Ime Kaje Kalas, estonske premijerke mesecima se spominjalo kada je u pitanju izbor za najviše funkcije EU.
Prema juče postignutom dogovoru, ona će doći na mesto Žozepa Borelja i u narednom petogodišnjem mandatu odlučivati o spoljnim i bezbednosnim pitanjima bloka.
Kalas će, inače, biti treća žena na čelu evropske diplomatije, nakon Ketrin Ešton i Federike Mogerini.
Premijerka i ćerka bivšeg premijera
Kaja Kalas je rođena u Talinu 1977. godine.
Studirala je pravo u Estoniji i Francuskoj, nakon čega se bavila advokaturom, a u politiku je ušla 2010.
Od 2011. do 2014. godine Kaja je bila poslanica u estonskom parlamentu, a 2014. izabrana je za poslnicu u Evropskom parlamentu.
Ona dolazi iz političke porodice. Naime, njen otac, Sim Kalas, obavljao više značajnih funkcija: od guvernera narodne banke, preko ministra spoljnih poslova i finansija do mesta premijera Estonije (2002-2003), dok je Kajin pradeda, Eduard Alver, bio jedan od predvodnika estonskih oružanih formacija tokom rata za nezavisnost od sovjetske Rusije.
U Evropskom parlamentu, Kalas je učestvovala u radu delegacije za saradnju sa ukrajinskim parlamentom, a bila je i članica Odbora za saradnju sa SAD.
List "Politiko" je 2019. godine imenovao za jednu od 40 najuticajnijih evroposlanika u dotadašnjem sazivu Parlamenta.
Ona se 2018. godine vratila u Estoniju, došla na čelo Estonske reformske partije koju je osnovao njen otac davne 1994, a na parlamentarnim izborima naredne godine osvaja najviše glasova. Tokom 2021. godine postaje premijerka te zemlje.
Oštri protivnik bilo kakve saradnje EU i Rusije
Kaja Kalas je poznata po tvrdoj anti-ruskoj politici i stavu da EU ne bi trebalo da sarađuje sa Rusijom. Oštro se protivila i po pitanju izgradnje gasovoda "Severni tok", a projakat je nazvala geopolitičkim, a ne ekonomskim.
Kalas je glasni zastupnik naoružavanja Ukrajine i više puta se isticala u kritikama drugih država bloka po pitanju vojne pomoći Ukrajini.
Inače, Estonija je Ukrajini poslala više pomoći po glavi stanovnika od bilo koje druge države, a to je prema podacima iz februara ove godine 1,74 odsto BDP-a.
Jedan je od najvatrenijih protivnika pregovora Kijeva i Moskve, a njena vlada je 2022. Rusima koji imaju vize za ulazak u šengensku zonu, zabranila da putuju u Estoniju. Kasnije je zabranila i tranzit kroz zemlju vozilima koja imaju ruske registarske oznake.
Kada je odlučila da počne sa uklanjanjem sovjetskih spomenika u zemlji, tvrdeći da su okupatorski, Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije je izdalo poternicu protiv nje.
Ona je tada poručila je da je nije iznenadila odluka ruskih vlasti da je stave na poternicu i dodala da je to neće ućutkati.
"Ruski potez nije iznenađujući. Ovo je još jedan dokaz da radim pravu stvar. Snažna podrška Evropske unije Ukrajini predstavlja uspeh i to boli Rusiju", navela je Kalas tada na društvenoj mreži X i dodala da se ruska taktika nije promenila i da je "kroz istoriju krila svoju represiju iza takozvanih agencija za sprovođenje zakona", a da ona to zna iz istorije svoje porodice.
"Kada su moja baka i majka deportovane u Sibir, KGB je izdao nalog za hapšenje. Kremlj se sada nada da će ovaj potez pomoći da se ja i drugi ućutkamo, ali to se neće dogoditi. Upravo suprotno", poručila je Kalas.
Kalasova se prošle godine spominjala i kao potencijalni novi šef Natoa, ali je taj predlog naišao na kritike pa se zbog njega odustalo, dok je potvrđeno i ko će na tu funkciju (holandski premijer Mark Rute).
(M.A./EUpravo zato)
