Godišnji samit EU-Zapadni Balkan održan je u Briselu, a osim domaćina, organizacije "Friends of Europe", ove godine partner događaja je bila i inicijativa WMG Fondacije - EUpravo zato.
U fokusu skupa je proširenje Evropske unije, a želja mnogih zemalja je da EU do 2030. primi nekoliko novih članica.
Na samitu su održana tri panela, a na samom početku prisutnima se obratila Marta Kos, nova komesarka za proširenje Evropske unije.
Ona je navela da su procesima proširenja nestajale granice koje su delile Evropu, a to bi trebalo da se nastavi i danas.
"Nova Evropska komisija je komisija proširenja, a svaki član koledža Evropske komisije ima zadatak da igra aktivniju ulogu i podrži zemlje kandidate, one mogu računati na njihovu ekspertizu kako bi se izgradila veća i snažnija EU, a ista ideja ujedinjenja mora da se pokaže u vašim zemljama", poručila je Kosova na samitu EU-Zapadni Balkan u Briselu.
Komesarka je istakla da ulazak u EU mora biti veliki nacionalni projekat u kome ne može da učestvuje samo vlada, već i civilno društvo, svaki grad i opština i svaki građanin.
Marta Kos se prisetila 2004. godine kada je i njena zemlja, Slovenija, pristupila EU.
"Tada su građani palili vatromete i slavili uz šampanjac. Oni to nisu činili samo zbog blagodati koje će dobiti i pristupanjem jedinstvenom ekonomskom tržištu već što je rasla zajednica vrednosti ili zato što su osetili da se završava, kako je to rekao Milan Kundera, kidnapovanje jednog dela Zapada. Ta zajednica vrednosti nije potpuna, kontinent nije još ujedinjen, tako da se kidnapovanje jednog dela Evrope nastavlja", poručila je Marta Kos i zaključila da se sada ta situacija menja.
"Poziv za buđenje"
Predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, istakao je da se nada da će se reči Marte Kos obistiniti do kraja mandata ove Evropske komisije.
Kako je naveo, među 7 prioriteta EK je proširenje jer postoji potreba da EU bude veća, otpornija i snažnija.
"Stvara se novi momentum u Briselu i drugim prestonicama i konačno možemo da vidimo da postoji 'apetit' za nove zemlje članice i to je veoma ohrabrujuće. Ja sam optimista. Kada sam izabran, postavio sam ambiciozan cilj, ali mislim da je realan, da Crna Gora može da uđe u EU 2028", poručio je Milatović i dodao da to ne znači samo pristup fondovima EU već "vodič koji nam pomaže da se pridružimo evropskom klubu vrednosti".
Predsednik Crne Gore je napomenuo da je ruska agresija na Ukrajinu bila "poziv za buđenje".
"Sada smo ušli u jednu novu eru. EU je razumela da se radi o bezbednosti evropskog kontinenta. Srećni smo što postoji novi momentum i novi instrumenti, poput Plana rasta za Zapadni Balkan, koji predstavlja novi alat posvećenosti EU regionu. To je jedan zajednički poduhvat, za građane, i za Komisiju i zemlje članice", zaključio je Milatović u Briselu.
Na prvom panelu učestovali su Ana Brnabić - predsednica Narodne skupštine Srbije, Kristina Gerasimov - zamenica premijera za evropske integracije Moldavije i glavni pregovarač te zemlje sa EU, Gert Jan Kopman - generalni direktor Evropske komisije za pregovore o proširenju (DG NEAR) i Urmas Paest - poslanik Evropskog parlamenta i nekadašnji ministar spoljnih poslova Estonije.
Nadovezujući se na optimizam koji vlada u pogledu proširenja Unije, Kopman je istakao da se ne radi samo o principima "već mora da se deluje".
"U pitanju je kombinacija novih instrumenata, a sada se ostvaruje, to više nije predlog, to je sada stvarnost", rekao je.
Prema njegovim rečima, "duh 2004. se vraća".
"Zapadni Balkan ne treba da se takmiči"
Smatram da treba da se zalažemo jedni za druge, a za EU je važno da uvede nove članice što je pre moguće kao i druge partnere koji žele isto", poručila je predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić u Briselu.
U našem regionu, kako je precizirala, ne radi se samo o proširenju već da Evropa bude potpuna.
"Važno je da Zapadni Balkan kao celina uđe u EU", istakla je.
Ona je uverena da bi se ulaskom u EU, stavovi mnogih ljudi promenili preko noći.
"Na ovaj način bi se rešile mnoga otvorena pitanja jer bi bilo lakše da se reše, granice ne bi bile toliko važne. Ne bih volela da se Zapadni Balkan takmiči jer ne mislim da od toga ima neke koristi. Ako ljudi bolje žive, rade, ako vide neku perspektivu za sebe, porodicu i decu, gledaće sa optimizmom u budućnost. Možda neće zaboraviti na prošlost, ali ih neće toliko opterećivati", dodala je Ana Brnabić.
Plan rasta je mnogo više od novca
Šta sve obezbeđuje Plan rasta za Zapadni Balkan i kako se može "otključati" ekonomski potencijal zemalja kroz pristupanje Uniji bile su samo neke od tema drugog panela na samitu u Briselu.
Govorili su Milica Delević - direktorka za konkurentnost, upravljanje i politička pitanja u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD); Nikol Farnsvort - direktorka programa i vodeći istraživač u Mreži žena Kosova; Tomas Haglejtner - šef Jedinice za politiku Zapadnog Balkana i regionalnu strategiju i generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) u Evropskoj komisiji; Aleksandar Nikoloski - zamenik premijera i ministar saobraćaja Republike Severne Makedonije i evropski mladi lider 2022 (EIL40); Karlo Resler - predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta u Zajedničkom parlamentarnom odboru EU-Severna Makedonija i Tatjana Šterjova Duškovska - generalna sekretarka Investicionog foruma Zapadnog Balkana "6 Chamber".
Milica Delević je istakla da Plan rasta za Zapadni Balkan vidi kao veliku šansu za razvoj regiona i da će to građani direktno osetiti, dok će SEPA doneti velike uštede budžetima zemalja.
Nikol Farnsvort je rekla da Plan nije samo novac već da donosi i mnogo drugih benefita građanima zemalja Zapadnog Balkana.
Kako je kazala, upravo te reforme će nas dovesti do otvaranja novih klastera i zatvaranja započetih poglavlja u pregovaračkom procesu. Ona se posebno osvrnula i na položaj žena i načinima na koji se može poboljšati njihovo zdravlje ili pitanje zaposlenja.
Tomas Haglejtner je naveo: "Plan rasta ne donosi samo sredstva, već mnogo više. Novac jeste važan, ali nije jedini bitan element Plana rasta". Kako je dodao, način opredeljivanja novca je takođe jednako važan aspekt koji će biti uslovljen pojedinačnim zaslugama.
"Pred zemljama Zapadnog Balkana je mnogo posla i taj put neće biti lak, ali kako se budu reformisale, njihovi građani će sve više osećati dobrobiti", zaključio je.
Aleksandar Nikoloski je dodao da kada o evrointegracijama pričate sa građanima, njima otvaranje i zatvaranje pogavlja i klastera ne znači mnogo, već ih interesuje kako im to sve može pomoći da bolje žive.
Kako u praksi ostvariti vladavinu prava?
Mali uspesi na polju vladavine prava su jedan od razloga zašto u mnogim zemljama evrointegracije teku sporo. Upravo to je bila i tema trećeg panela na samitu EU-Zapadni Balkan.
Panelisti su izneli zajedničku poruku da je Zapadni Balkan na dobrom putu da ostvari sve preporuke Evropske unije, uz pomoć pravnih institucija EU, ali da je neophodno još raditi na tome kako bi se ostvario jedan od najvažnijih uslova za pristupanje bloku - vladavina prava.
Prema rečima moderatora i bivšeg zamenika pomoćnika generalnog sekretara za nove bezbednosne izazove u NATO Džejmija Šeja, ova tema je važna ali lako je o njoj govoriti u teoriji, u praksi je, ističe, mnogo zahtevnije.
Zamenik premijera za dobro upravljanje i transparentnost Severne Makedonije Arbena Fetaja osvrnuo se na probleme poput korupcije, kriminala i nedostatka vladavine prava.
Predstavnici Crne Gore i Ukrajine su istakli koliko je važna saradnja zemalja kandidata u procesu pridruživanja.
Ukrajina nema prednost
Olha Stefanišina, potpredsednica Vlade za evropske i evroatlantske integracije i ministarka pravde Ukrajine je rekla da smo jedni drugima važni jer smo jedni drugima zaštitnici, ali se osvrnula i na mišljenje pojedinih da Ukrajina sada ima prednost nad Zapadnim Balkanom zbog rata. To, tvrdi ona, nije tako.
"Mi smo vaši zaštitnici, ali vi ste takođe nama važni jer ste i vi naši zaštitnici. Mislimo da u EU nema razlike između Istočne Evrope i Zapadnog Balkana. Evropska komisija igra krucijalnu ulogu da se EU spremi za proširenje i rade sve što je moguće da sve članice postanu deo", ističe i dodaje da svi kandidati treba da se ponašaju kao jedan kako bi ovaj proces ubrzao.
(EUpravo zato)