilizacijska, koja su univerzalna“, rekao je Grlić Radman, koji je u Briselu učestvovao na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU.

On je, kako prenosi RTCG, rekao da “Hrvatska sigurno neće postavljati bilateralna pitanja kao uslov za evropski put Crne Gore, ali pitanje nestalih osoba tokom Domovinskog rata, pitanje odštete logorašima, to su teme koje nas sve unutar Evropske unije moraju brinuti, a ne samo Hrvatsku“.

Hrvatska je Crnoj Gori nedavno uputila i non-paper kojim je zatražila rešavanje nekoliko otvorenih pitanja koja narušavaju međusobne odnose.

U tom dokumentu navedeno je da Crna Gora i Hrvatska treba da reše pitanje vlasništva nad školskim brodom “Jadran”, međusobnog razgraničenja, procesuiranja ratnih zločina, pronalaska nestalih osoba te pitanje imena gradskog bazena u Kotoru koji je nazvan po bivšem vaterpolisti Zoranu Gopčeviću, za kojeg Hrvatska tvrdi da je bio čuvar u logoru “Morinj”.

Crnogorski ministar javne uprave Maraš Dukaj ranije je rekao da žali što Crna Gora nije uspela da zatvori još jedno poglavlje što je, kako je naveo, “bilo gotovo izvesno sve dok naša zemlja nije donela pogrešne odluke, koje ne korespondiraju sa EU političkim običajima, praksama i ponašanjem”.

Dukaj je na mreži X napisao da su i "kao Albanski forum i kao članovi Vlade upozoravali da će takve odluke imati teške posledice po najvažniju državnu politiku, a to su evropske integracije".

Iz najjače opozicione stranke, Demokratske partije socijalista (DPS), ranije je saopšteno da je “blokada zatvaranja pregovaračkog poglavlja 31, zbog narušavanja dobrosusedskih odnosa, još jedna potvrda da ova parlamentarna većina i ova vlada ne mogu da uvedu Crnu Goru u Evropsku uniju”.

“Rušenje dobrosusedskih odnosa, protestne note od skoro svih država regiona, činjenica da je najvišim državnim zvaničnicima zabranjen ulazak u susednu Hrvatsku kao i poslednja blamaža kada je Mandić de facto proglašen personom non grata u Briselu, danas su stigle na naplatu u vidu blokade pregovaračkog poglavlja 31”, navedeno je u saopštenju DPS-a.

Nakon višegodišnjeg zastoja, Crna Gora je pristupne pregovore sa Evropskom unijom odmrznula u junu dobijanjem pozitivnog IBAR-a (Izveštaja o proceni ispunjenosti privremenih merila u poglavljima vladavine prava).

Ambicija Crne Gore je da pregovarački proces sa EU okonča do kraja 2026, a da punopravna članica postane 2028.

Pregovarački proces za ulazak u EU Crna Gora je počela pre 12 godina. Otvorila je svih 33 poglavlja, a do 2017. bila je privremeno zatvorila samo tri.

(EUpravo zato/Glas Amerike)