Upotreba veštačke inteligencije u digitalnom marketingu dovela je do naglog porasta zloupotrebe identiteta.
Fotografije, glasovi i digitalni prikazi poznatih osoba sve češće se koriste bez dozvole, što otvara ozbiljna pravna i etička pitanja. Stručnjaci upozoravaju da je ovakav sadržaj danas lakše napraviti nego ikada ranije i da se njegova količina svakodnevno povećava.
Sa razvojem AI tehnologije granica između stvarnog i veštački kreiranog identiteta postaje sve nejasnija. Lažni video-snimci, imitacije glasova i digitalni avatari koriste se za reklame, promocije i različite prevare, često bez znanja osobe čiji se identitet zloupotrebljava.
Stručnjak za marketing Miljan Premović navodi da su ovakve prevare eksplodirale zahvaljujući dostupnosti AI alata.
Ono što je nekada zahtevalo mnogo vremena i veliki budžet, danas može da se napravi veoma brzo i uz minimalne troškove.
Prema njegovim rečima, iza većine prevara ne stoje velike kompanije, već manje grupe ili pojedinci koji koriste lažne naloge i kratkotrajne kanale komunikacije.
Advokat Dragan Ilić objašnjava da zakon prepoznaje ovakve zloupotrebe i da su fotografija, glas i digitalni avatar zaštićeni kao lični podaci. U slučajevima kada se identitet koristi bez dozvole, moguće su ozbiljne novčane kazne i odštetni zahtevi, posebno kada su u pitanju javne ličnosti.
Dodatni problem predstavlja činjenica da veliki broj ljudi teško razlikuje pravi sadržaj od AI generisanog. Zbog toga stručnjaci savetuju proveru izvora informacija, naloga koji objavljuju sadržaj i autentičnosti video i audio materijala.
Sve više se koriste i alati za otkrivanje AI manipulacija, ali prevaranti istovremeno postaju sve sofisticiraniji.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
