Pripreme za veću EU: Evropska komisija usvojila dokument koji doprinosi procesu proširenja

 Kako je proširenje strateški interes EU, fokus je na reformmama unutar zajednice kako bi ona bila spremna za proširenje. Dokument koji je usvojila Evropska komisija doprinosi tekućem procesu razgovora o unutrašnjim reformama koje će EU morati da sprovede kako bi se pripremila za proširenje Unije.

Dok su reforme bile potrebne i ranije, sa proširenjem one postaju neophodne.

Pripreme za veću EU

Proširenje predstavlja strateški interes Unije. Iako postoje određeni izazovi, prednosti dobro vođenog procesa proširenja obuhvataju različite oblasti: geopolitičke, ekonomske, socijalne i demokratske.

EU je uspešno upravljala prethodnim proširenjima, prilagođavanjem politika EU pre pristupanja, obezbeđivanjem rigoroznog procesa pristupanja, ciljanom pomoći, i gde je potrebno tranzicijom.

Da bi se ove koristi materijalizovale, i države članice EU, kao i države koje teže članstvu moraju biti dobro pripremljene, a proces pristupanja mora ostati zasnovan na ostvarenim rezultatima. To zahteva punu i održivu političku posvećenost i angažovanje, pre svega onih zemalja koje su trenutno u procesu pridruživanja, ali i same EU.

Oslanjajući se na naučene lekcije iz prethodnih procesa proširenja, uz dalje unapređenje politika u 27 država članica, ostvaruje se bolja pripremljenost za veću Uniju. Postepena integracija postala je važan element u pripremi zemalja za proširenje mnogo pre samog pristupanja.

Vrednosti

Održavanje demokratije, vladavine prava i fundamentalnih prava je kamen temeljac EU. EU mora da vodi duboko ukorenjenu transformaciju u zemljama proširenja. Ove vrednosti nastavljaju da vode duboko ukorenjenu transformaciju u zemljama proširenja. EU jača svoje alate kako bi osigurala doslednu primenu vladavine prava u celoj Uniji, izvan samog pitanja pristupanja.

Politike

Iako se mogu pojaviti izazovi, proširena Unija donosi veće koristi jedinstvenog tržišta. Međutim, ostvarivanje ovih pogodnosti za građane i preduzeća zahteva dobro pripremljen proces proširenja.

U tom kontekstu usvojeni dokument fokusira se na sledeće:

• Jačanje povezanosti: Veća Unija će ojačati fizičku povezanost, što će dovesti do nižih logističkih troškova i jednostavnijih trgovinskih tokova. To će na kraju doneti opipljive ekonomske koristi za potrošače i preduzeća. Veliki deo ovog napretka zavisiće od dostupnosti dovoljnih privatnih i javnih ulaganja i od regulatornog približavanja. Pregledi politike mogu da ispitaju, na primer, na koji način inicijative politike za povećanje otpornosti kroz industrijske inovacije mogu doneti veći obim i podršku važnih projekata od zajedničkog evropskog interesa.
• Poštovanje naših obaveza vezanih za klimu i zaštitu životne sredine: Veća Unija ima potencijal pozitivnog doprinosa rešavanju klimatskih promena i gubitka biodiverziteta. Države koje su u procesu proširenja imaju ogroman potencijal u pogledu obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Pregledi politike treba da ispitaju koje nove izazove može da reši klimatska i zelena industrijska politika EU, istovremeno čuvajući naše ambicije i osiguravajući predvidljivost.
• Poboljšanje kvaliteta i bezbednosti hrane: Ključni izazov budućeg proširenja biće jačanje sposobnosti Zajedničke poljoprivredne politike EU da podrži održiv i konkurentan model poljoprivredno-prehrambene proizvodnje, uz prilagođavanje potrebama poljoprivrednika i raznovrsnosti poljoprivrednih modela. Pregledi politika bi analizirali zemlje kandidate i sposobnost potencijalnih kandidata da primenjuju zakonodavstvo EU o šemama direktne podrške poljoprivrednim gazdinstvima i da implementariju zajedničke organizacije tržišta za različite poljoprivredne proizvode.
• Stvaranje uslova za društveno, ekonomsko i teritorijalno približavanje: Članstvo u EU donosi opipljive koristi privredi, kao što su niži troškovi transakcija, povećanje investicija, unutarregionalna trgovina, ekonomski rast i veća socijalna prava. Takođe omogućava pristup i raznovrsnijim finansijskim tržištima, čime se smanjuju troškovi finansiranja i potrošačima pruža veći izbor i niže cene. Da bi se pozabavili izazovima povezanim sa upravljanjem politikama ekonomskog, socijalnog i teritorijalnog približavanja u okviru šire grupe država članica, pregledi politike bi, između ostalog, morali da se odraze na premošćavanje jaza u zakonodavstvu i sprovođenju.
• Ispunjavanje čvrstih obaveza u oblasti bezbednosti, upravljanja migracijama i granicama: U sve izazovnijem geopolitičkom kontekstu, veća Unija bi povećala svoju ulogu u svetskim poslovima i u multilateralnim okruženjima -- ako je u stanju da deluje ujedinjeno, brzo i odlučno. Ovo spoljno jedinstvo i agilnost zahtevaju osnovnu zajedničku viziju i visok stepen zajedničke analize i stavova među državama članicama. Ipak, veća Unija bi mogla, barem u početku, doneti veću raznolikost spoljnopolitičkih interesa i agendi. Revizija politike treba da razmotri kredibilitet i sposobnost Unije da deluje, što će zavisiti od efikasnog donošenja odluka.

Budžet

Precizan finansijski uticaj proširenja prvenstveno će zavisiti od njegovog vremena, obima i od rezultata pristupnih pregovora zasnovanih na ostvarenim rezultatima. U svakom slučaju, proširenje treba uzeti u obzir u razmatranjima koja vode do sledećeg dugoročnog budžeta. Buduće programe potrošnje EU treba razvijati imajući na umu buduće proširenje. Paralelno će postojati potreba da se razmotri kako se pretpristupni alati mogu fino podesiti u cilju bolje pripreme za pristupanje i tranziciju ka učešću u fondovima EU.

Upravljanje

Razmišljanja o institucionalnim reformama EU prisutna su od 2022. godine. Izgledi proširenja dali su ovoj debati novi osećaj hitnosti. Iako je Komisija naznačila svoju podršku promeni Ugovora, „ako i gde je to potrebno", ona veruje da se upravljanje EU može brzo unaprediti korišćenjem punog potencijala sadašnjih ugovora, kao što su „klauzule pasarele" koje omogućavaju promenu od jednoglasnosti do glasanja kvalifikovanom većinom unutar Saveta u ključnim oblastima. Takođe će biti neophodno uzeti u obzir predstojeće opterećenje sprovođenja, što je ključno za očuvanje integriteta i funkcionisanja Evropske unije i njenog jedinstvenog tržišta.

Veća Evropska unija ima značajan politički i ekonomski potencijal. Maksimiziranje ovih mogućnosti zavisiće od naše sposobnosti da identifikujemo, definišemo i predvidimo oblasti za poboljšanje i da definišemo jasnu strategiju o tome kako napredovati na paralelnim kolosecima proširenja i reformi EU, stoji u dokumentu.

Ovo je zapravo početak rada na detaljnim pregledima politika, koje je najavila predsednica Fon der Lajen u svom obraćanju o stanju u Uniji 2023. godine.

Komisija će izvršiti ove preglede početkom 2025. godine. Pregledi mogu imati različite forme u zavisnosti od sektora i imaće koristi od doprinosa zainteresovanih strana o specifičnim uticajima veće Unije na pojedinačne politike. U zavisnosti od rezultata pregleda, suštinski predlozi reformi u pojedinačnim sektorima, uključujući pripremu predloga Komisije za sledeći dugoročni budžet, mogli bi da budu drugi korak u ovom procesu.

Maroš Šefčovič, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, međuinstitucionalne odnose i predviđanje kazao je da je proširenje geostrateška investicija koja povečava političku i ekonomsku težinu EU na globalnoj sceni.

„Ono učvršćuje demokratiju širom kontinenta i jača konkurentnost jedinstvenog tržišta, na primer, smanjenjem kritične spoljne zavisnosti. Ali, da bi se u potpunosti iskoristile mogućnosti ove geopolitičke investicije, i EU i buduće države članice moraju biti dobro pripremljene. Ovo Saopštenje je prva odskočna daska ka reformama EU koje su neizbežne da bismo bili spremni za veću Uniju, sa serijom detaljnih pregleda politike koji će početi početkom 2025. godine", pojasnio je Šefčovič.

(M.A./EUpravo zato/europa.rs)